pokazalo istraživanje

Stres može da uzrokuje povišenu temperaturu: Evo kako!

Naučnici su otkrili neuronski krug odgovoran za toplotnu reakciju

Lepi & Zdravi 10.04.2020. - 09:30h Autor: Stil/24 Sata.Hr
Foto: Shutterstock

Psihički stres može da podstakne fizički odgovor organizma, uključujući i povišenu telesnu temperaturu, tvrde naučnici.

 

Konkretno, upravo se pripremate da se popnete na scenu pred širokim auditorijumom da održite govor. Dok čekate svoj red, srce vam sve brže lupa, ubrzano dišete, znoje vam se dlanovi i raste vam krvni pritisak. 

 

To su sve fizički odgovori na stres, a proizlaze iz evolucijskih mehanizama koji su ljudsko telo pripremali na borbu protiv neposrednih opasnosti ili mogućnost da brže pobegne, piše Nature.

 

Takođe, drugi ključni odgovor na takvu opasnost je porast telesne temperature. Naime, emocionalni stres može da prouzrokuje vrućinu kako kod mnogih sisara, glodara, tako i kod ljudi.

 

Ali, koji neurološki mehanizam to omogućava?


Upravo to je objasnio tim japanskih naučnika na čelu sa Naojom Kataokaom za časopis Science.

 

Joga vežbe za umirivanje nervnog sistema: Za 15 minuta uklanjaju sav nakupljen stres! (VIDEO)

foto: Profimedia

Naime, njihov rad je baziran na istraživanju koje su započeli 2004. godine, a predstavljao je posmatranje ponašanja smeđe masti, odnosno naslage masnoća koje se oslobađaju kad je telu potrebna toplota.

 

U tu mast štakorima su ugradili virusne tzv. "retrogradne tragače". Oni su se pomerali uz pripadajuće neurone i na taj način omogućili naučnicima da shvate koji su delovi mozga povezani s neuronima u masti. To je otkrilo da su neuroni određenog dela moždanog debla povezani sa smeđom mašću. Kad su veštačkim putem stimulisali to područje mozga, otkrili su povećanu aktivnost neurona i proizvodnju toplote u smeđoj masti. Neočekivano, stimulacijom tog područja su podstakli i ubrzane otkucaje srca, te visok krvni pritisak.  Došli su do zaključka kako su pronašli koordinate odgovorne za fizički odgovor na stres.

 

Kod ljudi psihički stres podrazumeva razumevanje komplikovanih situacija i verovatno zato zahteva uputstva iz regija moždane kore koja je uključena u kognitivne procese. U aktuelnoj studiji naučnici pokušavaju da ustanove koja bi regija korteksa mogla biti odgovorna za slanje tih uputa.

 

Kao i u prethodnoj studiji, koriste retrogradne tragače kako bi pronašli neurone i njihov sistem komunikacije iz koje proizlazi rast temperature.

 

Otkrili su kako je mala regija korteksa povezana sa tragačima. Područja koja se zovu dorzalni pedunkularni korteks i dorzalna taenia tecta (DP / DTT), takođe su vrlo aktivni kod pacova nakon socijalnog poraza (neprijateljska interakcija u kojoj je životinja izgubila bitku s drugim, dominantnim pacovom). Kako bi ustanovili ulogu te regije u odgovoru na stresne situacije, autori su uporedili nalaze sa rezultatima prethodne studije. Blokirali su aktivnost neurotransmitera koristeći hemijske inhibitore, zatim su koristili virus kako bi prekinuli komunikaciju neurona, a zatim su koristili sofisticirane genetičke pristupe kako bi smanjili aktivnost tog specifičnog dela mozga.

Njihova intervencija je u svakom od tri pristupa rezultirala smanjenom pojavom povišene temperature u stresnim situacijama.

foto: Profimedia

Za poređenje, veštačka aktivacija neurona u obe regije dovela je do niza fizičkih odgovora, uključujući ubrzani puls, visok pritisak i proizvodnju toplote iz smeđe masti.

 

Dodatna istraživanja su ustanovila da najsnažniji impuls aktivacije dolazi iz srednjeg talamičkog područja mozga koje je osetljivo na psihološke stresore, a u kombinaciji s prefrontalnim korteksom odgovornim za kognitivne funkcije dolazimo do okidača širokog spektra. To znači da okidač stresa može biti sve, od fizičkog bola do očekivanih pravnih problema i to će aktivirati sistem. Međutim, ostaje nejasno kako ćelije prepoznaju o kojoj se tačno vrsti stresa radi, te će odgovor na to dati neke naredne studije.

 

Filozof i psiholog Villijam Džejms ističe da je strah samo interpretacija fiziološkog odgovora na pretnju, a ne obrnuto. Drugim rečima, u konkretnom primeru, ne bežimo od medveda jer se bojimo, nego se bojimo jer bežimo od medveda. Ako je Džejms u pravu, pacovi bi trebalo da prestanu da se plaše kada im blokiraju fiziološki odgovor na pretnju.

 

Zato su Kataoka i njegove kolege posmatrali mogu li smanjiti strah koji pacovi pokazuju kad se suoče sa dominantnim mužjakom koji ih je nedavno porazio u socijalnoj interakciji.


U normalnim uslovima poražena životinja bi se udaljila od dominantnije životinje kako bi izbegla sukob. Za razliku od njih, mladunci koji nisu imali prethodno iskustvo socijalnog poraza uopšte ne pokazuju znakove straha te pokazuju interesovanje sa istraživanjem dominantnog pacova. Kada su naučnici blokirali neuronske puteve kod poraženih pacova, oni su se ponašali kao i mladunci.

 

Bihevioralna manifestacija straha i moguća percepcija straha koje se kod ovih glodara mogu prepoznati samo po ponašanju, zavisi od fizičkog odgovora na pretnju. Takvi podaci objašnjavaju zašto nam je pre javnog nastupa lakše ako duboko udahnemo. Osim toga, pokazuju i da onemogućavanjem fiziološkog odgovara na stres možemo uticati na osećanja povezana sa stresom.

 

Iako je još prerano za takve procene,  ali u ovom istraživanju postoji potencijal za lečenje učinaka hroničnog fiziološkog stresa.

 

Moćne poruke Stivena Hokinga koje će se zauvek pamtiti: Reči koje treba iznova čitati kad je najteže!

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs

Razmena sadržaja

Inicijalizacija u toku...