Svekrva nije htela da dođe da vidi naše najmlađe dete, samo mi je poslala ovu poruku: Zbog onoga što je pisalo i rođeni sin je se odrekao

Sa svekrvomse nikad nisam posebno lepo slagala, ali ono što je uradila nisam očekivala ni u najluđim snovima. Naš odnos bi se mogao opisati kao korektan. Viđale smo se na porodičnim proslavama, rođendanima, slavama. Ponekad bi ona dolazila da vidi unuke.

Pre Mile rodila sam dva sina. Svekrva ih voli, ne mogu da grešim dušu. Kupuje im igračke, ali kada je čuvanje u pitanju tu postoje određena pravila. 

Odmah po njihovom rođenju nam je rekla da ona ne želi da bude bebisiterka maloj decii da kod nje mogu da prespavaju tek kada skinu pelene. Ona, jednostavno, nije spremna na to. U prvi mah me je to razljutilo, ali nakon nekog vremena  sam shvatila  da je to njeno pravo. Deca su moja, ona ne mora ništa.

Iako, sam samo u retkim prilikama decu ostavljala kod nje, onda kada baš nemam drugo rešenje. 

Nikad mi nije pravila probleme, niti "zabadala nos" gde joj nije mesto. Dok sam bila trudna sa trećim detetom dolazila je s vremena na vreme, ništa čudno nisam primetila u njenom ponašanju.

Došao je i taj veliki dan, počeo je porođaj. Otišli smo u bolnicu i sve se brzo dogodilo, kroz nekoliko sati na svet je došla naša ćerkica.

Odmah pošto sam došla do telefona  počele su da pristižu i poruke, kao što to biva inače. Međutim, od svekrve ni traga, ni glasa. 

Suprug je pravio proslavu, mi smo nakon 3 dana izašle iz porodilišta. Iskreno, skroz sam zaboravila da svekrva postoji, a onda, čim sam kročila u kuću ispričao mi je da se ona nije pojavila na proslavi. Uzela sam telefon da je pozovem, ali nije bilo odgovora. 

Umesto toga, 10 minuta kasnije stigla mi je

u kojoj je pisalo: "Znam da zoveš da pitaš zašto nisam došla. Ništa strašno snajkić, samo sam bila umorna. A i toliko puta si se porodila da ove proslave više nisu interesantne. Nadam se da će sledeće dete biti muško. Ipak, prezime koje sada nosiš to zaslužuje."

Tri puta sam pročitala poruku jer nisam verovala rođenim očima šta tu piše. Pokazala sam mužu, a on je ostao zatečen isto kao i ja. 6 meseci je prošlo, a on sa njom do danas nije progovorio ni reč.

Svašta sam mogla da pomislim o njoj, ali nikad da je u stanju ovako nešto da uradi. Tada sam bila u tolikom šoku da joj ništa nisam odgovorila i zbog toga se kajem. Danas joj bar ne bih ostala dužna.