Obratite pažnju

Da li znate kako izgleda "pušačko lice"? Evo kako sve duvanski dim šteti vašoj lepoti

Posledice se na licu i te kako vide

Lepi & Zdravi 22.07.2020. - 12:30h
Foto: Shutterstock

Neretko čujemo izgovor da se cigareta pali iz navike, pa oni koji se ne odriču lako ovog rituala, reći će da ponekad „jednostavno ne znaju šta će sa rukama“. U novonastalim okolnostima globalne pandemije, a i za dobrobit vašeg zdravlja, lekari savetuju da ruke, kada već imate ovakve dileme – jednostavno češće perete jer, osim vašem zdravlju, duvanski dim cigareta trajno šteti i vašoj kosi, koži, zubima.

 

Pitali smo mr sci. med. Ivanu Eskić, specijalistu oralne hirurgije i ujedno licenciranu doktorku estetske medicine, zašto je neophodno da što pre razmotrite odluku da već danas ostavite cigarete.

 

Šta je to pušačko lice?

 

Izraz “pušačko lice” prvi put je upotrebljen u studiji iz 1985. godine, a opisuje sivo, izborano, koščato lice, sa tamnim podočnjacima. Doktorka Eskić kaže da je ovo lice karakteristično za dugogodišnje pušače. Za to je odgovoran duvanski dim koji svojim mnogobrojnim toksinima hronično smanjuje dopremanje kiseonika i hranjivih materija, remeti metabolizam i pravilno funkcionisanje ćelija kože. Nakon popušene samo jedne cigarete dolazi do suženja perifernih kapilara i do sat vremena, podseća dr Eskić. Ćelije kože umesto kiseonika dobijaju ugljen monoksid, a toksini duvanskog dima poništavaju antioksidante i vitamin C, gomilaju se slobodni radikali koji uništavaju DNK i skraćuju život ćelije. Uporedo se gubi "međućelijski lepak" tj. prirodni hijaluron, što ubrzava starenje. Kompromitovana je sinteza elastina i kolagena bitnih za tonus i elastičnost kože. “Otud su bore, strije i celulit češći kod pušača“, objašnjava doktorka Eskić.

Dr Ivana Eskić
Dr Ivana Eskićfoto: ND Studio

Kako se po izgledu pušač poznaje?

 

Dugogodišnjeg pušača odaje, ukratko - sivo, "beživotno", češče izborano, suvo, koščato lice, "šupljih obraza", bez jedrine, sklono aknama, osetljivije na povrede koje teže zarastaju. Žuto do braon prebojeni zubi i vertikalne bore oko suvih i neretko oštećenih usana česta su odlika pušača. Karakteristični za pušače su i žuti prsti, zatim češća pojava kožnih oboljenja, kao što je na primer seboreja. Doktorka Eskić kaže da dugogodišnji pušači u proseku izgledaju i do 10 godina starije od nepušača, te da oni „dokazano pate od nesanice, što takođe narušava fizički izgled“. Studija rađena u Holandiji 2009. godine govori o tome da pušači, iako po statistici mršaviji, imaju više sala na stomaku od nepušača, kao i masnoće koje se nagomilavaju oko unutrašnjih organa. Celulit kod žena pušača dodatno je pogoršan nagomilavanjem toksina u potkožnom masnom tkivu, smanjenjem cirkulacije i oštećenjem vitalnih struktura vezivnog tkiva, kolagena i elastina. Doktorka Eskić takođe tvrdi da toksične materije duvanskog dima oštećuju DNK folikula dlake, čiji je rezultat proređivanje kose.

 

Prošlo vreme „dama sa muštiklama“


Nekada je sinonim ženske elegancije u visokom društvu bila cigareta sa dugačkom muštiklom, ali je danas taj „ideal“, kako doktorka ističe, zamenio kult mladosti i lepote.


„Dugačka muštikla, kod onih koji ne žele da se odreknu svoje loše navike, mogla bi biti zamenjena elektronskim uređajem koji oponaša ritual pušenja cigarete. Reč je o manje štetnim alternativama koje, što je najvažnije, ne stvaraju duvanskI dim“, kaže doktorka Eskić i podvlači da je prestanak pušenja najbolje moguće rešenje za svakog pušača. Ukoliko se oni ipak ne odreknu svoje navike, manje loše od cigareta je i da koriste alternative pušenju sa kojima je izloženost štetnim materijama manja u odnosu na cigarete.

Kako izabrati alternativu?

foto: Shutterstock

“Vest koja je mene, kao lekara, ohrabrila jeste odluka Američke agencije za hranu i lekove (FDA) da se pušači mogu informisati da IQOS, uređaj koji zagreva a ne sagoreva duvan, emituje manje štetnih materija i manje izlaže organizam toksinima. To je zaključak do kog sam i sama došla u saradnji sa kompanijom Filip Moris, a prateći svoje pacijente koji su cigarete u potpunosti zamenili ovim uređajem. Autoritet ove agencije će, uverena sam, značiti i drugim lekarima koji su otvoreni za pristup ‘smanjenja štete’ i koji su spremni da diskutuju o alternativnim rešenjima sa svojim pacijentima koji nisu spremni da potpuno ostave ovaj porok”, zaključuje doktorka Eskić.

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs

Razmena sadržaja

Inicijalizacija u toku...