Koja je vrsta vaša omiljena

Ljute papričice: U stanju su da oteraju najteže bolesti iz vašeg tela! Evo šta sve leče!

Habanero, halapenjo, kajenska paprika, tabasko i druge papričice u stanju su da oteraju sve bolesti iz vašeg tela

Lepi & Zdravi 22.02.2019. - 18:18h Autor: alternativa-za-vas.com
Foto: Profimedia

Ljute papričice, bliski srodnici paprike, pripadaju rodu Capsicum iz porodice pomoćnica (Solanaceae). Potiču iz Južne i Srednje Amerike te se koriste već vekovima. Na tržištu se mogu pronaći različite vrste poput kod nas sveprisutnih feferona, raznih čili papričica te ponešto neobičnijih vrsta i kultivara pod nazivima anaheim, habanero, halapenjo, kajenska paprika, rocoto, tabasco, thai peppers…

 

Najljućom papričicom smatra se Karolina Riper s 2,2 miliona skovila. Ljute papričice razgranate su biljke koje u visinu narastu približno do 45 centimetara. Plodovi se razlikuju izgledom i bojom te mogu biti uski i izduženi, kratki i plosnati, gotovo okrugli, namreškani... Mogu biti žute, zelene, narandžaste, crvene, crvenosmeđe i crvenoljubičaste boje. Miris i ukus ovise od vrsti i kultivaru biljaka. Miris može biti manje ili više izražen, raznih cvetnih, voćnih, orašastih ili drugih primesa, a ukus slatkast do kiselkast.

Ipak, glavna odlika im je ljutina, koja varira od sasvim blage do veoma žestoke.

 

Zdravstvene dobrobiti ljutih papričica

 

Ljute papričice sadrže prehrambena vlakna te mnoštvo vitamina i minerala.

Najvažnija supstanca koju sadrže jest vrsta alkaloida – kapsaicin. On papričicama daje ljutinu, a najviše ga ima u unutrašnjosti plodova. Što su papričice ljuće, to su zdravije.

 

Neka od lekovitih svojstava ljutih papričica:

 

jačaju imunitet


podstiču cirkulaciju u telu

 

korisne su u borbi protiv upala, alergija i infekcija


pomažu kod tegoba disajnih puteva


ublažavaju bolove


podižu raspoloženje (oslobađaju hormone poput serotonina i endorfina)


izvrsno deluju na zdravlje krvnih sudova


pomažu u snižavanju krvnog pritiska


smanjuju opasnost od nastanka krvnih ugrušaka


uravnotežuju povišene nivoe holesterola u krvi


podstiču apetit te izlučivanje probavnih sokova


poboljšavaju probavu i rad creva


pomažu u regulaciji prekomerne telesne težine


sprečavaju nastanak i širenje zloćudnih bolesti


deluju poput afrodizijaka

 

 

Sadnja ljutih papričica

 

Poput paprike, seme je najbolje posejati u kući od kraja februara do sredine marta, jer im je obično potrebno 70 do 110 dana da donesu plodove (zavisno od vrsti i kultivaru).

 

Za nicanje zahtevaju mnogo topline, pa temperatura svakako treba biti najmanje 20 °C.

 

Dan pre setve seme potopite u toploj vodi - to će ubrzati nicanje. Papričice pikirajte (presađujte) kada biljčice razviju prve prave listiće. Kako su dosta lomljive, vadite ih oprezno. Presađujte ih zasebno u veće posudice, u navlaženu zemlju.

 

Mlade biljke vole povremeno prskanje. Nakon sadnje biljke ne izlažite direktnom suncu. Kada malo očvrsnu, godiće im direktno sunce na prozoru.

Očvrsnule biljke snažnog korena presadite na stalno mesto kada nestane opasnost od mrazova.

 

Mesto za sadnju ljutih papričica

 

Ovim biljkama je potrebno toplo mesto zaštićene od jakog vetra. Vole propusna tla s dosta humusnih, organskih tvari. Tlo bi trebalo biti blago kiselo ili neutralno.

 

Tlo pre sadnje dobro prekopajte i obogatite zrelim kompostom ili stajskim đubrivom. Biljke posadite što dublje – do prvih listova. Tako će razviti snažniji koren. Dobro ih zalijte.

 

Ljute papričice dobro će uspevati i u posudama, samo im trebate omogućiti češće zalijevanje i prihranu.


Dobr i loše komšije ljutim papričicama

 

Pre ljutih papričica na istome mestu prethodno možete saditi biljke iz porodice mahunarki (naprimer, grašak). One obogaćuju tlo kisikom, što će odgovarati papričicama kojima treba dosta đubriva.

