Da je Amerika ikad bila monarhija, Kenedijevi bi bili kraljevska porodica. Jedna od najimućnijih američkih porodica imala je i najveće tragedije. Ono što se članovima ove porodice dešavalo, malo ko može i da zamisli. Zbog toga je pričao prokletstvu porodice Kenedi nešto u šta veruje pola sveta.
Danas ćemo pričati o tome kako je živeo i umro jedini sin Džona Kenedija i Džeki Onazis.
Džon je bio veoma popularan u Americi i on je tu popularnost obožavao i uživao je u svakom momentu. Koliko novinara ga je pratilo i pisalo o njemu, za njega je značilo sve.
Bio je jedan od najpoželjnijih neženja u svetu, a malo ko može i da zamisli da je njegovo venčanje sa Kerolin Beset obavljeno u tajnosti.
Kerolin Beset je bila prvo prodavačica u butiku Kevin Klajn da bi kasnije razvila biznis u odnosima s javnošću. Kada je upoznala Džona svima je bilo jasno da su njih dvoje sudbinski povezani i da tu leka nema.
Međutim, ono što je smetalo Kerolin a bilo je vezano za Džona je bila velika medijska pažnja. Onaj momenat kada se pročulo da se zabavlja sa Džonom Kenedijem, Kerolin više nije imala mira.
Pričalo se da su se njih dvoje jako voleli i još jače svađali.
Nagađanja medija da će se par venčati su se ispostavila kao tačna. Njih dvoje su sudbonosno da izgovorili u maloj crkvi na ostrvu Kamberlend. Na kraju ceremonije Džon se okrenuo prema svom kumu i najboljem prijatelju Entoniju Radzivilu i šapnuo mu: "Nikada u životu nisam bio srećniji."
Iako je sve izgledalo idilično, njihov brak je imao i tamnu stranu.
Kada su se ujesen 1996. godine vratili sa medenog meseca, ispred njihovog stana kampovali su novinari i fotografi. U pokušaju da zaštiti svoju suprugu, galantni Džon je zamolio okupljene predstavnike medija da ih malo puste na miru i daju Karolin priliku da se navikne na svoju novu ulogu slavne osobe.
Njeni prijatelji ubrzo su primetili da se slama pod pritiskom. Pokazivala je klasične znakove kliničke depresije. Nekoliko meseci nakon venčanja provodila bi sate plačući zaključana u svom stanu. Džon je morao da održava mnoga prijateljstva i poznanstva, a ona nije želela da izlazi iz stana. Otkazivala je sve pozive na večere, izostajala sa svih zabava.
"Spalila je sama mnoge mostove", rekao je jedan njen prijatelj u intervjuu za Veniti Feru.
Džonu je najviše zamerala to što ju je često ostavljao samu zbog posla i prijatelja, a vratio se i momačkom stilu života. Do kasnih večernjih sati ostajao bi u teretani, odlazio na putovanja sa svojom muškom ekipom, a Kerolin bi ga čekala kod kuće.
Vreme je prolazilo, a ona se sve teže nosila sa osećajem usamljenosti. Njeni prijatelji iz modne industrije znali su da je utehu počela da traži i u drogi.
Par je krenuo na bračno savetovanje u pokušaju da reše probleme, ali je Kerolin odustala od savetovanja nekoliko meseci kasnije kada je terapeut sa njom pokušao da razgovara o konzumiranju kokaina.
Više nije želela ni da deli sobu da Džonom. Nekoliko meseci kasnije, on je iznajmio sobu u hotelu i tamo provodio vreme. U to vreme je počeo i da radi na časopisu "George" koji se bavio poznatim ličnostima.
Džon i Kerolin se nisu viđali, ni čuli neko vreme, a tek nekoliko meseci kasnije, na nagovor Keroline sestre Laure njih dvoje su se pogledali u oči.
Laura je bila odlučna u nameri da ih natera na razgovor. Predložila je da zajedno otputuju na ostrvo Martas Vinjard, gde je trebalo da se održi venčanje Džonove sestre.
Kerolin, Laura i Džon su se ukrcali 16. jula 1999. u večernjim satima u avion kojim je on odlučio da upravlja sam, bez kopilota.
Džon se pre poletanja javio kontroli leta, a na odredište nikada nije stigao. Avion se srušio iznad okeana. Istragom je utvrđeno da je najverovatniji uzrok pada greška pilota koji nije uspeo da zadrži kontrolu nad letelicom nakon poletanja, a dokazi potencijalnog kvara na avionu nikada nisu pronađeni.
Nedelju dana kasnije, tela Džona, Kerolin i Laure kremirana su, a njihov pepeo prosut je u more nekoliko kilometara dalje od mesta nesreće.
Izgleda da ni njih nije zaobišla tzv. kletva Kenedijevih.
