"To me je do kosti potreslo": Psihoterapeut Đurić podelio 4 ispovesti pacijenata koja su ga najviše dotakle

Psihoterapeut Vladimir Đurić je opisao 4 ispovesti svojih pacijenata koji su na njega ostavili najveći utisak:

No...još tokom specijalizacije sam primetio jedan čarobni obrazac koji se u tim mračnim periodima često obznani...možda ću to najlakše kroz primere objasniti...

Majka kao lavica

Pričala mi je klijentkinja...kao san lepa devojka...kako se sa nekih 17 godina u nekom svom potpunom emotivnom, adolescentnom rasulu našla u 3:47 ujutru na afterpartiju u vili na Avali gde nije ni trebalo da bude...Potpuno sama, sa nekoliko starijih muškaraca sa kojima tek nije trebalo da bude...

U psihičkom stanju u kome nije trebalo da bude...U garderobi u kojoj nije trebalo da bude...I nakon nekoliko čaša vina više koje nije trebalo da popije...Kako se za sekund samo osvestila i potpuno prepala šta sve može da joj se desi...I potom otišla do toaleta...videla se na šta liči i shvatila da odatle nekako mora pobeći kako zna i ume, jer je shvatila koliko je ranjiva tu...I kako je samo pozvala svoju mamu koja je nju i sestre sama podizala usled niza nesrećnih okolnosti koje su ih zadesile kao porodicu.. Da bi je kroz plač zamolila da hitno dođe po nju...Tačno se seća da je na satu bilo 4:12 kada je mama pozvonila na vrata vile u podžami sa svojih 47 kila i sa očima kao neka Vučica...Bukvalno spremna da ih sve zakolje ukoliko joj ne dopuste da vodi ćerku kući...I kako su se posle vozile u tišini u njihovoj raspaloj porodičnoj korsi...Da je očekivala da će joj popovati i oko garderobe i oko alkohola i oko društva i oko mesta na kojima izlazi...No mama to nikada nije uradila...Samo je tiho pustila radio S i kad su došli kući, podgrejala joj je ostatke hrane od ručka, poljubila je u kosu i rekla joj da bi bilo mudro da se napije vode, da će je manje sutra boleti glava...

 Kum kao ratnik osvetnik

Potom mi je pacijent pričao kako je u najstrašnijoj noći u njegovom životu kada su mu neki lokalni kriminalci pretili da će ga bejzbol palicama urnisati od batina, došao tresući se kao prut kod svog kuma ispred zgrade u kojoj živi i objasnio mu koliko se boji...A kum...Ljuti Krajišnik, mu rekao dok je trčećim korakom silazio niz stepenice sa nekom močugom od metar: "Slušaj nećemo ipak tvojim kolima da idemo, moja su starija, bolje njih da polupaju"...I nasmešio se kako to samo hrabri ljudi mogu kada je pitanje života i smrti...i prozborio kroz taj ludački osmeh onako šeretski "Ma je**ćemo mi njima mater."

Tetka koja je tu  

Onda mi je pacijentkinja pričala kako je u najtežem trenutku u njenom životu...kada je videla i treći put potpuno jasno drugu crticu na testu za trudnoću...naravno potpuno neplanirano...i neočekivano...sa potpuno neprihvatljivim partnerom...i u potpuno neprikladnom životnom trenutku...momentalno znala da tada može pozvati samo svoju Tetku...emancipovanu i preuspešnu Građanku Sveta...koja nije imala sreće da ima svoju decu...ali je zato njoj uvek bila najveća podrška...okean ljubavi i pažnje...i najveći rol model...koja je samo rekla.

"Nek si ti meni, pile živa i zdrava. Ništa ne brini, imamo nekoliko nedelja da doneseš odluku šta želiš uraditi...Sve je to deo života...bitno je da je situacija rešiva...i da možeš birati..."

A potom je vozila na interevciju kod njene prijateljice Profesorke ginekologije na privatnu kliniku, koju je platila i zakazala i pomagala joj da se oporavi od nje bez i jedne jedine ružne reči... Popovanja ili osuđivanja...jedino zainteresovana da njeno pile od sestričine bude dobro i zdravo...i da u nekoj budućnosti kada bude poželela i kada bude pravo vreme ima priliku da bude i majka...

 Kad je najteže - tata

I na kraju kada je moj prijatelj zbog poslovnih odluka...koje bih i ja isto doneo...upao u ogromne dugove i suštinski morao da proda nasleđeni stan da ne bi završio u zatvoru ili potpunom bankrotu...U suzama to rekao svom ocu...uz one surovo osuđujuće reči prema samom sebi da je glup i naivan i nesposoban i da razmišlja da se ubije od sramote što je sve proćerdao što su oni sticali decenijama...A tata mu samo nasuo rakijicu, lupio ga pesnicom nežno u rame, podigao mu bradu i samo odbrusio: "Sine to su samo zidovi, znali smo mi *****ići i više da gubimo kroz istoriju naše porodice i više su nam otimali...Ali smo se uvek i dizali...kao neke neuništive Bubašvabe...Nema sad plakanja...No ustaj na noge...Mlad si...sve je to deo životne škole...imaš sasvim dovoljno vremena da se skućiš...i onako nam je bio prazan stan bez tebe u tvojoj dečačkoj sobi...sad će tata da zgužva jednu Gibu...pa da vidimo kako da se vadimo iz čabra..."

Uvek me je to do kostiju potresalo...