POSLEDNJA INDIJSKA KRALJICA: Nada je bila studentkinja kada se udala za starijeg, razvedenog KRALJA i tu počinje PAKAO

Bila je to 1963. godina kada se članica njujorškog visokog društva Houp Kuk udala za prestolonaslednika Paldena Tondupa Namgiala od Sikima. Američka štampa je poludela za ovom ljubavnom bajkom.

Nada, tj. Houp je imala 23 godine, a Palden 36. Bio je razveden, sa dvoje troje male dece ostavljenih njemu na čuvanje.

Houp Kuk trebalo je da postane kraljica najmanjeg azijskog kraljevstva, planinskog raja sa smaragdno zelenim brdima, pandama i snežnim lavovima, sa preko 500 vrsta divljih orhideja i najvećim zasadom kardanoma na svetu.

Nakon ove vesti, na skoro svim naslovnim stranama bila je kraljica Houp obučena u tradicionalnu nošnju Sikima, dok je njeno pegasto nasmešeno lice blistalo.

Voug ju je pitao koju kremu koristi da bi sačuvala svoju kožu na velikoj nadmorskoj visini, a Njujorker je pratio kraljevski par tokom jednog od njihovih mnogobrojnih putovanja po Americi.

A sve medije je zanimalo kako su se upoznali Houp i Palden.

"Drugi put kada smo se sreli, zaprosio me je. Rekla sam "da, da, da". Apsolutno sam se zaljubila u njegove tužne, tužne oči."

Ko je bila Houp pre nego što je postala kraljica?

Otac Houp Kuk je bio Irac, instruktor letenja koji je svoju ženu napustio ubrzo nakon što mu je rodila ćerku. Njena majka je odmah posle toga sela u kola i sa skoro praznim rezervoarom namerno odletela u smrt.

"Ne znam ni da li su našli sve delove njenog tela i ako jesu gde je sahranjena. To me je kao dete sprečilo da osetim konačnost njene smrti," napisala je Houp.

Najranija sećanja Houp Kuk su dani koje provodi u društvu svoje polusestre Harijet i niza guvernanta u stanu u Njujorku koji su kupili njeni deda i baka po majci.

Houp i njenu sestru vaspitava niz sadistički nastrojenih dadilja. Houp se dobro seća batina koje je dobijala ofingerom jer je zaboravila molitvu Gospodnju, dok joj je kasnije druga dadilja vezivala ruke na uzglavlje kreveta kako bi je sprečila da maturbira.

Baka i deda nikad nisu hteli sa njom da razgovaraju o njenoj majci, jer su smatrali da je njena smrt bila nemarna i neodgovorna. Houp je do kraja života patila zbog toga jer su njeni baka i deda odbijali da joj pričaju o majci.

Houp je imala sve, sem ljubavi.

Obučeka u belo i uštirkano, pohađala je vrhunske škole, dok ju je deda, onim danima kada bi popio čašicu više, terao da napamet nauči Čerčilov govor.

Houp raste u usamljenu i zbunjenu devojčicu. Kada je imala 12 godina, deda joj umire, a tri godine kasnije i baka.

Houp odlazi da živi kod ujaka, tada ambasadora u Iranu i tamo završava srednju školu.

Jednog leta, u kasnim tinejdžerskim godinama odlazi u Indiju. "Nikad nisam bila toliko srećna.. Indija! Srce mi je eksplodiralo od sreće. Istok je moj dom. Znam samo da želim da ostanem blizu Indije," pisala je Houp u biografiji.

Kada je dovoljno odrasla, Houp upisuje azijske studije i tu upoznaje prestolonaslednika Sikima. Dve godine kasnije par je veren.

Dok Houp u njemu vidi egzotičnost i beg od stvarnosti, on u njoj vidi majku koja će se brinuti za njegovu decu koju je dobio u braku sa bivšom ženom.

I sam princ, kao i Houp imao je tužno detinjstvo. Jedno u drugom traže beg od stvarnosti i ispunjenje nekih dečijih snova.

"Toliko želim porodici. Želim da napunim ovo gnezdo, da od njega napravim pravi dom," piše Houp kasnije.

Kada dolazi da živi u malo planinsko kraljevstvo, Houp sa velikim oduševljenjem prihvata pastorke koje voli kao i svoju decu.

"Ova deca će biti srećna. Točak nesreće na kojem sam odrasla ja i moj suprug, neće dotaći ovu generaciju," rešena je Houp kada dolazi da živi kod muža u palatu.

