Džudi Garland bila je jedna od najcenjenijih glumica u istoriji Holivuda koja je publiku osvojila lepotom, maestralnim talentom i šarmom još od malena.
Ipak, uprkos velikoj slavi i divljenu ljudi širom sveta, njen život iza kamera bio je sve samo ne bajkovit.
Rođena je 10. juna 1922. godine u Grend Repidsu, u Minesoti, kao Frensis Gam, a njena karijera je počela kada je imala samo dve i po godine.
Frensis i njene starije sestre Suzi i Džimi su činile trio “The Gumm Sisters”, a sve konce u rukama je držala njihova majka Etel, koja ju je terala u svet šou biznisa.
Kada je Frensis počela da nastupa po celoj Americi, majka joj je od njene desete godine davala tablete za spavanje! Nakon smrti Frensisinog oca, majka je još više počela da je iskorišćava kako bi zaradila na njenom talentu.
"Bila je jako ljubomorna zato što ona uopšte nije bila talentovana. Ako se nisam dobro osećala ona bi mi rekla: ‘Izlazi i pevaj ili ću te slomiti!’, tako da sam uvek izlazila i pevala”, izjavila je u jednom intervjuu.
Saradnju s filmskim studijom MGM potpisala je već s 13 godina, a uloga Doriti u legendarnom filmu "Čarobnjak iz Oza" ju je vinula u zvezde". Tada je promenila ime u Džudi Garland.
Već s 18 godina Džudi je zatražila pomoć psihijatra, a trideset godina nakon što se proslavila ulogom Doroti, već je bila žena zavisna od tableta koju publika noćnog kluba tera sa scene.
U svojim nedovršenim memoarima, Džudi je otkrila da su je od 16 godine često seksualno zlostavljali u studiju “MGM”.
Kako je govorila, sam Majer je pohvalio njen glas tako što joj je stavio ruku na levu dojku pod izgovorom da pokazuje na njeno srce odakle je govorio da ona peva.
“Često sam mislila da sam srećna što nisam pevala nekim drugim delom svoje anatomije”, izjavila je Džudi.
Režiser Čarls Voters koji je radio s njom, nazivao ju je “ružnim pačetom industrije", pisale su novine "The Independent". On je tvrdio da je “način na koji je studio tretirao Džudi jako loše uticao na nju i da mu se činilo da je to trajalo večno”.
"Džudi je ponekad radila i po 18 časova dnevno, šest dana u nedelji. Da bi je održali vitkom i dali joj snage za rad, u studiju su počeli da je drogiraju. Nesrećna tinejdžerka je gutala amfetamine da povrati energiju i tablete za spavanje kako bi se smirila".
Londonskoj publici nije lako udovoljiti i često se s izostankom aplauza suočavao i sam krem američkog šoubiznisa. Ali, niko nije doživeo takvo poniženje kao Džudi koja u noćnom klubu 'Talk Of The Town'.
Jedna od najomiljenijih holivudskih glumica bila je tada pred petim brakom, slomljena, zavisna od tableta i toliko izgubljena da kad bi i uspela izaći na scenu, ponekad i uz kašnjenje od sat vremena, jedva je stajala.
Jedne noći 1969. godine kada je imala 46 godina s nastupom je kasnila sat i dvadeset minuta pa je ljuta publika sasula na nju kutije cigareta, hleb, pepeljare. Uspela je da otpeva tri pesme pre nego što se jedan gost popeo na binu, oduzeo joj mikrofon i odgurnuo ramenom. Dok je odlazila, za njom se rasula i staklena pepeljara.
Nesrećan ljubavni život
Iako se u javnosti trudila da održi imidž koji joj je studio odredio, pa je izjavljivala kako ne razmišlja o momcima i udaji, stvarnost ove umetnice bila je drugačija. Prvo se*sualno iskustvo imala je sa nepunih petnaest godina, a na partiju nakon dodele Oskara zbližila se sa osam godina starijim Tajronom Pauelom, koji je sa filmskih traka mamio uzdahe žena širom sveta.
Romansa je kratko trajala, ali je doprinela njegovom razvodu od francuske glumice Anabel. Iako im se veza raspala, dosta je učinila za Džudino samopouzdanje, i uvrstila ju je među zavodnice poput Ave Gardner i Lane Tarner.
Ubrzo nakon tog emotivnog kraha glumica se zaljubila u mladog reditelja Dejvida Rosija za kojeg se i udala 1941. godine uprkos protivljenju svoje majke i čelnika MGM-a. Mada se nadala da će ovim potezom povratiti kontrolu nad ličnim životom, ni izbliza nije bilo tako.
Naime, dok je snimala mjuzikl "Babes on Broadway" saznala je da je trudna, a ubrzo je po naređenju studija i majke morala da abortira.
Zahvat je obavio hirurg koji je bio na platnoj listi njenog filmskog studija, a publici je rečeno kako je operisala krajnike. Na snimanje se vratila samo četiri dana kasnije, a nikoga nije zanimalo kako se oseća. A osećala se jadno i ponovo napušteno.
Shvatila je da suprug ne može da je odbrani od Majera i pohlepne majke koja je trošila i loše ulagala njen novac, a bilo ga je više nego dosta jer je bila jedna od deset najplaćenijih glumica tog doba. Iako na vrhuncu slave, bila je duboko nesrećna.
Kada joj se brak raspao 1943. godine, utehu je potražila u ljubavnicima, pa čak i u ljubavnicama. Bila je veoma zaljubljena u scenaristu Džoa Menkiviza za koga se tvrdi da je bio ljubav njenog života.
