Nesebičnim ulaganjem u umetnost i kulturu, 65-godišnja Madlena Cepter već decenijama važi za jednu od najuspešnijih žena Srbije. Ljubav koja je započeta još za vreme studentskih dana sa suprugom Filipom traje više od četrdeset godina, a krunisana je usvajanjem devojčice Eme. Njihov životni put ide i te kako uzlaznom putanjom na relaciji Beč-Beograd-Pariz-Monako. Prezime koje znači žezlo stoji ugravirano na prvoj privatnoj operi kod nas, aukcijskim i izdavačkim kućama, odskoro i na muzeju.
Ova uspešna žena, koja i po svom izgledu, i po radu odoleva vremenu, smatra da je lepota istina i da voleti lepotu znači voleti ono najbolje u drugim ljudima, jer kako kaže:"Lepota može spasiti svet".
Ističe da treba voleti sam život jer je on u svom izvornom obliku igra sastavljena od nesagledive beskrajne harmonije, ljubavi i lepote ukoliko je istinska. Vodeći se filozofijom da onaj "ko radi kroz postulat lepote svuda ima domovinu i puno razumevanje", pa su se upravo zbog toga u sve tri države u kojima su ona i njen suprug živeli, osećali su se kao kod svoje kuće.
Za sebe i svog dugogodišnjeg supruga, koji je njena ljubav još od studentskih dana, kaže da su "bili i ostali jedno drugom inspirativna, a ne sputavajuća različitost, ona koja ume da iznenadi i iznese".
Fililoški fakultet Univerziteta u Beogradu obeležio je jedan deo Madleninog života, kao i, kako kaže, nekoliko junskih dana 1968. godine koja čine njena najvažnija sećanja na studentski život.
"Reč je o studenstkim demonstracijama. Nisam od početka bila deo studentskog bunta. Bilo mi je dovoljno da sa balkona osmatram Vasinu ulicu, zaneta stihovima koji su me nosili mnogo dalje nego što je mogla jedna revolucija. Postavši s vremenom i sama deo slobode koja je tih dana strujala Salom heroja, bila sam zaista ogorčena što je u ovom prvom sukobu filozofije i ideologije u ovom delu Evrope sloboda pobegla. Varnica koja je 1968. poletela iz te junske vatre, rasplamsala se u Beogradu tek 2000."
Diplomirala je srpski jezik i književnost, pa stoga gaji ljubav prema poeziji i živoj reči pesnika. Jedan od trenutaka koje će pamtiti celog života krije se upravo u ovom periodu njenog života.
"Ne znam koliko je puta i u kojim prilikama pesnik Mika Antić sve šarmira progutavši poneki pravi mirisni cvet, ali sam sigurna da je tri karanfila pojeo meni u čast, hladne novembarske noći na jednom od petrovaradinskih mostova".
Madlena Cepter živi i radi u Monaku, Parizu, Beču i Beogradu. Na pitanje gde se najlepše oseća odgovorila je da je njen grad Monako, da on predstavlja njen dom u koji je dobro i lagodno primljena već četvrt veka. Međutim, boravci u Parizu, Beču i Beogradu predstavljaju kratak period u godini kada je "ispunjena, podsticajna i delatna", gde posećuje koncerte svetskih umetnika, dodeljuje ili prima nagrade, rukovodi konceptom ujedinjenja više vrhunskih umetnosti pod njenim imenom.
Kao građanin kneževine Monako, smatra da se nalazi u smatra da se nalazi u samom žarištu dešavanja, gde "može da se preduhitri moda, udiše originalnost i svežina džet-seta". Živeći u Monte Karlu oseća njegov duh, i duh njegovih građana, ali i usputnih prolaznika. "Monako je za one koji prolaze lepota, raskoš i sjaj, a za one koji u njemu ostaju - izvor podsticajne snage i energije", kaže Madlena za Gloriju.
I pored brojnih poslovnih obaveza, ova uspešna žena i majka dvanaestogodišnje devojčice kaže da ima puno slobodnog vremena jer mnoge poslove drugi obavljaju za nju. Stoga, na pitanje kako provodi slobodno vreme bez razmišljanja je odgovorila da se neograničeno predaje svojim vrtovima, domaćim životinjama, a ponajviše izboru i kupovini garderobe. Smatra da i svojim stilom oblačenja treba da da primer i da bude adekvatno obučena u svakoj, kako poslovnoj, tako i privatnoj večeri, proslavi, prijemu.
Pošto se sa svojim suprugom Filipom 2000. godine usvajanjem devojčice Eme ostvarila i u ulozi roditelja, voli da provodi vreme sa njom i da je vaspitava u skladu sa njihovim osnovnim principima. Stoga, ona i njen suprug se trude da je nauče da bude hrabra, smatrajući to možda jednom od najvažnijih vrlina, kao i da joj konstantno podstiču radoznalost i svest o kulturi ishrane čiju osnovu predstavlja isključivo zdrava hrana. Trude se da Ema bude u stalnom dodiru sa prirodom - more, planine, reke, selo, životinje, različite zemlje, drugi narodi.
