Začet je, ponosno je govorio, u Riju de Žaneiru. Majka mu je gotovo celu trudnoću provela u Parizu, a onda su se roditelji vratili u Kenošu, američki provincijski gradić u Viskonsinu, gde se rodio 6. maja 1915. Tako je počeo život Orsona Velsa, jednog od najvećih holivudskih glumaca 20. veka.
Kada su ga pitali gde mu je dom, nije znao šta bi odgovorio jer pravog doma, kao ni detinjstva, nikad nije imao. Dodao bi da je četiri godine proveo u dečačkoj školi Tod u Vudstoku, pa mu je valjda to bio nekakav dom jer nigde u životu nije živeo duže.
Karijeru pisca i glumca započeo je kao tinejdžer
Majka, pijanistkinja, umrla je kad mu je bilo devet godina, otac, pronalazač i alkoholičar, kad je imao petnaest, pa je vrlo rano počeo da živi samostalno i slobodno.
Karijeru glumca, pisca i reditelja započeo je kao tinejdžer, u školi, radeći predstave na školskoj sceni i na radiju. Bio je samouk, čudo od deteta. Nije bilo važnije knjige koju nije pročitao, od kompletnog opusa Šekspira i ostalih klasika do šund-literature s kioska.
Knjige nije samo čitao, on ih je prisvajao kao svoj materijal za pozorište, radio i, kasnije, film.
Njegovi prijatelji govorili su pedesetih i šezdesetih godina, kad je Vels lutao Evropom i svetom u potrazi za producentima i novcem, da nije bilo važnije knjige koju nije strastveno želeo da ekranizuje, od romana Čarlsa Dikensa, Melvilovog “Mobi Dika“ i celokupnog Šekspira, pa do Helerove “Kvake 22“.
Svet fikcije drugih pisaca postajao bi u njegovoj mašti njegov lični svet, a autor izvornog dela, pa bio on i sam Šekspir, “prva ruka“ budućeg Velsovog filma. Kod njega to nije bila bahatost nego način života u kome se sve vrti oko njegove čarobne ose.
Bila su mu otvorena sva vrata sveta i sve žene na svetu bile su njegove
To samopouzdanje dovelo ga je sa samo 17 godina u bučno irsko pozorište Ebi u Dablinu, gde se lažno i besramno predstavio kao američka pozorišna zvezda koja je, eto, došla u Dablin jer sada želi da glumi na njihovoj sceni.
I uspeo je, da bi nakon toga nastavio da luta, zaljubio se u borbe s bikovima i postao toreador, osvajao žene i pozorišta, te se na kraju skrasio u Njujorku, gde je kao pozorišna i radiozvezda vladao gradom i Amerikom, uživajući usput u društvu istih brodvejskih plesačica koje su bile ljubavnice mafijaških gangstera poput Mejera Lanskog, koga je puštao da mu, kao i ostali vladari podzemlja, povremeno pravi društvo.
Orson Vels je bio neodoljiv i, čini se, vrlo moćan, iako nije bio bogat. Njegova moć zasnivala se na talentu, šarmu i magiji, koju je, kao budući doživotni član svetske asocijacije mađioničara, voleo i praktikovao još od dečaštva.
Nakon što je osvojio Brodvej predstavama Šekspira u kojima su glumili crnci ili koje su oslikavale Musolinijev fašizam, Vels je radio-dramom “Rat svetova“, prema romanu H.G. Velsa, uspeo da uveri Ameriku da su Marsovci napali našu planetu i izazvati haos u zemlji.
Bio je to događaj koji mu je otvorio vrata Holivuda i omogućio da, kao potpuni samouk koji pojma nema o filmu, napravi “Građanina Kejna“, film koji je decenijama bio proglašavan najboljim filmom svih vremena.
Naučio je da režira gledajući Fordov klasik
Naučio je da režira gledajući 40 puta “Poštanska kola“ Džona Forda i Ford mu je do kraja života ostao jedini velik uzor.
Svoj drugi film, “Veličanstveni Ambersonovi“, Vels je završio vrlo brzo jer se žurio u Rio de Žaneiro da snima dokumentarac ”Sve je to istina“ i uživati u čarima brazilskih lepotica.
Nije ni znao da se njegov uspon već počeo pretvarati u pad koji će trajati sve do kraja života. “Građanin Kejn“ je bio veliki skandal jer se u filmu usudio da napravi portert najmoćnijeg američkog medijskog magnata Vilijama Rendolfa Hersta, ali još je gore bilo što je “Kejn“ bio finansijski fijasko.
Holivud bi mu oprostio skandal, ali gubitak novca ne. “Ambersonovi“ su skraćeni za 40 minuta i očajno premontirani, a brazilski dokumentarac nikad nije završio.
Vels će do kraja života režirati tri remek-dela - “Damu iz Šangaja“, “Dodir zla“, “Ponoćna zvona“, i nekoliko vrhunskih filmova, ali izgnanstvo iz Amerike i Holivuda pretvoriće ga u buntovnika bez moći i uticaja.
18 godina pakla: Životna priča najharizmatičnijeg glumca Holivuda! (FOTO)
Titov omiljeni 'četnik'
Priznat i slavljen u Evropi i svetu, lutaće po hotelima i zemljama, družeći se s moćnim ljudima poput Reze Šaha Pahlavija i Tita, ostavljajući za sobom nedovršene filmove i neplaćene hotelske račune.
Orson Vels je po dosijeu FBI-ja "žigosan" kao komunista još 1945. godine. Kada je 1969. stigao u Jugoslaviju, na snimanje filma "Bitka na Neretvi" Veljka Bulajića u kome je igrao četnika, upoznao je Tita.
Tito poslednji živi velikan među zaista velikim ljudima našeg doba. Ono što ga čini velikim je činjenica da je on bukvalno otac vaše zemije. On je najveći među ratnim vođama i vođama mira. U tim dvema ulogama niko pre njega nije bio istovremeno toliko uspešan. Mislim da je Tito jedna od najmonumentalnijih figura novije istorije - izjavio je čuveni glumac u intervjuu za domaću RTV reviju u maju 1979. godine.
Svoj poslednji nastup Orson Vels je imao u animiranom filmu Transformersi, iz 1986. godine, davši glas Junikronu. Preminuo je ubrzo nakon nastupa u tom filmu 10. oktobar 1985. u 70. godini života.