On je pokušao da je zaštiti od velikog šefa kada su joj nametnuli još ubitačniji tempo rada pošto su saznali da posećuje psihijatra.
Samopouzdanje joj se donekle vratilo kada su producenti zatražili da u filmu "Presenting Lilly Mars" igra umesto veoma popularne lepotice i glumačke zvezde Lane Tarner.
Ipak, sebe kao da sve više nije bila svesna, sve češće se okretala tabletama, a mučile su je i noćne more i nesanice.
Kada je završila snimanje "Girl Crazy"zatražila je od Majera polugodišnju pauzu kako bi otišla na lečenje, ali MGM nije želeo da ostane bez tako unosne zvezde. Pošto je odbio njen zahtev, ona je noću sve češće zvala prijatelje kako bi im se jadala. Tokom jedne noći, čekajući da joj se psihijatar javi, popila je bocu votke s barbituratima.
U studiju su to kasnije nazvali njenim prvim lažnim pokušajem samoubistva, a sledili su i mnogi drugi sve dok 26 godina kasnije zaista nije uspela da sebi oduzme život.
Ipak, do konačnog kraja Garlandova je naizmenično proživljavala periode sreće, teške depresije, padova i uspona, često tražeći ljubav od muškaraca koji su je voleli, ali ne onako kako je ona želela.
Naime, mnogi od njih bili su prikriveni homoseksualci koji su zbog lažnih normi tadašnjeg Holivuda skrivali svoje seksualno opredeljenje. Jedan od njih bio je i reditelji Vinsent Mineli s kojim je snimala "Srešćemo se u St. Luisu." Mada joj se u početku nije dopadao, na kraju je poklekla njegovom šarmu. Venčali su se 1945. godine, ovaj put uz Majerov i majčin blagoslov.
Džudi je ubrzo ostala u drugom stanju, a potom je na svet donela devojčicu kojoj su dali ime Lisa Mej Mineli.
Međutim, uskoro sve kreće nizbrdo jer je Džudi zapala u postporođajnu depresiju kombinovanu sa sve većom zavisnošću od tableta. Često je zapadala u paranoju koja je najčešće bila usmerena na njenog muža.
Sredinom 1947. godine, tabloidi su objavili da je glumica sve bolesnija i da je u potpunom nervnom rastrojstvu. Završila je na privatnoj psihijatrijskoj klinici, a MGM odbio je da joj daje platu dok se ne vrati na snimanja.
Osim toga imala je problema i sa poreskom službom koja je otkrila da njena majka nije plaćala porez, dok je suprug odbijao da joj dovodi ćerku u posetu. Tada je ponovo pokušala da sebi oduzme život, nakon čega je njen drugi brak počeo da puca, a karijera da se usporava.
Utehu je potražila u naručju mladog Jula Brinera, a njen muž u zagrljaju njihovog kućnog majstora.
Bez posla, novca i sa brakom koji je postojao samo na papiru, odlučila je da ćerku pošalje Mineliju kako bi potražila sreću u Njujorku. Tu je upoznala Sidneja Sida Lufta, a kasnije je govorila kako je to bila ljubav na prvi pogled.
Nakon što se 1951. godine i zvanično razvela od tada već veoma uspešnog Minelija, verila se sa novim izabranikom s kojim je zajedno kovala povratak na scenu, ali ovaj put kao pevačica. Nedugo potom Džudi i Sidnej ostvarili su se i u ulozi roditelja. Prvo im se rodio sin Džon, a potom i ćerka Lorna.
Za deset meseci ponovo je bila zavisnik, što je uticalo i na njen brak koji su pokušavali da spasu još jednim detetom, sinom Džozefom Vilejem koji je došao na svet 1955. godine.
Međutim, loša situacija u braku se nastavila, a svađe su se pretvorile u tuče pa je Džudi 1956. prvi put zatražila razvod, ali su rešili da svojoj ljubavi daju još jednu šansu. Izdržali su sve do 1961. godine kada su se zvanično razišli, ali je glumica nezadovoljstvo iz kuće lečila ljubavnim izletima. Uteha joj je bio čak i Frenk Sinatra.
Džudi i dalje nije odustajala, već je tragala za pravim muškarcem koji će ispuniti prazninu njenog izgubljenog detinjstva. Sreća joj se osmehnula kada je upoznala mladog glumca Marka Herona za koga se ubrzo udala u Las Vegasu, a još brže saznala da je i on homoseksualac.
Posle šest meseci sudski je zatražio da ga ona izdržava posle čega ga je oterala od sebe, ali su se zvanično razveli tek 1967. godine. Tada je već bila upoznala i petog muža, menadžera noćnog kluba na Menhetnu Mikija Dinsa.
Dins je uspeo da je nagovori da prihvati angažman u londonskom klubu "Talk of the Town", gde su se i venčali 1969. godine. I njen peti muž bio je homoseksualac, a takođe ni on kao ni četvorica njegovih prethodnika, nije uspeo da je sačuva od nje same.
Umrla je gola na podu kupatila od prevelike doze barbiturata u noći 21. juna 1969. godine. Dins ju je pronašao tek ujutro, ukočenu nakon što je razvalio zaključana vrata kupatila.
Njeni obožavaoci oprostili su se od nje mimohodom na aveniji Medison u Njujorku, a porodici je trebalo više od godinu dana da je sahrane u grobnicu na groblju "Ferncliff" u Njujorku. Naime, niko nije želeo da snosi troškove sahrane, pa se pokazalo tačnim ono što je oduvek slutila, da ju je publika volela više od njenih najbližih.
