Uz Hamfrija Bogarta, Klarka Gejbla, Džejmsa Stjuarta, Džona Vejna i Kerija Granta, Kuper je jedan od retkih glumaca koji predstavlja ikonu generacijama ljubitelja filma.
Gari Kuper je, naravno, povezan sa Holivudom i on i njegova porodica su decenijama živeli u okolini Los Anđelesa. Ali on bi se mogao smatrati i „lokalnim“ zbog vremena koje je proveo u Sautemptonu i zato što su on i njegova žena sahranjeni jedno pored drugog na groblju "Sacred Hearts" baš tamo. Veronika „Roki” Kuper umrla je 2000. godine, a on je preminuo 13. maja 1961. godine.
„Veoma je lepo imati mog oca tamo“, rekla je gospođa Kuper Dženis, koja živi na Menhetnu i Sautemptonu i udata je za muzičara i dirigenta klasične muzike Bajrona Dženisa.
„To što smo oboje živeli na Saut Forku bio je veliki razlog zašto smo moja majka i ja odlučili da prenesemo njegove posmrtne ostatke ovde. Divno je na tom groblju. I teško je poverovati da je toliko prošlo od njegove smrti.
Luis B. Majer, šef Metro Goldvin Majer, jednom je izjavio da su filmovi koje je producirao njegov studio „imali više zvezda nego što ih ima na nebu“. U sazvežđu najsjajnijih zvezda u bilo kom studiju u to vreme bio je upravo - gospodin Kuper.
Rođen kao Frenk Džejms Kuper 7. maja 1901. u Heleni, Montana, kada se njegova porodica preselila u Los Anđeles 1920-ih, Gari Kuper je odustao od pokušaja da bude karikaturista, pa je odlučio da se oproba kao glumac. Prvo je našao posao kao statista u nemim filmovima (direktor kastinga ga je ubedio da koristi Geri kao svoje ime), ali je onda visoki i zgodni zapadnjak zaradio prodornu ulogu u jednoj od prvih uloga, „Virdžinijanac“.
Karijera Garija Kupera bila je jedna od najcenjenijih i najslavnijih u Holivudu. Osvojio je dve nagrade Oskar za najboljeg glumca — jednu za „Narednika Jorka“, a drugu za „Bavko podne“. Njegovo najbolje delo može se naći u drugim klasicima, kao što su „A Farewell to Arms“, „Mr. Deeds Goes to Town”, „Prijateljsko ubeđivanje”, „Vatrena lopta”, „Zapadnik”, „Ljubav popodne” i „Ponos Jenkija”.
Bio je redak veliki američki glumac koji je bio prisutan u dramama i akcionim filmovima i koji je takođe imao i par zapaženih uloga u komedijama. Kuper je u aprilu 1961. dobio treću nagradu Oskar kojom je dobio priznanje za ceo njegov rad, ali je bio previše bolestan od raka da bi prisustvovao toj ceremoniji.
Zlatna statueta uručena je porodičnom prijatelju Džejmsu Stjuartu koji je, glasom zagušenim od emocija, u ime svog kolege glumca primio specijalnog Oskara. Nekoliko nedelja kasnije, 13. maja 1961, legendarni „Kup“ je umro od raka.
Glumac je od početka svoje karijere dolazio u Sautempton, objasnila je gospođa Kuper Dženis, jer se 1933. godine oženio Veronikom „Roki” Kuper, rođenom Balf.
„Porodica moje majke ima duge veze sa Sautemptonom“, rekla je gospođa Kuper Dženis tokom jednog intervjua iz svog doma na Menhetnu.
„Očuh moje majke bio je Pol Šilds (finansijer sa Vol Strita). Kada su se on i moja baka venčali, 1920-ih godina sagradili su kuću tamo. Tako da je moja majka od oko 10 godina odrasla tamo, provodila svako leto tamo. Bila je veoma bliska sa svojom porodicom, tako da je moj otac, kada ju je oženio, redovno posećivao tazbinu baš tu. Nakon što sam se rodila, sećam se da bismo u Sautemptonu proveli najmanje mesec dana, a ponekad i cela dva. Sva naša sećanja na ovo područje su divna.”
Sautempton nije nužno bio najpogodnije mesto za gospodina Kupera. Za razliku od nekih danas popularnih glumaca koji rade kada im odgovara, on je, kao i većina vrhunskih glumaca svoje generacije, snimao film za filmom. Mnogi su snimani u holivudskim studijima, dok su drugi snimani na lokaciama, zbog čega je glumac morao da bude odsutan od kuće nedeljama.
Ali gospodin Kuper je uvek imao Sautempton na svom putu. Jedan od razloga je bio kvalitetan porodični boravak, rekla je njegova ćerka.
„U zavisnosti od njegovog rasporeda snimanja, izdvojili bismo vreme koje ćemo provesti u Sautemptonu“, priseća se gospođa Kuper Dženis. „Svima nam se dopalo tamo. Ostatak godine smo bili u Los Anđelesu. Kada je bio kod kuće ili gde god da smo bili, uvek smo nalazili vremena da budemo zajedno kao porodica. Ali kada smo bili u Sautemptonu, moj otac uopšte nije radio, tako da je to bilo posebno porodično vreme, veoma dobro mesto za okupljanje." Drugi razlog je bio taj što se Kuper osećao iskreno povezanim sa tim područjem, kaže njegova ćerka.
„Voleo je zemlju tamo, divlje životinje, okean. Jednostavno je obožavao to mesto. Voleo je da ide u Sautempton bič klub. Igrao je tenis sa mojom majkom i ostalima tamo, uključujući Sidneja Vuda, velikog tenisera, čija je žena bila prijateljica moje majke iz detinjstva. Bilo šta što se tiče sporta mu je predstavljalo veliko zadovoljstvo. I moj otac je igrao golf, ali ne baš tako dobro. Voleo je da pliva i da skuplja školjke i da jede lokalne jastoge, da peca, i sve te dobre stvari.”
Danas su, naravno, Hemptoni povezani sa glumcima, rediteljima i drugima u industriji zabave. Ali to je bilo tačno i 1940-ih i 1950-ih, barem u Sautemptonu.
„Glorija i Džimi Stjuart su bili bliski prijatelji mojih roditelja“, priseća se gospođa Kuper Dženis. „U stvari, nakon Glorijinog razvoda, moji roditelji su je upoznali sa Džimijem jer je bila stari prijatelj moje majke, a moj otac mu je bio prijatelj mnogo godina. Venčali su se, Džimi je usvojio njena dva sina i ostali su u braku do kraja života. Kuperi i Stjuartovi su voleli da se okupljaju, i bilo je uzbuđenje kada su Glorija i Džimi došli na istok u Sautempton. Džimi je prikazan kao divan čovek i upravo je to bio. Bio je apsolutni san, sladak i zabavan momak, ludog smisla za humor. Bilo je puno smeha kada smo se svi okupljali, posebno u tako opuštenom okruženju kao što je Sautempton.”
„Kupovao je kod Šepa Milera, voleo je odeću Šepa Milera. Voleo je da šeta i kupuje sam. Tamo je postao toliko redovan da mu niko nije smetao niti se prema njemu ponašao kao prema filmskoj zvezdi. Rekao bi ljudima: „Zovite me Kup“, i oni su to uradili.
Premeštanje Gerija Kupera sa katoličkog groblja iz Kaliforniji u Sautempton bila je ispravna odluka, rekla je gospođa Kuper Dženis. Rekla je da se posebno raduje selidbi kada naiđe na nekoga ko ima lepo sećanje na njenog oca.
