Zbog građanskog zakonika kojim se "zabranjuje svako zlostavljanje dece, a posebno telesno kažnjavanje“, dobićemo razbijanje srpskog društva, uništenje porodice i divlje generacije.
Kod dece će se pojaviti epidemija rečenice: "Neću i šta mi možeš!", a roditelji će izgubiti svaki autoritet.
Ovo tvrdi ugledni psihoterapeut dr Zoran Milivojević, koji se oštro protivi ovom zakonu pošto, prema njegovim rečima, porodici samo nanosi zlo.
Deca kod psihologa
– To je vrlo rizično. Kada pogledate filozofiju koja stoji iza toga, na prvi pogled ne izgleda problematično. Govori se da decu niko ne treba da udari, da treba da se razgovara s njima, i na prvi pogled bi to svako podržao, ali kada vidite šta se sve desilo u zemljama u kojima je sličan pravilnik primenjen, diže vam se kosa na glavi.
Na taj način država je roditeljima vezala ruke i onemogućila ih da vaspitavaju svoju decu – naglašava dr Milivojević.
On ističe da će, zbog usvojenog zakona, rezultati biti odvođenje dece kod psihologa na duge razgovore, koji će kod mališana uspostavljati psihijatrijske dijagnoze "hiperaktivnost i poremećaj pažnje na časovima“.
Država da se ne meša
Dr Milivojević smatra da država ne bi trebalo da se meša u privatne i porodične odnose:
– Samo se totalitarne države meštaju u privatne stvari kod građana. Ljudi uopšte ne shvataju koliko se ovim zakonom zapravo zadire u intimu i privatan odnos između deteta i roditelja. Poređenja radi, država i zakon ne smeju da vam propisuju koliko puta građani treba da imaju seks, pa tako ni kako da se vaspitavaju deca.
Tek tridesetak zemalja u svetu, dodaje on, prihvatilo je zabranu telesnog kažnjavanja, a u oko 160 država to nije zabranjeno. Na ove podatke, ukazuje psihoterapeut, treba obratiti pažnju.
To je jedan od dokaza da nije preporučljivo dati deci svu vlast i staviti na vrh hijerarhije u odnosu roditelje – dete – podvlači dr Zoran Milivojević.
Preporuka dr Milivojevića
Dr Milivojević posebno ističe da ne podržava zlostavljanje i ne želi da se njegove reči shvate pogrešno. Jedno je zlostavljanje, a drugo je telesna kazna. Telesna kazna je ideja da zaboli, a ne da povredi. Dakle, pitanje je gde je dete udareno i na koji način. Dete ne bi smelo da se udari po glavi niti da se ošamari. Udarac-dva po guzi je u redu, ali opet je bitno čime se udara. Nije dozvoljeno šibom, ali otvorenim dlanom jeste. Naravno, deca mlađa od godinu dana ne bi smela da se udaraju.
Građanski zakonik o odnosu prema deci
– Tradicionalan odnos prema detetu se dugo i kod nas i u svetu zasnivao na tome da je dete objekat roditeljske vlasti i roditeljskih prava
– Nijedno istraživanje do sada nije pokazalo da je batina korisna za dete. Ona je više izraz nemoći roditelja da disciplinuje dete drugim merama.
– S obzirom na to da je u našem društvu stepen tolerancije nasilja vrlo visok, smatrali smo da treba izričito predvideti zabranu fizičkog kažnjavanja dece, jer se nekome može učiniti da batine nisu ponižavajuće za dete i da se time ne vređa njegovo ljudsko dostojanstvo.
– Zakon o porodici predviđa: "zabranjuje se svako zlostavljanje dece, a posebno telesno kažnjavanje"
Poznati psihoterapeut se pribojava da nas ovakva zakonska formulacija može odvesti u potpuno pogrešnom smeru, a od dece načiniti apsolutne gospodare nad svojim rositeljima - dati im moć kojom ne umeju i ne bi smeli da upravljaju i povrh svega učiniti ih divljima i bez ikakve kontrole, što nikako nije na njihovu dobrobit u budućnosti.
Naravno, ovo pitanje je veoma škakljivo i lako može skliznuti u "sivu zonu". Jer postoje roditelji koji bi možda i udarili blago svoje dete po zadnjici, kao vid vaspitne mere, i verovatno su u većini, ali postoje oni koje, nažalost, ništa ne bi sprečilo da svoju decu brutalno tuku, jer im zakon to dozvoljava.
Naći pravu meru u odlučivanju o ovako delikatnoj stvari, iskreno je ekstremno teško i nosi veliku odgovornost.