Ali čudovišta koja vrebaju u Houpinoj bajci pojavljuju se ubrzo nakon njenog braka. Prestolonaslednik je možda bio jedan od najprosvećenijih vladara Dalekog istoka, što potvrđuju istorijski zapis: On je oblikovao model azijske države čija su stopa pismenosti i prihod po glavi stanovnika bili dvostruko veći od susednih zemalja Nepala, Butana i Indije; zadržao je izvesnu meru nezavisnosti male zemlje ugrožene sa dve strane, zbog indijske namere za aneksijom i podjednako agresivnog Tibeta kojim su dominirali komunisti. Ipak, kako ga Hope Kuk opisuje, on je takođe bio pijanac sa odvratnom crtom mačo seksizma. Bez obzira na nategnute finansije, prestolonaslednik je uspeo da održi ljubavnu vezu sa udatom ženom u Belgiji pre i tokom braka sa Houp; čak je odleteo da je poseti nekoliko nedelja pre nego što je Houp rodila njihovo prvo dete. Ljubavnica je pisla pisma princu na „hrskavom šuštavom papiru“ koje je Hope mogla čuti kako se gužvaju u kućnom ogrtaču njenog muža kada ju je grlio noću. Ako bi pismo palo na pod, čitala bi ga dok je on odlazio do oltara da obavi svoje budističke molitve.

Kada je nezavisnost Sikima bila ugrožena smrću Nehrua, koji je pažljivo očuvao Sikimovu autonomiju pod uslovima protektorata, prestolonaslednik je počeo da pije više i tako pijan pravi skandale. Tokom jednog takvog napada besa, on baca Hopin gramofon, njenu „žicu života na Zapadu“, kroz prozor. Bajka se pretvara u noćnu moru dok Indira Gandi kuje zaveru da Sikimu oduzme ono malo nezavisnosti koju ima.

Dok Houp zabavlja gostujuće novinare zainteresovane za ''Mojih trideset načina pripreme jaka'', ona ujutru krišom pije pivo, od podneva pa nadalje živi na viskiju, valijumu i cigaretama. Počinje da shvata da je manični žar sa kojim je razvila Sikimove kućne radinosti i pomogla svom mužu da se bori protiv indijske dominacije zamena za ljubav koja jedva da postoji, ako je ikada postojala. Na jednom od svojih godišnjih putovanja u Njujork, ona ima aferu sa muškarcem koji joj je bio prijatelj tokom njene usamljene adolescencije, a sećanje na ovu aferu je proganja do kraja njenog boravka na Dalekom istoku. Leži u krevetu više nego ikada ošamućena viskijem i valijumom, slušajući Džoan Baez kako peva pesme o slobodi.

Kada se Indija konačno približi Sikimu, Hope se pakuje kako bi se vratila u Sjedinjene Države, gde dovodi četvoro najmlađih kraljevskih potomaka kako bi ih poštedela kućnog pritvora koji će biti nametnut njihovom ocu. Malo je emocija u konačnom rastanku kraljevskog para.

"Grlim ga poslednji put i deca dodiruju njegovo čelo," prisetila se u biografiji.

Nekoliko dana kasnije ona se vraća u Sjedinjene Države i oblači kratku haljinu prvi put posle 11 godina. Njena deca umiru od sramote. Nikada ranije nisu videli njene noge. Bila je formalna, besprekorna supruga jednog azijskog moćnika. Dok pokušava da napravi novo gnezdo za svoje potomke u Njujorku, ona sedi u zadnjim delovima autobusa obučena u ljupku odeću i žvaće žvakaću gumu na „vulgaran, opušten način“ da ne bi bila prepoznata.

Iz poštovanja prema mužu kojeg je ostavila, prekida aferu koju je započela sa svojim američkim ljubavnikom. Njena akutna potreba za njim („Toliko želim ovog čoveka da moram da idem napolje da trčim da ne poludim“) tera nas da se divimo njenom samoodricanju. Uprkos svojoj slavnoj ličnosti, ona izgleda kao mnogi ljudi u srednjim godinama, koji tragaju za poispitivanjem jednako bolno kao i adolescenti, sakupljajući komadiće nakon napuštanja braka koji je bio proizvod ličnih zabluda, zatrpanih jada, detinjskih bolova.

Odvojena od kraljevstva u kojem je živela, Houp je morala da nauči kako sama da zarađuje i othranjuje svoju porodicu.

Prvo živi u nasleđenom stanu od bake i dede, a potom počela da piše nedeljnu kolumnu za Dejli Njuz. Postepeno počinje da piše knjige i memoare koji joj donose novac.

1983. godine se ponovo udaje za Majka Volasa, istoričara koji dobija Pulicerovu nagradu. Kasnije se i od njega razvodi.

Njena deca izrastaju u uspešne ljude. Princ Palden je njujorški bankar i finansijski savetnik koji se oženkio i ima sina i tri ćerke.

Princeza Houp, njena ćerka, je diplomirala i iza sebe ima dva braka.

Houp se jedno vreme preseljava u London, ali nakon par godina se ponovo vraća u Bruklin gde trenutno radi kao pisac, istoričar i predavač.

Bonus video: