Najviše magnezijuma se nalazi u namirnicama kao što su zeleno lisnato povrće, avokado, banane, dinje, ali ima ga i u mahunarkama, ali i u orasima, semenkama. Zanimljivo je to i treba znati da ako namirnice sadrže dijetetsko vlakno, tada je najverovatnije da obezbeđuje i magnezijumom.
U slučaju da dođe do nedotatka magnezijuma u organizmu tada će se pojaviti određeni simptomi ili tegobe, stoga često nismo ni svesni da moramo naročito obratiti pažnju na balans vitamina i minerala u našem organizmu. Najčešći negativni simptomi koji nam ukazuju na nedostatak magnezijuma su: sindrom nemirnih nogu, grčevi mišića, poremećaj tj. problemi sa spavanjem, migrene, promene raspoloženja, jači simptomi PMS-a kod žena, impotencija, osteoporoza, pa čak i udar direktno na organe kao što su na primer oštećenje jetre i bubrega, kardiovaskularna obolenja, ozbiljnija oštećena koja bi bila povod za mnoge bolesti (kao što su Alchajmerova bolesti, multiple skleroza), čak i sklonost gljivičnim i bakterijskim infekcijama.
Takođe, treba znati da doziranje nije isto kada se u pitanju pol, ali i starosna dob osobe. Odraslima od 30 godine pa naviše, koje su ženskog pola potreban je unos 320 miligrama magnezijuma, a muškarcima 420, dok osobama koje su mlađe (od 18 do 30 godina) potrebno je 310 miligrama za žene i 400 miligrama za muškarce.
Dodaci magnezijuma su dostupni u više različitih oblika. Stepen apsorpcije i biorazgradivosti tih dodataka razlikuje se zapravo od tih vrsta. Razlikuju se upravo po tim tipovima magnezijuma po kojima je rastvorivost u tečnosti tj. da se bolje apsorbuju u crevima. Upravo ćemo to bolje pojasniti u narednim redovima ovog teksta.
Vrste magnezijuma
Magnezijum kelat – poznat da ga visoko apsorbuje organizam i vrsta je magnezijma koja se prirodno nalazi u namirnicama. Ovaj magnezijum je vezan za više proteina, stoga je naročito koristan za obnavu nivoa magnezijuma u organizmu.
Magnezijum oksid – ima najlošiju iskoristivost tj. rastvorljiv a sadrži veoma visoku prisutnost magnezijuma (oko 60 procenta). Ima efekat opuštanja, a može da se koristi i kao laksativ. Ovaj magnezijum ćete najčešće naći u slobodnoj prodaji a i cena mu je povoljna.
Magnezijum citrat – magnezijum kombinovan sa limunskom kiselinom, može imati ponekad laksativan efekat naročito u pojačanim dozam, ali inače je bezbedan za konzumaciju. Odličan je za digestivni trakt, prvenstveno za varenje. Veoma se brzo apsorbuje stoga ima dobru iskoristivost.
Magnezijum hlorid i hloridno ulje – uljani oblik magnezijuma se može mazati na kožu. Sportisti ga koriste da povećaju energiju kao i fizičku izdržljivost. Pored toga, ovo ulje se koristi i za zalečenje rana i bolne mišiće. Ovo ulje se daje osobama sa poremećajem organa za varenje, koji slabo absorbuju magnezijum iz hrane. Sam magnezijum hlorid ima dobru iskoristivost, jer je dobro rastvorljiv u vodi.
Magnezijum treonat – ima visok nivo absorpcije, ali ovaj tip nije toliko lako dostupan u prodaji.
Magnezijum glicinat – visoko apsorbujuće dakle, veoma dobru iskoristivost. Ovaj magnezijum se preporučuje svima kojima je očigledan manjak magnezijuma i retka je mogućnost da će izazvati laksativne reakcije, kao neki drugi dodaci magnezijuma. Pošto imaju umirujući efekat, pored same nadoknade kod onih kojima manjka magnezijuma, koristi se i kod suzbijanja bolova (naročito hroničnih) ali i u slučaju napetosti mišića
Majgnezijum malat – izuzetno je visoke biorazgradivosti iako malo poznat. Nema laksativno dejstvo, a koristi se kod bolova u mišićima i kod hroničnog umora i malaksalosti.
NE PROPUSTITE
(Stil.kurir.rs/Kodren)
