Vlasnik hitova "U tebe sam zaljubljen", "Tako je suđeno", "A ja imam tebe" i mnogih drugih, Rođa Raičević, bio je jedan od najpoznatijih pevača i kompozitora koji su obeležili domaću muzičku scenu devedesetih godina prošlog veka. Svojim poznatim baladama i umilnim glasom, raznežio je čitav region i na taj način postao veliki miljenik ženske publike. Nažalost, u periodu kada je bio na vrhuncu svoje muzičke karijere, Rođa nas je iznenada napustio u 44. godini života, a okolnosti pod kojima je popularni pevač umro su i danas sumnjive.
Talentovano i nestašno dete
Rodoljub Rođa Raičević je rođen u Nikšiću 11. jula 1957. godine. Osnovnu i nižu muzičku školu je završio u svom rodnom gradu, dok je srednju pohađao u Podgorici. Jednom prilikom Rođa je sa osmehom izjavio da je imao jako burno detinjstvo: "Gotovo da nije bilo dana a da nisam dobijao batine, bio sam poprilično nemirno dete, a poslušan baš kad sam morao. Najviše sam voleo da kradem biciklu iz komšijske bašte"!
1976. godine, Rođa se preselio u Beograd, gde je upisao Fakultet muzičkih umetnosti, ali studije nikada nije završio.
Prvi koraci u muzičkoj karijeri
Iako fakultet nije uspeo da završi, Rođa je iskoristio svoj talenat za muziku i nastavio da se usavršava, pa je tokom letnje sezone radio u Starom Gradu u Budvi. Nastupajući po beogradskim klubovima i kafanama, stupio je u kontakt sa tadašnjim velikim imenima domaće muzičke scene, pa je jedno vreme bio član grupe "Rokeri s Moravu", pa kasnije član orkestra Miše Mijatovića, da bi potom prvi veći autorski uspeh ostvario sa pesmom "Godine idu" Nade Topčagić.
Saradnja sa velikim pevačima
Pre nego što je postao popularan pevač, Rođa je godinama svirao i pisao pesme za velika muzička imena. Iako je više bio naklonjen zabavnoj muzici, Rođa je uglavnom sarađivao sa narodnjacima poput: Ane Bekute, Nade Topčagić, Biljane Jevtić, Lepe Brene, Milana Babića, Miru Škorić, Cakane i mnoge druge... Pošto se proslavio kao uspešan kompozitor, mnogi su u to vreme počeli da ga nazivaju novim Tomom Zdravkovićem. U estradnim krugovima, Rođa je bio poznat kao veliki šmeker, koji je bio slab na lepe žene, pa je u jednom periodu počela da kruži priča da se ludo zaljubio u pevačicu Bubu Miranović i da je ona ostala njegova najveća platonska ljubav. Iako su gajili samo prijateljski odnos, veruje se da Rođa ovu pevačicu nikada nije preboleo.
"Tako je suđeno"
1993. godine, Rođa je doživeo vrtoglavi uspeh na muzičkoj sceni, snimivši svoj prvi album pod nazivom "Tako je suđeno". Nakon toga, usledili su brojni festivali, nagrade, a iste te godine proglašen je za pevača godine od strane više radio i TV stanica. "U trenutku uručenja nagrade, bio sam toliko uzbuđen, da, kad je trebalo da kažem nekoliko reči, sve sam zaboravio"! , izjavio je svojevremeno popularni pevač.
Prefinjen muzički stil
Rođa je na domaću i pop scenu doneo jedan sasvim novi muzički stil. Postao je poznat po svojim prefinjenim manirima, kulturnom držanju i skromnom ali samouverenom ponašanju. Mnogi ga smatraju začetnikom specifične mešavine pop i folk muzike. Publika, a naročito ženska populacija je obožavala njegove pesme "U tebe sam zaljubljen", "A ja imam tebe", "Draga"...
"Moj cilj je da se muzikom bavim na kulturan način, bez skakanja po stolovima, bez foliranja. Želim da u pesmama budem ono što sam ja, a to je pre svega jedan kultivisaniji način mišljenja, pevanja i komuniciranja", govorio je Rođa na početku svoje karijere. Zaista je tako i bilo. Naime, njegove pesme su bile odraz njegovog šarma i neprikosnovenog stila. Zbog boje glasa i stila pevanja počeli su da ga porede sa Oliverom Dragojevićem. "Verovatno je to poređenje zbog boje glasa", govorio je Rođa, "nisam svesno išao na to. Narodu nedostaju takve pesme i takav zvuk, normalno je što sam svojim pesmama popunio tu prazninu".
Sumnjiva smrt
7. oktobra 2001. godine, osvanula je šokantna i tužna vest da je omiljeni pevač pronađen mrtav u svom stanu, a da je smrt najverovatnije usledila zbog prekomernog konzumiranja narkotika. Međutim, mnogi prijatelji i kolege Rođe Raičevića i dalje ne mogu da se pomire sa tim da je pevač otišao na takav način, tako da se i godinama kasnije spekulišu okolnosti pod kojima je umro.
"Znala sam ga kao čoveka koji ne pije, ne puši, a onda sam čula da ga je odnela droga. To mi je i dalje nejasno", izjavila je jednom prilikom pevačica Dragica Radosavljević Cakana. Nada Topčagić deli isto mišljenje: "Niko od nas nije znao da je sklon porocima. Kad sam čula da je umro u stanu u kojem je bilo droge, bila sam šokirana..."
Da je Rođa Raičević zaista bio protivnik nezdravog načina života posebno govori jedna njegova izjava: "Kada vidim pijanog čoveka, ospice dobijem. Kafane pune dima i bahatost ne podnosim, to mi je odvratno. Nisam boem, ali sam pesnik i muzičar bez alkohola".
Već godinama javnost intrigira čuveni kofer koji je ostao na hodniku zgrade u kojoj je stanovao i po koji niko nije došao ni toliko godina posle njegove smrti. Međutim, kofer nije jedina misterija koja se vezuje za prerani odlazak ove pevačke legende. Već duže vreme kruži priča da je svesku sa Rođinim neobjavljenim pesmama nakon smrti uzeo jedan poznati pevač koji je snimio sve te hitove i potpisao sebe kao autora.
Zoran Raičević, Rođin bratanac, ispričao je po čemu najviše pamti svog strica: "Pamtim ga kao čoveka velikog srca i duše koji je uvek bio tu za svoje najbliže. Takvu harizmu i energiju nikada neću moći da zaboravim. On je bio moj lični heroj".
Na porodičnom groblju u Nikšiću, gde je pevač i sahranjen, otvorena je i spomen česma u njegovo ime.
Bez obzira na jednu nedovršenu blistavu karijeru i jednog tragičnog prekinutog života, Rođa Raičević je svojim suptilnim i setnim notama ostavio neizbrisiv trag na domaćoj muzičkoj sceni, a njegova duša je nastavila da živi u pesmama koje se i danas rado slušaju i izvode.
