Svaki put iznova nas zatekne koliko je godina prošlo od smrti Milana Mladenovića, jer dok vreme neumoljivo odmiče, njegova umetnost ne stari – ona i dalje živi u nama, odzvanja kroz naše svakodnevice i podseća nas da istinski veliki umetnici nikada zaista ne odlaze.
Generacije koje dolaze i otkrivaju njegovu muziku, opet ga na neki način vraćaju, tako da godine koje prolaze izgledaju nebitno, zbog čega činjenica da su prošle 32 godine od njegove smrti, deluje bizarno.
Kako su izgledali poslednji dani Milana Mladenovića?
Bio je avgust 1994. godine, a Milan je sa njegovom grupom EKV nastupao u Budvi. Nakon što mu je pozlilo tokom nastupa, prebačen je bolnicu gde je ustanovljeno da ima rak pankreasa. Ova podmukla bolest koja skoro da nema simptome, učinila je da u roku od tri meseca ovaj muzičar oslabi do neprepoznatljivosti, tako da je tri meseca kasnije imao samo 35 kilograma.
Pored njegovih roditelja, klavijaturistkinja EKV-a Margita Stefanović bila je jedini svedok tragičnog odlaska Milana Mladenovića. Ona je svojoj prijateljici opisala kako je izgledao njegov poslednji dan.
"Mada je navikla da se suočava s gubicima, doživela je smrt roditelja i mnogih prijatelja, smrt Milana je potpuno poremetila Margitu. Dan pre Milanove smrti, 4. novembra 1994. Magi je bila u svom stanu na Slaviji. Zazvonio je telefon. “Možeš li da dođeš do nas? Milan samo hoće tebe da vidi”, vapila je Milanova mama Danica. Magi je odmah uhvatila taksi i otišla do stana Mladenovića na Novom Beogradu. Milan je ležao u krevetu. Bilo je mračno. “Nemoj da plačeš, sve smo ovo znali”, rekao je Milan. Zatražio je da stavi glavu u krilo kod Margite i da ga mazi po glavi. To su često radili. Zaspao joj je u krilu. Ostala je nekoliko sati sama s njim. Na rastanku mu je rekla “Vidimo se sutra”. Nije joj ništa odgovorio. Samo ju je nežno pogledao. Sutra je preminuo," ispričala je Lidija Nikolić, autorka Margitine biografije “Osećanja. O. Sećanja” i njena bliska prijateljica, prenosi Blic.
Sahrana o kojoj se priča i danas
Ispraćaj Milana Mladenovića bio je jedan od najdirljivijih i najtužnijih događaja u kulturnoj istoriji bivše Jugoslavije. Milan je sahranjen u porodičnoj grobnici na Novom groblju u Beogradu.
Sahrana je održana nekoliko dana nakon njegove smrti, u novembru 1994. godine, a ispraćaj je u sećanjima prisutnih ostao upamćen po neverovatnom naboju tuge, dostojanstva i tišine.
Na Novom groblju okupilo se nekoliko hiljada ljudi. Među njima je bio ogroman broj mladih, Milanovih obožavalaca, ali i gotovo kompletna tadašnja rok scena, umetnici, glumci i intelektualci iz svih krajeva bivše zemlje. Prisutni su svedočili da je na groblju vladao ogroman, gotovo opipljiv nalet tuge koji je mnoge naterao da se povuku jer nisu mogli da izdrže atmosferu slomljenog srca čitave jedne generacije.
Frontmen grupe Partibrejkers i Milanov bliski prijatelj, Zoran Kostić Cane, održao je istorijski i potresan oproštajni govor koji se i danas pamti. Između ostalog, Cane je tada rekao:
"Ja tebi nemam šta da kažem, sem da mi je krivo što si otišao pre mene... Ti si bio dečak iz vode. Ti si bio vazduh koji nam je svima trebao. Pokazao si nam da možemo da budemo ljudi. Hvala ti što si postojao."
Dok je kovčeg spuštan u zemlju, stotine ljudi je tiho plakalo, a ispraćen je uz stihove i zvuke pesama Ekatarine Velike, što je simbolizovalo odlazak "glasa" te generacije.
Kako danas izgleda njegov grob?
Milan počiva pored svojih roditelja, oca Spase i majke Danice. Njegov spomenik privlači pažnju svojim specifičnim izgledom i poetskom simbolikom:
Napravljen je od belog mermera i na njemu je isklesana gitara. Na spomeniku su uklesani stihovi iz čuvene pesme EKV-a "Ogledalo": "U svakom porazu ja video sam deo slobode, i kad je gotovo za mene, znaj, tek tad je počelo."
