Jedan od najboljih srpskih fudbalera ikada, a kasnije i trener Siniša Mihajlović napustio nas je nakon teške i duge bolesti u 53. godini života, potvrdila je njegova porodica koja je u poslednjim momentima bila uz njega.
Sinišino zdravstveno stanje naglo se pogoršalo prethodnih dana, više puta je pobeđivao opaku bolest, ali je leukemija "pokazala zube" i ugasila njegov život.
Njegova životna priča puna je teških momenata, a uprkos tome što je svašta preživeo boreći se kao lav, izgubio je najvažniju bitku. Ipak, postao je legenda, a ljudi će ga zauvek pamtiti.
Od malih nogu znao je šta želi
Siniša je rođen 20. februara 1969. godine u Vukovaru, u radničkoj porodici. Otac Bogdan vozio je kamione, majka Viktorija je bila zaposlena u fabrici obuće i gume. Ima četiri godine mlađeg brata Dražena.
"Moj otac je rođen u selu Kukujami, kod Laktaša, a majku Hrvaticu upoznao je u Vukovaru dok je radio u preduzeću ‘Građevinar’. Do rata 1991. svi u našoj kući su se izjašnjavali kao Jugosloveni.", rekao je on jednom prilikom.
Prema pričama, kao mali je bio veoma nestašan, ali je još tada znao šta želi da postigne u životu. Još u prvom razredu osnovne škole napisao je da će kad poraste biti fudbaler. Znajući njegov prek karakter, mnogi se kunu da je ono "biti" mislio doslovce.
Uprkos tome što je bio nestašan, osnovnu školu "Bratstvo i jedinstvo" u Borovu Naselju završio je sa odličnim uspehom. Potom je upisao Mašinsku školu, ali se zbog stroge profesorke matematike prebacio u Tehničku u Borovo, gde je pohađao obućarski smer – zbog sigurnog zaposlenja.
"Nastavnik književnosti u Borovu, Blago Bilić, rekao mi je da sam jedini fudbaler na svetu koji je pročitao sve Andrićeve knjige", istakao je Siniša jednom prilikom.
"Otkad sam prohodao igrao sam fudbal na livadi u blizini kuće… Jednom sam loptom povredio druga, drugi put mamu. Drug mi je, iako sam mu slomio ruku, oprostio, a mama me istukla čim se osvestila.", rekao je svojevremno Siniša.
Profesionalnu karijeru počeo je 1988. u Vojvodini, a u decembru 1990. kupila ga je Crvena zvezda za milion maraka, što je bio apsolutni rekord u jugoslovenskom fudbalu. U dresu crveno-belih više je igrao po sredini, a tek odlaskom u Romu, leta 1992, počinje da igra na poziciji "levog beka". Dve godine kasnije je u Sampdoriji, i tu je "libero". Sledi angažman u Laciju, a kopačke o klin okačio je u Interu, piše Espreso.
Tokom karijere osvojio je 16 trofeja: pet prvenstvenih titula, Kup šampiona, Kup kupova Evrope, četiri kupa Italije, Interkontinentalni kup, Superkup Evrope i tri superkupa Italije. Do danas jedržao rekord u Seriji A sa 28 postignutih golova iz slobodnih udaraca. U Brazilu su mu jednom merili snagu šuta i utvrdili da je lopta išla brzinom od 165 kilometara na sat. U istoriji najvažnije sporedne stvari na svetu bilo je i drugih legendarnih izvođača slobodnih udaraca, ali Miha se pokazao najkreativnijim.
Bolest ne bira
Mihajlović se od još 2019.godine borio sa leukemijom, a njegova bolest prolazila je kroz razne faze. Taman kad su se svi ponadali da se izlečio, njegoo stanje se pogoršalo.
Siniša je uvek otvoreno pričao o svojoj bolesti, kao i o načinu na koji ju je zadobio.
Ljubavna priča
Siniša je kao i većina fudbalera bio dopadljiv ženama, te je mogao da bira sa kojom će da bude. On je odabrao onu pravu, koja je uvek bila uz njega kao najverniji saputnik u najtežim borbama.
Bila je uz njega do njegovog poslednjeg daha, a njihova ljubav ostaće zauvek upamćena. Siniša je Arijanu osvojio na filmski način pokazavši se kao pravi džentlmen, venčali su se čak tri puta.
U braku sui dobili petoro dece, ćerke Viktoriju i Virdžiniju i sinove Miroslava, Nikolasa i Dušana, a imaju i unuku koju im je podarila ćerka Virdžinija. Iza Siniše je takođe ostao i vanbračni sin Marko.
