U sklopu najveće studije te vrste, zabeležena su svedočenja osoba koje tvrde da su bile svesne svoje okoline i slušale razgovore koji su se odvijali nakon što su bile proglašene mrtvima.
Ideja o "svetlu na kraju tunela" koje nas navodno čeka u poslednjim trenucima života, većini ljudi deluje utešno. Međutim, istina bi mogla biti znatno surovija. Umiranje nije uvek mirno – ono može biti klinički zahtevno, hladno i uznemirujuće, piše "Miror".
Kako telo počinje da otkazuje, mozak se postepeno gasi, dajući prioritet osnovnim funkcijama koje su neophodne za održanje života što je duže moguće. Taj proces u kome svest i telesne funkcije više nisu u potpunosti usklađene, mogao bi da objasni različita svedočenja ljudi koji su doživeli iskustva bliska smrti.
Jedna od najzanimljivijih i najjezivijih tvrdnji koju neki preživeli iznose jeste da su čuli trenutak sopstvene smrti. Naime, tvrde da su čuli lekare kako izgovaraju tačno vreme kada su proglašeni mrtvima. Iako to zvuči neverovatno, postoje naučni dokazi koji podržavaju tu mogućnost.
Prema rečima dr Sema Parnije, direktora istraživanja o reanimaciji i intenzivnoj nezi na Medicinskom fakultetu Njujorškog univerziteta Langon, mozak može ostati aktivan i nakon što srce prestane da kuca, makar nakratko. On i njegov tim proučavali su pacijente koji su doživeli srčani zastoj, bili klinički mrtvi, ali su potom oživljeni.
U okviru najveće studije te vrste, zabeležena su svedočenja osoba koje tvrde da su bile svesne svoje okoline i čule razgovore koji su se vodili nakon što su bile proglašene mrtvima.
Dr Parnija objašnjava: "Smrt se tehnički određuje u trenutku kada srce prestane da radi, čime se prekida dotok krvi u mozak. Tada prestaju svi moždani refleksi – uključujući refleks zenica i refleks povraćanja."
Ipak, istraživanja sugerišu da mozak u tim trenucima može emitovati kratak, ali intenzivan nalet električne aktivnosti. Studija iz 2013. godine, sprovedena na Univerzitetu u Mičigenu, pokazala je da mozgovi pacova koji su doživeli izazvani srčani zastoj ulaze u stanje izrazito pojačane aktivnosti neposredno nakon kliničke smrti, stanje koje se naziva "hiperuzbuđeno stanje mozga".
"Kao što istraživači pokušavaju da razumeju složenost ljudskih emocija, poput ljubavi, i mi pokušavamo da shvatimo šta se zapravo dešava u trenutku smrti. Cilj nam je da rasvetlimo iskustva koja bi, u nekom obliku, mogla biti zajednička svim ljudima kada dođe njihov kraj", rekao je dr Parnija.
