Džoun Kraford je bila američka glumica rođena 23. marta 1905. godine u San Antoniju (Teksas), a njeno pravo ime bilo je Lusil Fej Lesuer. Njen otac Tomas Lesuer napustio je porodicu kada je Lusil imala samo deset meseci.
Krofordova je imala jednu polusestru, Dejzi Makonel, iz prvog braka svoje majke i brata Hala Lesuera. Njena majka ubrzo se udala za Henrija Kasina, vlasnika pozorišta, a Džoun zapravo nije bila svesna da Kasin, koga je nazvala „tata“, nije njen biološki otac sve dok joj brat Hal nije rekao istinu.
Kasin je navodno počeo da je seksualno zlostavlja kada je imala jedanaest godina, i nastavio je sve dok je nisu poslali u Akademiju Sv. Agnes, katoličku žensku školu.
Teške novčane prilike prisiljavaju Lusil da zajedno s majkom radi u praonici veša. Neuspešna nastojanja da ispere snažan miris hemikalija i sredstava za čišćenje iz kose i odeće (povod učestalom zlostavljanju vršnjakinja), verovatno su uzrok opsednutosti čistoćom i mizofobije (patološki strah od zaraze bacilima i virusima) od kojih je patila čitav život.
Kao dete, Krofordova je više volela nadimak „Bili“ i uživala je gledajući izvođenja dela na sceni pozorišta svog očuha. Prepoznavši u plesu način da se izvuče iz porodične bede, Lusil je i sama odlučila da postane plesačica.
1922. upisuje se na ženski koledž Entered Stephens, ali studije napušta nakon samo nekoliko meseci. Nakon toga radi kao prodavačica, konobarica i žena u liftu , sve dok 1923. ne postaje članica putujuće plesne družine.
Dobivši angažman na Brodveju, svoje snimke šalje u Holivud, odakle joj ubrzo stiže pozivnica na audiciju za Studio MGM. Lusil (jer to je ime ponovo prigrlila) nije trebalo dva puta da kaže: ukrcala se na prvi voz i 01. jula 1925. stigla u Kaliforniju.
Kako je stalno dobijala male uloge, rešila je da stvar preuzme u svoje ruke i od sebe napravi zvezdu.
“Niko nije odlučio da napravi zvezdu od Džoun Kraford. Džoun Kraford je postala zvezda jer je Džoun Kraford odlučila da postane zvezda", reči su scenaristkinje Frederis Sagor Mas.
Počela je da se kreće u visokom društvu i ubrzo je privukla veliku pažnju na sebe. Nije dugo trebalo da zapne za oko lokalnim tabloidima, a preko njih i šefovima Studija koji su odlučili da joj daju priliku da se dokaže. Prvu zapaženiju ulogu Kraford ostvaruje u filmu Sally, Irene and Mary, 1925., ali prava slava stiže tri godine kasnije s filmom Naše kćeri plesačice, 1928. godine.
Ubrzo su mediji poćeli da predstavljaju Džoun Kraford kao oličenje američkog sna: devojku iz siromašne porodice koja se popela na sam vrh zahvaljujući sopstvenom radu i talentu.
Udavala se četiri puta: za Daglasa Ferbenksa (1929.–1933.), Frenčkota Tonea (1935.–1939.), Filipa Terija (1942.– 1946.), te predsednika Pepsi-Kole Alfreda Stila (1956.–1959.), s kojim je u braku bila sve do njegove smrti. Nakon njegove smrti Kraford ostaje u Pepsi-Koli kao članica odbora sve do prisilnog penzionisanja 70-ih godina.
S obzirom da nije mogla da ostane u drugom stanju rešila je da usvoji decu i to čak njih petoro. Prvo je usvojila devojčicu Džoan, koja je kasnije promenila ime u Kristina, zatim Kristofera i Filipa, a potom i bliznakinje Sindi i Keti. Glumica je imala veoma čudan odnos sa usvojenom decom, a dvoje od njih Kristin i Kristofera isključila je iz testamenta.
Kristina Kraford 1978. godine objavljuje "Najdražu mamicu" u kojima tvrdi da je glumica fizički i emocionalno zlostavljala svoju stariju decu. Mnogu su tvrdili da je to osveta jer ju je majka ostavila bez nasledstva, ali bilo je i onih koji su smatrali da govori istinu, podsećajući da je Kraford bila poznata kao alkoholičarka, perfekcionistkinja i manipulatorka.
Knjiga je postigla neverovatan uspeh, a po njoj je 1981. snimljen i istoimeni film s s Fej Danavej u glavnoj ulozi.
Džoan Kraford je 1943. prešla iz studija MGM u Vorner Bros, što će se kasnije pokazati kao pravi potez.
Uloga požrtvovne majke i preduzetnice u drami Mankla Kurtiza Mildred Pirsa (1945.) donela joj je Oskara za najbolju glavnu žensku ulogu.
Za istu će nagradu biti nominovana još dva puta: 1947. za film Opsednuta i 1952. za Nenadani strah. 50-ih godina popularnost joj polako jenjava, a filmovi u kojima se pojavljuje –Ljubavna pesma, njen prvi film u boji, vestern Džoni Gitara i dr. – ne ostvaruju veći uspeh na bioskop-blagajnama. Spomenuta decenija označila je i njen televizijski debi, ali i početak njene “afere” s tabloidima koji redovno izveštavaju o njenom pijančenju i seksualnim aferama.
Da glumici ipak nije “odzvonilo” dokazao je hit-film Šta se dogodilo s Bejbi Džejn? 1962. godine u kojem je Krafordina partnerka legendarna Bet Dejvis. Popularnosti filma verovatno je doprineo i stvarno neprijateljstvo među glumicama koje su često javno razmenjivali uvrede.
Džoan je za života objavila i dve biografije, Portret Džoan i Moj način života, a 1969. uručena joj je prestižna Nagrada Sesil B. De Mil za životno delo.
Džoun Kraford preminula je 10. maja 1977. u Njujorku. Iako se kao uzrok smrti navodi srčani udar, pretpostavlja se da je pravi uzrok rak jetre od kojeg je glumica duže vreme bolovala, a neki nagađaju i da je reč o samoubistvu.
