Engleska je veoma interesantna i specifična zemlja, kako po ljudima koji u njoj sada žive, tako i po istorijskim događajima, a naročito vladarima. Kraljevska porodica još uvek uživa velike počasti, iako formalno ne vlada zemljom. Mnoge njene članove istorija pamti po intrigama i neprikladnom načinu života, umesto po zaslugama i doprinosu razvoju zemlje. Jedan od takvih primera je i engleski kralj Henri VIII, koji je ostao upamćen po svojim neuspelim brakovima i neprimerenom odnosu prema ženama. Vođen željom da dobije sina, ženio se čak šest puta.
Prva žena Henrija VIII bila je Katarina Aragonska, španska princeza i udovica njegovog brata Artura. Na nagovor svoga oca, Henri je pristao da se oženi sedam godina starijom Katarinom, kako bi obezbedio prestolonaslednika Engleskoj. Hteo je da sačuva posede koje je ona donela u miraz i učvrsti veze između Španije i Engleske. Zahvaljujući svojoj pobožnosti i visokom obrazovanju, Katarina Aragonska je bila omiljena u narodu. Govorila je pet jezika, a zanimali su je istorija, umetnost i muzika. Svojim savetima, često je pomagala Henriju u donošenju važnih odluka za dobrobit zemlje. U odsustvu svoga muža, vladala je Engleskom kao regent.
Njihov brak je trajao 18 godina i bio je veoma srećan. Za to vreme rođeno je sedmoro dece, od kojih je živa ostala samo Meri (poznata pod nadimkom "krvava" Meri). Ostala deca su umirala ubrzo po rođenju. Katarina je s godinama postajala sve nesposobnija za rađanje. Dvor je bio zabrinut za naslednika krune i sve više je vršio pritisak na Henrija, koji je tražio utehu u druženju sa drugim ženama. On je verovao da je njegov brak proklet i da ga Bog kažnjava zato što se oženio udovicom svoga brata. U to vreme bilo je nemoguće dobiti crkveni razvod braka, a Henri je na sve načine pokušavao da se rastane sa Katarinom i oženi njenu dvorsku damu Anu Bolen. Proglasio se jedinim i vrhovnih poglavarom engleske crkve i tako rešio veoma komplikovanu situaciju. Katarina se nikada nije pomirila sa činjenicom da je odbačena i do kraja života je smatrala sebe jedinom zakonitom kraljicom Engleske.
Mislite da je britanskoj kraljevskoj porodici lako? Ove obaveze moraju da ispune svakodnevno! (FOTO)
Druga Henrijeva žena bila je Ana Bolen, bivša dvorska dama Katarine Aragonske. Poticala je iz aristokratske porodice i bila je vrlo obrazovana. Narod je nije previše voleo. Smatralo se da je ona kriva za raskid britanskog kraljevstva sa Katoličkom crkvom i uvođenje protestantizma u Englesku. Iako nije mogla da se pohvali lepotom, isticala se svojim modnim stilom, plesnim umećem i renesansnim duhom, koji je sazreo tokom godina školovanja u Francuskoj. Svoj položaj kraljice, Ana je koristila za trošenje novca na skupe haljine, nakit i šešire. Imala je brojne sluge i dvorske dame. Henri se nije protivio njenom načinu života, a zauzvrat je želeo samo naslednika krune. Rođenje princeze Elizabete osujetilo je njegove planove. Postao je veoma nestrpljiv i tražio je način da što brže okonča i ovaj brak. Henrijevi savetnici su bili maštoviti, te je Ana optužena za preljubu, incest, veštičarenje i zaveru protiv kralja. Poslata je u ozloglašeni Tauer i ubrzo pogubljena odsecanjem glave.
Prelepi dvorac krije mračnu prošlost: Jedna sluškinja već vekovima živi u njemu! (VIDEO)
Henrijeva naklonost ka dvorskim damama nije nestala. Nekoliko dana nakon Anine smrti, oženio je Džejn Simor, koja je služila njegove prethodne supruge. Poučen prethodnim iskustvom, Henri joj nije dozvolio da se meša u politički život. Kako bi naterala dvorjane da je poštuju, uvela je mnoga pravila. Bila je stroga, ozbiljna i konzervativna. Kako bi izašla iz senke Ane Bolen, koja je i nakon smrti imala svoje pristalice, zabranila je francusku modu. Ipak, uspela je u onome u čemu njene prethodnice nisu – rodila je Henriju VIII sina Edvarda. Umrla je neposredno nakon porođaja, a Henri je u znak zahvalnosti tražio da ga sahrane pored nje.
6 sudbinskih venčanja: Žene zavodnice koje su krojile istoriju kraljevstva! (FOTO)
Princ Edvard je bio veoma bolešljivo dete (koje je umrlo je sa nepunih 6 godina), što je navelo Henrijeve savetnike da otpočnu potragu za novom kraljicom. Princeze širom Evrope nisu bile ni najmanje zainteresovane za ovu ponudu. Znale su da im je sudbina neizvesna i da je njihov opstanak uslovljen rađanjem muškog deteta. Ana Klevska je bila najpogodnija za stvaranje saveza sa nemačkim protestantskim zemljama. Osim čitanja i pisanja, ona nije mogla da se pohvali višim nivoom obrazovanja. Govorila je samo nemački, pa je sporazumevanje sa suprugom i ostatkom dvora bilo otežano. Obostrano nezadovoljstvo ovim brakom, dovelo je do poništenja nakon nekoliko meseci. Nadživela je sve ostale Henrijeve supruge i mirno provela svoj životni vek u kraljevskom dvorcu koji joj je poklonjen.
Naredne godine nisu bile povoljne za Henrija. Postajao je sve stariji, ali i dalje rešen da osigura presto i produži vladavinu dinastije Tjudor. Nepromišljeno je oženio Katarinu Hauard, mladu rođaku Ane Bolen. Nesrećan brak oterao ju je u naručje mladog ljubavnika, a Henri je brzo reagovao i osudio je na smrt.
Iako se pomirio sa neizvesnom sudbinom dinastije, Henri je odlučio da svoje poslednje dane provede uz šestu suprugu, Katarinu Par. Nije mu smetalo što ona nije bila "plave krvi", a zanemario je i to što se udavala dva puta. Ona je doprinela obrazovanju Henrijeve dece, a uspela je i da ga ubedi da vrati Mariju i Elizabetu u nasledni red. Nadživela je Henrija VIII, ali se nakon nekoliko meseci tugovanja još jednom udala.
U nekim zemljama, pa i kod nas, i danas je prisutna želja mnogih porodica da imaju muškog potomka, koji bi na nove generacije preneo porodično ime. Smatra se da ženska deca svojom udajom odlaze od kuće, a sin ostaje da čuva porodično ognjište. Ovo je najčešće prisutno u seoskim sredinama, gde je veoma bitno da postoji neko ko će ostati da brine o starim roditeljima i imanju. Ipak, stiče se utisak da je danas ova pojava sve manje izražena. Nadamo se da će u budućnosti ove predrasude biti prevaziđene i da će se sva deca jednako vrednovati, bez obzira na pol.
