"Imaš 30 godina, nemaš momka, ni kučeta ni mačeta", vrzmaju mi se po glavi reči moje majke. Kao neka bajalica, kao da je čujem kako mi govori na uvo: "Danice, trideset ti je godina, šta ti misliš?"
Upravo sam završila radni dan i iz klimatizovane kancelarije izašla na vreli asvalt. Još 3 dana do odmora, još tri noći prespavam pa put pod noge…
"Ni kučeta – ni mačeta," odzvanjaju kao eho njene reču u mojoj glavi. Uporno ih teram lepim mislima o letu, odmoru, pokušavam da osmislim savršen odmor za sebe, samo kako bih zaboravila na razgovor koji sam to jutro vodila sa njom.
Razumem je, brine se.. Realno, upravu je. Nemam momka već neko vreme, nemam čak ni ideju za momka.. Dani mi prolaze na poslu i jednostavno je Bog sve lepe muškarce stavio daleko od mog radara. Više i ne verujem u neku veliku ljubav. Biće da sam se pomirila sa sudbinom da se nikad neću zaljubiti..
Šokirana stajem na sred ulice – šta ja to lupam, šta se to dešava sa mnom?! Kako mogu da odustanem od ljubavi!
Da prekinem niz crnih misli, stajem kod prvog kioska, prilazim frižideru i uzimam sladoled. Ako me išta može razveseliti i vratiti sebi to je Kapri. Ne znam šta je u tom sladoledu, ali nekako utešno deluje na moj organizam taj spoj čokolade, vanile i jagode.
Nakon prvog zalogaja dolazim do novog problema – sećanje. Kao u filmovima u glavi mi iznenada sevnu jedna scena: Na plaži sam u Budvi. Ludo sam zaljubljena u Borisa. Jedemo Kapri, a on kroz osmeh mi govori - "Obećaj mi, ako za 5 godina ne budeš imala dečka, dođi ovde, da probamo ponovo."
Stajem na sred trotoara, sunce mi topi sladoled koji se sliva po mojim rukama. Razmišljam… Prošlo je tačno pet godina!
Naredna tri dana nikom ništa ne govorim. Rešena sam da ne razmišljam, jer ako razmislim neću da odem. Već sam kupila kartu – Idem za Budvu.
Ako ga sretnem, što je realno nemoguće – reći ću da sam tu sa drugaricama…. Ako ga sretnem, što je nemoguće, reći ću mu da se nisam setila da smo se ludo voleli tog leta u Budvi, pre pet godina….
Ali prvo što vidim kad dolazim u Budvu je Boris, njegove tople crne oči, široki iskreni osmeh i reči: “Danice, setila si se...”
