Marijana Mateus je u Beograd došla da proslavi rođendan jednog prijatelja. Raspoložena i sa prepoznatljivim osmehom na licu, modna dizajnerka blistala je u ultra kratkoj haljinici koja je isticala njene duge i vitke noge.
Na prvi pogled niko ne bi mogao ni da predpostavi da ova žena ima 51 godinu i da je već baka.
Malo ko zna da se iza sjajnog osmeha lepe Marijane kriju neki veoma teški životni momenti i velika borba za zdravlje. Ona je deo svoje životne priče ispričala pre par godina za Story.rs, a mi taj tekst prenosimo u potpunosti:
"Rođena sam 27. septembra 1971. godine u Vrbasu. Moja majka Dušanka jedanaest časova se mučila da me donese na svet. Bila sam visoko pozicionirana u stomaku, i mama je jedva preživela porođaj.
Kasnije mi je rekla da se osećala kao da je, mojim rođenjem, završila svoju misiju na Zemlji", pisala je Marijana u jednoj od svojih knjiga.
"Bilo je divno odrastati u Vrbasu, ali sam već s deset godina bila svesna da će mi rodni grad biti samo usputna stanica. Razlikovala sam se od drugih jer sam uvek znala šta hoću i imala sam jasno definisane ciljeve. Leti sam volela da odlazim u selo puno trešanja. Tridesetak kilometara od Vrbasa, u Liparu, živeli su moji baka i deka. Imali su mnogo domaćih životinja, konje, krave, koze, svinje i kokoške.
Kako moja majka ima još dve sestre i brata, na selu je uvek bilo mnogo dece. Prijalo mi je da se družim sa starijima i nikako nisam mogla da se naviknem da vučem mlađe, sve dok kao desetogodišnjakinja nisam poželela da jednu bebu prisvojim za sebe kao živu lutku. Htela sam da je kupam, nosim i pazim. Iako sam sa njom mogla da padnem i razbijem glavu, uvek sam bila prva koja je želela da je vozi u kolicima", priseća se dogodovština iz detinjstva Marijana koja je brinula i o svom dve godine mlađem bratu Draganu.
"Pripadali smo višem srednjem sloju, mada se ljudi u to vreme nisu tako delili po onome što imaju. Otac Bora radio je kao ekonomista i bio je finansijski direktor Poljoprivrednog dobra u Vrbasu, a mama je bila službenica. Ona me je zarazila modom i potrebom za estetikom. Bila je uredna i lepa, stalno se doterivala i čini mi se da je neke svoje neostvarene želje prenela na mene. Lutkama sam se igrala do sedme godine, dok se nisu pojavili prvi muškarci - slatki dečaci iz mog obdaništa. Tada sam se prvi put ozbiljno zaljubila. Zvala sam ga Pepi, zajedno smo slavili rođendane i družili se posle škole. Uvek sam imala tu sreću da postoji neko u mom ljubavnom životu. Čini mi se da su moje ćerke tako nešto propustile, ili mi ipak nisu rekle da je drugačije", pričala je atraktivna dizajnerka i s ponosom ističe da je bila Titova pionirka.
"Broz je za nove generacije odavno postao akcioni heroj, ali ja sam bila prava Titova pionirka. Čak sam i Štafetu nosila. Ponosno sam vezivala svoju crvenu maramu, a časna pionirska je stvarno nešto značila", kaže bivša izabranica mnogih slavnih muškaraca kojoj se prva velika ljubav dogodila u petnaestoj godini.
"Bilo je to na kraju osnovne škole. Možda mi se, kada sam bila zaljubljena, dešavalo da dobijem trojke i četvorke, ali sam se trudila da imam što više petica. Bio mi je usađen stav da je škola važna i da je moja jedina obaveza prema roditeljima da budem dobar đak. Otac mi je bio strog, za razliku od majke, koja je balansirala i trudila se da naš život ide u drugom pravcu. I ona je bila žena ispred svog vremena i inicijator našeg preseljenja u Novi Sad. Vodila me je na sajmove mode u Beograd. Tada bi me doterala, napravila mi kikice, obukla teget pantalone i belu košulju, a potome bi naš čuveni ritual mogao da počne. Beograd je tada za mene bio centar svemira. Stizale smo prvim jutarnjim vozom, a vraćale se poslednjim. Taj grad bio je duhovna hrana i mentalna injekcija za nas obe", pričala je svojevremeno šarmantna Marijana koja je u Novom Sadu, sa petnaest godina probala i neke od blažih poroka.
"Na rođendanskoj žurki jedne od mojih drugarica uveliko se duvalo. Toliko mi je smetao taj čudni miris da me je glava odmah zabolela. Naravno, povukla sam i ja dim jer sam morala da okusim marihuanu. Bilo je to leta 1986. godine i sve mi je delovalo prilično neverovatno. Došla sam iz provincije u grad, ali sam znala da to neću, da mi se to ne sviđa i da to nisam ja. Kasnije su mi u srednjoj školi svaki dan na odmoru nudili da zapalim, ali više nisam imala tu želju", pričala je Marijana koja je brzo potom ušla u svet manekenstva i zaradila prvi honorar koji je potrošila na šoping u Trstu. U tinejdžerskom periodu desila joj se i zanimljiva romansa sa jednim Sarajlijom.
