Pre tačno 10 godina preminuo je Vlastimir Đuza Stojiljković, srpski glumac velikog talenta. Na žalost, njegova smrt je okarakterisana kao šokantna s obzirom da niko od kolega nije bio na sahrani niti je iko od javnosti znao gde je glumac sahranjen.
Sve je počelo tako što je Đuzina druga supruga, Dušanka Vranjanac, s kojom se oženio 1990. godine odlučila da se ogluši o glumčevu poslednju želju i sahrani ga u njegovom rodnom mestu.
Prva ljubav zaborava nema
Svi su pričali da je Đuza Stojiljković obožavao svoju prvu suprugu, glumicu Olgicu Stanisavljević sa kojom je bio u braku do njene smrti. Zanimljiva je činjenica da je ona pre braka sa Đuzom bila verena za glumca Ljubomira Ljubu Tadića.
Ovaj ljubavni trougao zaintrigirao je javnost tada, a Đuza se navodno pravdao govoreći da je u pitanju prava ljubav.
„To je ljubav! Shvati nas, Ljubo“, navodno je Đuza pričao jednom svom prijatelju, a pričalo se i da je zaljubljeni par to govorio Tadiću dok je bio u bolnici.
Đuza i Olgica su ostali zajedno sve do njene smrti 1987. godine.
Nakon njene smrti, Đuza je bio neutešan, a kako je rekao njegov brat, upravo ga je Ljuba Tadić nagovorio da se ponovo oženi.Jednom mi je rekao da se na Ljubin nagovor oženio i drugi put. Ljuba mu je, kad je Olga preminula, rekao: ‘Slušaj, Ðuzo, nema ništa gore nego kad se vratiš iz kafane da te niko ne čeka kod kuće'“, rekao je Đuzin brat Nenad,
Druga ljubav ili samo dogovor
Đuza Stojiljkovićova druga supruga bila je Dušanka Vranjanac, s kojom se oženio 1990. godine, uprkos tome što on sam nikada nije hteo brak iz administrativnih razloga. Na početku njihovog odnosa, Dušanka je bila prijateljica glumice Cece Bojković i prvo je brinula o Đuzi kao „vanbračna sestra“ – zvala ga je, pitala kako se oseća, bez romantičnih namera. Nakon toga, njihov odnos je prerastao u ljubav, koja se onda formalizovala brakom sa minimalnom ceremonijom.
Međutim, tokom Đuzine poslednje bolesti njihov odnos se zaoštrio. Dušanka ga je posle moždanog udara smestila u dom za stare „Lug“ (pored Mladenovca), uz dogovor da on bude izolovan, a njegov brat Nenad godinama nije mogao da ga posećuje.
"Držala ga kao u zatvoru… prebacuje ga sa ozbiljnom crevnom bolešću… cilj nije da se izleči… tokom osam meseci gotovo uopšte nije obilazila supruga… komunicira preko mobilnog telefona, čiji broj ni meni nije dala," pričao je Nenad posle Đuzine smrti.
Nakon Đuzine smrti 17. juna 2015. Dušanka je dala da ga sahrane bez ispunjenja njegove poslednje želje – da bude sahranjen u Ribarskoj banji, gde su mu deda i roditelji.
Umesto toga, urna s pepelom je položena u porodičnu grobnicu Dušankinih roditelja, Živka i Vere Vranjanac, što je dugo bila tajna lokacija sahrane.
