Hrvatska glumica Edita Majić gradila je uspešnu glumačku karijeru i skretala pažnju, kako svojim talentom, tako i lepotom. Međutim, početkom dvehiljaditih odlučila je da napusti sve, drastično promeni život i postane monahinja.
"Već dugi niz godina ona je osećala da je Bog zove na drugačiji i radikalniji način življenja. Od samog početka znala je i koji je to način. Bilo je to pustinjaštvo. Živi izvan samostana na pustom i osamljenom mestu, nenaseljenom i u samoći. Bog nije odustao od namere da ga Edita sledi. I zbilo se pre tri meseca. Edita je pristala na saradnju s Gospodinom. Odlučila je da postane Njegovom pustinjakinjom", izjavila je njena Jadranka Kanajet za Bitno.net pre šest godina.
Nastavila je život u samostanu sv. Josipa u španskom gradu Avili, gde je postala časna sestra karmelićanka.
"Taj susret s Bogom desio se odjednom, kao bljesak, neočekivan dar njegove ljubavi koja se uliva u tvoje biće, apsolutno, odjedanput, nezadrživo i do kraja. Odjednom mi je sve postalo jasno. Dobila sam odgovore na sva postavljena pitanja", rekla je 2003. hrvatska glumica za medije. Edita je živela bez grejanja, tople vode, spavala je na ležaju od slame, u molitvi i postu.
Edita je svojevremeno u jednom intervjuu objasnila kako je u karmelićanke otišla razočarana površnošću života kakav je živela.
"Koji je razlog zbog kog vredi živeti? Ako je to samo ovo spoljašnje... ovih nekoliko godinica proživeti što lepše..., a potom nestati u ništavilu, s telom prekrivenim crvima u nekom tamo hladnom grobu... onda je bolje uopšte da ne postojimo", rekla je Edita i dodala da je u tom periodu preispitivanja osetila duhovni poziv.
Edita je važila za jednu od najlepših i najprefinjenih glumaca, a svoju prvu veliku ulogu ostvarila je u predstavi "Salome". Nagrađena je i Zlatnom arenom na Pulskom festivalu 1999. godine za ulogu u fimu "Da mi je biti morski pas", nakon čega su i ostale nagrade počele da se nižu jedna za drugom, kao i brojna priznanja.
Mnogi su sumnjali i nisu verovali da će ova rođena Splićanka izdržati život po strogim pravilima karmelićanki. Naime, u samostanu svetog Josipa u Avili, gde je bila otišla, monahinje hodaju bose ili u laganim sandalama bez obzira na vremenske uslove, nemaju grejanje i spavaju na slamnatim krevetima. Uz to, sa sobom nije smela da ponese nikakve lične stvari, već samo fotografije članova svoje porodice. Još rigoroznija pravila usledila su nakon što se zavetovala na večno siromaštvo, čistoću i poslušnost.
Kako tumači otac Mamić, postoje dve vrste duhovnog života - tradicionalnija, u zajednici sa drugim pustinjacima koji žive u pustinjskim samosanima ili opatijama, a drugu vrstu je odabrala sestra Edita i taj je samački način života.
"Sveta Edita živi anahoretskim načinom života, dakle u potpunoj samoći. Iz onog što sam čuo, otišla je na jedno takvo mesto, na jedan šumski proplanak u Španiji. Jasno je da se za ovo povlačenje u samoću neko odlučuje zbog veće povezanosti s Bogom", ispričao je otac Vinko Mamić za "Jutarnji.hr".
Njena majka Jadranka je u septembru 2017. godine progovorila o sudbini svoje ćerke i otkrila detalj da je odlučila da ode u pustinju i da živi kao pustinjakinja.
"Već dugi niz godina ona je osećala da je bog zove na drugačiji i radikalniji način življenja. Od samog početka znala je i koji je to način. Bilo je to pustinjaštvo. Živi izvan manastira na pustom i osamljenom mestu, nenaseljenom i u samoći", ispričala je Jadranka.