"Sviđao mi se bosanski duh i njihov specifičan humor. Volela sam momke koji su znali da me zasmeju. Kada smo, taj moj Sarajlija i ja, šetali Baščaršijom prorekao mi je: Pogledaj u nebo, namestio sam zvezde da te slikaju"", pričala je Marijana kojoj se ubrzo potom desila romansa sa Miodragom Kostićem Koletom, sa kojim je dobila troje dece.
"On je imao ozbiljnu vezu, a ja samo klinačke simpatije. Naleteli smo jedno na drugo ispred jedne firme gde je bio parkiran njegov motor. Pitao me je: "Kuda, šećeru?", a ja sam mu vragolasto odgovorila: Idem po neke slike. Na njegovu ponudu da me poveze, uzvratila sam sa: Nema potrebe. Bežala sam od muškaraca koji su zauzeti, a on je bio jedan od takvih. Kada smo se drugi put sreli, priznali smo da se jedno drugome mnogo sviđamo, i moja maksima o slobodnim muškarcima polako je počinjala da bledi. Koliko god da sam se borila da ga ne zavolim, misleći da će to biti prolazno, i koliko god nisam želela da mu se dam, bila sam savladana jer sam se mnogo zaljubila. Kole me je osvojio malim stvarima. Jednom me je odveo u Bečej, u dvorac Dunđerski. Bila sam fascinirana gledanjem konja, šetnjom i ručkom, ali nismo iznajmili sobu. Nismo bili u toj varijanti, već me je poveo na sladoled", seća se svojih prvih slatkih trenutaka sa Koletom Marijana, zbog koje je Miodrag ubrzo raskinuo veridbu sa partnerkom.
"Posle mesec dan zabavljanja on je i dalje vodio dvostruki život. Još je imao obavezu prema svojoj devojci, ali je sa mnom provodio više vremena. Budući da mi je bilo stalo do njega, suočila sam se sa činjenicom da ima verenicu, a ja nepunih sedamnaest godina. Nije mi se činilo da ne zna šta će, ali nije ni mogao odmah da joj kaže, pa sam odlučila da stvar preuzmem u svoje ruke. Prilika mi se ukazala kada je jedne večeri rekao da mora da ode na neki poslovni sastanak. To nedeljno veče bio je jedini put da nekog muškarca jurim i proveravam. Ispratila sam ga smireno i odlučno, a onda sam zajedno sa drugaricom otišla na mesto zločina. Bila sam sigurna da je sa verenicom u tada najpoznatijem gradskom kafiću. Ja, vredan đak, štreberka koje je želela da postane stomatolog, našla sam se ispred kafića i videla ih oslonjene na njegov motor. Ona je bila okrenuta leđima, u zelenom šetland džemperu, Carera farmericama i zelenim špagericama koje su tada bile hit. On je stajao pored nje, ali je nije ni grlio ni ljubio. Svađali su se pred prepunim kafićem, odakle sam osećala prećutnu podršku jer su mnogi znali da se viđa sa obema. Kada me je ugledao, Kole je pobeleo i oboje ih je zapanjila moja drskost.
- Zdravo, kako ste? – unela sam im se u lice i nastavila: Baš lepo što smo se nas troje konačno našli, pa da nam ti, Kole, kao glavni akter kažeš ko je ovde višak - odbrusila sam mu bez ustezanja", seća se dizajnerka koja je svog momka potom ostavila u nebranom grožđu pred verenicom, a već sutradan on je javno šetao kroz Novi Sad upravo sa Marijanom. Ubrzo joj se desila i prva trudnoća i nije se dvoumila da li da postane majka, ili da nastavi studije.
"Kada sam Koletu saopštila da sam trudna bio je presrećan i išao je sa mnom kod doktora. Učinio je sve da reorganizujemo život i da se sa što manje stresa prilagodimo roditeljstvu. Ta promena mog statusa iz devojke u suprugu samo nas je još više zbližila. Radovala sam se svakom novom danu i spremala se da postanem majka. Moj prvi porođaj, međutim, bio je izuzetno težak. Činilo mi se da ću umreti. Uprkos tome, želela sam da, čak i ako umrem, moje dete ostane živo i zdravo. Bilo je trenutaka kada sam, nakon Dajaninog rođenja, pomišljala: Eto šta se desi kada dete dobije dete. Ona je mala, bespomoćna i u potpunosti zavisi od mene, a ja moram da učim i da dajem ispite", priseća se Marijana koja je sa Koletom kasnije dobila i sina Aleksandra i ćerku Anđelu. Međutim, 1994. godine, pod sumnjom da je Kostić vara, želela je da okonča svoj brak.