 

Dobre komšije su im brokoli, celer, mahunarke, zeleni kupus, luk, radič, salata, špargla, spanać...

 

Od začina im godi društvo bosiljka, dragoljuba, estragona, kapra, majčine dušice, metvice, šargarepe, origana…

 

Izbegavajte sadnju sa srodnim vrstama poput paprike, paradajza, patlidžana i krompira te uz koromač, krastavac, krompir, kukuruz, crveni kupus, repu i suncokret.

 

Nega ljutih papričica

 

Biljke najbolje uspevaju pri temperaturama od 22 do 29 °C. Previsoke letnje temperature mogu uzrokovati osipanje cvetova. U tom slučaju pokušajte zaseniti biljke, što će ujedno na plodovima i listovima sprečiti stvaranje oštećenja od sunca. Na temperaturama ispod nule biljke uginu. Od slabijega mraza može ih zaštititi folija.

 

Ako nastupe niske temperature, sadnicama će koristiti prekrivanje folijom ili tunelom. U proleće ćete ih tako zaštititi, a u jesen produžiti berbu.

 

Ako ste pre sadnje tlo dobro obogatili razgrađenim kompostom ili stajskim đubrivom, tokom vegetacije biće dovoljno da biljke prihranite 2 do 3 puta organskim gnojivima i pripravcima na osnovi lekovitog bilja.

 

Biljkama leti osigurajte dovoljno vode jer nemaju dubok koren. Zalivajte ih rano ujutro kišnicom ili odstajalom vodom.

 

Svakako će im koristiti okopavanje i nagrtanje – tako ćete podstaći bujniji rast korena, biljke će primati više đubriva i vode te biti snažnije.


Bolesti i nametnici

 

Ljute papričice uopšteno imaju manje poteškoća s bolestima i nametnicima nego paprika. Biljkama osigurajte najbolje moguće uslove i negu kako biste ove probleme sveli na minimum. Od bolesti ponekad se javlja trulež listova i stabljika, pepelnica, plamenjača i venuće biljaka, a od nametnika crveni pauk, lisne uši ili trips.

 

Berba ljutih papričica

 

Ljute papričice secite makazama kako ne biste polomili grančice. Možete ih ubirati zrele i nezrele. Nezreli plodovi sočniji su i hrskaviji, pa ih upotrebite sveže ili ih ukiselite. Zreli plodovi poprimaju boju i aromatičniji su, ali kako dalje dozrevaju, meso se lagano suši i postaje tanje.

 

Redovnim ubiranjem plodova podstaćete brži razvoj novih cvetova i plodova.

Verovatno ćete hteti sačuvati seme raznovrsnih ljutih papričica za sledeću godinu – bilo one koje ste uzgojili, kupili ili dobili na poklon.

 

Plodovi moraju biti sasvim zreli – kožica ploda je tada ponešto tanja i ima punu boju (naprimer, crvenu ili žutu). Tada možete biti sigurni da su i semenke unutra zrele.

 

Primena ljutih papričica

 

Ljute papričice možete dodavati u jela poput supa, variva, soseva, salata, sendviča, pita i razna druga slana jela.

 

Ponekad se dodaju i u poslastice poput čokolade te razne napitke i smutije. Pri pranju, čišćenju i seckanju budite naročito oprezni. Ljutina može jako nadražiti kožu, oči i sluznicu nosa, stoga obavezno navucite gumene rukavice.

Ponekad je teško neutralizovati gotovo neizdrživu ljutinu u ustima. Što god učinimo, osećat ćemo je približno 10 minuta.

 

Od ispijanja vode gotovo nema koristi - bolje je popiti malo mleka ili jogurta. Protiv osećaja ljutine također pomažu maslac od kikirikija te sokovi od limuna, paradajza i limete.

 

Čuvanje ljutih papričica

 

Papričicama obogatite zimnicu: dodajte ih u ajvar, pinđur, kečap, sataraš i mešane salate. Izvrsne su kao sastojak brojnih soseva (naprimer, tabasko).

Papričice možete ukiseliti i dodavati u mešane salate. Ostatak zelenih i zrelih plodova možete i zamrznuti (samostalno ili u kombinaciji s paprikom).

Zrele ljute papričice lako se suše na vazduhu, u rerni ili dehidratoru (na 50-60 °C). Možete ih pomoću igle nanizati na deblji konac te objesiti u prozračenom prostoru, gde će ujedno biti i lep ukras.

 

Osušene plodove spremite u papirnate vrećice ili zatvorene posude. Pre korišćenja ih smrvite rukom ili ih u mlinu za kafu sameljite u prah.


Sprečava rak, smanjuje krvni pritisak, poboljšava varenje: Evo zašto je ren najzdraviji koren na svetu!

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs