Svakako jedan od najneobičnijih prirodnih fenomena sveta – Đavola varoš: svojom unikatnošću, čudnim i pomalo zastrašujućim imenom, pleni i oduzima dah. Izaziva strahopoštovanje… I divljenje… A sve to u isti mah! I nije li zbog toga, u sklopu sa svojim izgledom i načinom postanja, uvrštena u izbor za Sedam svetskih čuda prirode? Obavijena velom legendi i priča, ne prestaje da privlači svojom tajnovitošću i lepotom.
Đavolja varoš se nalazi na obroncima planine Radan, u blizini Kuršumlije, što je ujedno i najveće mesto u okolini atrakcije. Takođe, grad Niš nije jako udaljen, svega 89km. Ova oblast ima dosta toga što usput imate prilike da vidite, a svakako ne smete da propustite posetu Lukovskoj, Kuršumlijskoj i Prolom Banji, koje su nadaleko čuvene po dobroj relaksaciji i odmoru, te idealnom ambijentu za jednodnevni izlet, savetuje Avantursta.
Jedno od glavnih usputnih atrakcija je svakako i Ivan kula, utočište i dom čuvenog Ivana Kosančića koji je u istoriji ostao upamćen kao jedan od najvećih junaka i učesnika Boja na Kosovu. U neposrednoj blizini zemljanih figura je i crkva Svete Petke, podignuta na ostacima koji datiraju iz 13.veka. Lokalno stanovništvo duboko veruje u isceliteljske moći ove svetice, pa svoje komade odeće vezuju u blizini crkve i nakon nedelju dana ih zakopavaju. Tim ritualom bi bolest trebala zauvek da nestane.
Na lokalitetu Đavolja varoš se mogu videti i dva izvora veoma kisele vode. To su izvori Đavolja voda i Crveno vrelo. Prvi izvor je smešten u Đavoljoj jaruzi i voda je toliko kisela da s pravom i nosi tako "strašno" ime. Ne preporučuje se za piće. Nedaleko od varoši možete da posetite i selo neobičnog imena – Đake, što u prevodu sa albanskog znači "krv", verovatno aludirajući na ratničku prošlost ovih prostora. Selo je usamljena oaza mira i prilično izolavano od ostatka sveta.
Postoje mnoge urbane legende i priče o nastanku ove varoši. Kako kažu, ovde je đavo umešao prste. Navodno, u stara vremena đavo je meštanima dao "đavolju vodu" da piju kako bi zaboravili na rodbinske odnose. I tako, opijeni tom vodom, nagovore na venčanje brata i sestru. U toj priči se našla i vila koja je pokušala da urazumi svatove, ali je svatovi nisu saslušali. Vila se potom poče moliti Bogu, koji usliši njene molbe, nagna hladni vetar na svatove te ih tako skameni do dana današnjeg.
Tako je, po predanju, nastala Đavolja varoš, a kameni svatovi broje 202 zvanice, koji kao da danas poziraju za zajedničku sliku sa venčanja. S druge strane, istinitija je priča koju nam govori priroda i nauka.
Naime, Đavolja varoš je rezultat erozivnih procesa koji ovde traju već vekovima. Voda, vetar, kiša, sunce, u skladu sa klimatskim faktorima utiču da se ova kamena družina menja, raste, smanjuje i nestaje. Deluje nestvarno činjenica da se zemljane piramide široke i do par metara u osnovi i visoke do 20m, sužavaju pri vrhu na 20~30cm, držeći na svojih tananim vrhovima kamene gromade koje bivaju teške i do par stotina kilograma. Kako biste najbolje sagledali ovu atrakciju, imate mogućnost da se popnete na jednu od dve osmatračnice i uživate i pogledu. Fenomen koji je jedinstven u Srbiji i veoma redak u svetu, a samo mali broj zemalja može da se njime podiči zvuči kao dovoljno dobar razlog da budete nepozvani gost čuvenim svatovima.