"Prvi put sam tada predosetila da postoji neko treći u našem bračnom odnosu. Spakovala sam stvari, otišla kod roditelja i rekla im da želim da se razvedem jer moj muž više nije samo moj. Mama se protivila mojoj nameri da ostavim muža zbog njegove navodne avanture, a on je sve negirao. Preživljavala sam pakao, trudila se da to ne prenesem na porodicu, ali nisam bila srećna. Želela sam da sačuvam brak i dam nam drugu šansu rođenjem trećeg deteta. Ponovo sam se porodila na Floridi, i to je bio jedan od najdivnijih perioda u našem braku. Porođaj sa Anđelom trajao je sedam i po sati. Beba je bila velika, pretrpela sam neizdržive bolove, ali je moj muž bio uz mene i mogao je da vidi koliko muke, truda, ljubavi, sreće i znoja je potrebno da na svet dođe novi život", ispričala je jednom lepa dizajnerka koja je na kraju ipak stavila tačku na brak sa Miodragom.
"Kada smo se razveli, razveli smo se voleći jedno drugo. Razlog nije bila treća osoba. Naši karakteri jednostavno nisu mogli da izdrže taj međusobni pritisak. Prekršila sam sve kodekse jer sam bila među prvim ženama sa troje dece koje su se razvele. Deset godina sam išla ispred svog vremena, šta god da sam radila", ispričala je Marijana koja nikad nije odustala od ljubavi i braka, pa je tako 2003. izgovorila sudbonosno da slavnom nemačkom treneru Lotaru Mateusu koji je 2002. odveo Partizan u Ligu šampiona.
"Nisam luda za fudbalom, pa ni njegovo ime nije moglo da mi bude poznato. Za mene je prvo bio Lodar, pa Lohar, a prijateljica mi je rekla da je on novi trener Partizana. U početku mi je bio samo draga osoba jer retko obraćam pažnju na nepoznate muškarce. Jednom se jednostavno pojavio ispred moje drugarice Olje, koja ga je poznavala još iz Njujorka, i mene dok smo čavrljale ispred splava Amfora", ističe Marijana koja i nakon razvoda nosi prezime slavnog Nemca.
"Umeo je da me osvaja. Slao je divne poruke pune topline. Uvek se pojavljivao sa mnogo cveća i u moj život je ulazio tiho. Znao je da posle jutarnjeg treninga sedne u kola, dođe kod mene u Budimpeštu i sutradan se vrati u Beograd. Jednom mi je doneo jabuku, krušku i bananu, kako bi me naterao da živim zdravije. Tvrdio je da se zaljubio na prvi pogled, bio je neposredan, ljubazan i duhovit. Na jednom ručku, na Kalemegdanskoj terasi, osetila sam da se u meni iznenada budi ljubav i poželela da taj muškarac bude samo moj. Naš prvi poljubac pao je u Budimpešti, ispred mog omiljenog restorana Tom and George, a ja sam tek prilikom našeg prvog zajedničkog pojavljivanja shvatila značaj njegovog imena", iskrena je bivša manekenka koju je nakon nekoliko meseci zabavljanja Lotar zaprosio u helikopteru, iznad Menhetna, a venčali su se 27. novembra 2003. na partiju priređenom u beogradskoj vili Jelena.
"Posle svih tih putovanja, prijema, intenzivnog vrtoglavog života koji smo vodili, počelo je da puca po šavovima. Ne bih se toliko umorila od svega da se nisam uželela sebe i davanja sebe nekim drugim ljudima, a ne samo njemu. Nešto malo pre razvoda mi je između jajnika i debelog creva dijagnostifikovan ogroman tumor za koji se do operacije nije znalo da li je maligni. Tada sam prvi put shvatila koliko sam stresan život imala sa Lotarom Mateusom. Bolest me je naterala na preispitivanje i nametala mi pitanje da li ga i dalje volim. Ako ne, zbog čega ta mesečna apanaža i finansijska sigurnost koju mi je pružao treba da bude jedina važna stvar u mom životu", pitala se plavokosa dama koja je pred razvod operisana u Salcburgu.
"Šest nedelja sam živela sa saznanjem da me čeka ozbiljna i teška operacija. Nikada u životu nisam bila toliko slaba, ali sam sve stoički izdržala. Imala sam divnog doktora, sjajnu negu i mnogo sreće da je sve dobro prošlo. Kada su videli u kakvoj je fazi tumor, rekli su mi sa stoprocentnom sigurnošću da neće biti nikakvih zračenja i da će se sve povući samo od sebe", kaže Marijana koja se od Lotara razvela nakon medijske priče o njegovoj navodnoj preljubi i tajnoj vezi sa manekenkom Kristinom Lilijanom.
Marijana, međutim, tvrdi da su se rastali kao prijatelji iako jedno vreme nisu kontaktirali. Sada su u odličnim odnosima, a ovu fatalnu zavodnicu od tada povezuju sa mnogim muškarcima, ali ona nije potvrdila ni jednu vezu.
"Najzad mogu da živim onako kako želim i da se zabavljam s kim god poželim", zaključuje autorka romana Amouage čiji je jedini moto: Život nema reprizu.
