Marija Kalas bila je diva u pravom smislu te reči, ali svet u kojem je živela bio je potpuno drugačiji. Za svog života primala je više kritika nego pohvala, izdržavala je bolne kritike prvo odrastajući u okrutnoj i hladnoj porodici, zatim pod brutalnim svetlima pozornice, a najveću bol zadali su joj ljubavnici.
"Možda je Mariju kao pevačicu zaista dotakla božja ruka, kako je često isticala, ali izvan tog muzičkog sveta, bila je žrtva neverovatnih okolnosti", rekla je to biografkinja Lindzi Spens, autorka knjige "Cast A Diva: The Hidden Life Of Marija Kalas".
Legendarna Marija inspirisala je mnoge, stoga ne čudi to da je o njoj napisano čak 30 biografija, ali jedino je Lindzi uspe da pronađe nepoznate detalje iz njenog života, a dobila je i pristup kutijama njenih pisama koja bila u arhivi Stanforda.
Iz tih pisama koja je razmenjivala sa suprugom Đovanijem Batistom Meneginijem moglo je da se vidi kako mu je bila podređena i poslušna, kakva je zapravo bila prema svima.
"Bila je izuzetno odana kao osoba, što je sušta suprotnost njenoj scenskoj verziji, divi Kalas. A kada ste takvi, ne treba da čudi to da privlačite zlostavljače, među kojima su bili i Menegini i Onazis, ali i njeni roditelji’, otkrila je biografkinja, dodavši kako je najveći zlostavljač u njenom životu zapravo bio ljubavnik Aristotel Onazis, milijarder i brodski mag koji ju je podjednako zlostavljao psihički, ali i fizički, pre nego što ju je ‘odbacio poput stare krpe’ zbog Džeki Kenedi, s kojom se venčao 1968. godine.
Takođe, biografkinja je došla u posed i tajnih dnevnika osobe bliske Mariji Kalas, a koji su otkrili da je Onazis krivac što je pevačica postala zavisna od snažnog sedativa metakvalona, kao i od barbituratima.
Dobrovoljno je uzimala tu kombinaciju lekova, nakon čega bi se uspavala, a sve kako bi Onazis zadovoljio svoje izopačene seksualne apetite, koji su svojevremeno šokirali i vlasnicu poznatog pariškog bordela.
Navodno, nakon što bi je uspavao, Onazis ju je zlostavljao na ponižavajući način, što mu vrlo verovatno ne bi dozvolila da je bila svesna svega.
Prema rečima biografkinje, Kalasova je u to vreme već patila od psihičkih problema, koji su posledica pritiska zbog karijere, ali i činjenice da su je stigle godine. Ti pritisci su se pojačali kada je saznala da njen grčki ljubavnik u svom domu u Parizu ima prostoriju uređenu po uzoru na svoj omiljeni bordel.
Iako je fizički bio neatraktivan i loš kao čovek, Mariju Kalas je iz nekog razloga gotovo magnetski privlačio. Onazis je pomalo voleo žene androgenog izgleda, one koje su, poput operske dive, bile fizički dominantnije od njega.
Naime, Marija je bila sklona gojenju, zbog čega se veći deo života borila s poremećajem ishrane. Držala se drastične dijete, merila svaki zalogaj, da bi u na kraju postala toliko malaksala da je jedva hodala, a sve kako bi što više ‘odgovarala njegovom idealu’.
Da nije samo u trenucima slave imala loše trenutke, govore podaci iz njene mladosti. Rođena je 1923. u Njujorku kao Ana Marija Sofija Sesilija u porodici siromašnih grčkih imigranata, koji su se loše odnosili prema njoj.
Kada je napunila 10 godina, već je izvodila arije iz opere "Karmen", a majka ju je često terala da nastupa pred drugima.
Nakon što se raspao brak njenih roditelja, Marija se 1937. s majkom i starijom sestrom Džeki vratila u Atinu. Njena majka je tokom Drugog svetskog rata skrivala britanske vojnike i prostituisala se s italijanskim i nemačkim vojnicima kako bi prehranila ćerke. Njih je terala da rade isto.
I dok je Džeki pod uticajem, krenula tim putem, Marija je uspela da osvoji vojnike na drugi način, a oni su joj plaćali kada bi pevala za njih.
Sa 13 godina započela je svoje muzičko školovanje, a majci nije oprostila do njene smrti. 1945. vratila se u Ameriku da živi sa ocem, a nakon audicije, primljena je u Metropolitan Operu u Njujorku.
Ipak, majka je ni nakon što je postala slavna nije pustina na miru. Emotivno ju je ucenjivala kako bi od nje izvukla što više novca, a neretko je mariji pretila samoubistvom i često puštala neistinite priče u medije.
Ništa bolji nije bio ni njen otac, koji je takođe bez srama uzimao novac svoje ćerke, a jednom ju je čak slagao da umire samo kako bi došao do para. Ali, Marija nije mogla da im kaže "ne".
Ne treba se čuditi da je upravo zbog toga mislila kako će joj prvi suprug Đovani Batista pruživiti ljubav.
Kada se udala za njega, imala je 23 godine, a u džepu nije imala novca. Iako je Menegini bio 27 godina stariji od nje, venčali su se 1949. godine, a on ju je finansirao i brinuo se o njenoj karijeri. Navodno, on nije želeo da osnuju porodicu, želeći da ona radi do poslednjeg atoma snage kako bi što više zaradila.
"Bila sam budala što sam mu verovala", napisala je u jednom svom pismu, a otkrila je i kako joj nije bio veran. Menegini je voleo jedva punoletne devojke.
A onda se u njen život ušao Aristotel Onazis. Upoznala ga je 1957. na balu u Veneciji. Zaveo ju je tako što joj je slao bukete cveća, a njoj to nije smetalo. Marija je čak priznala kako je zapravo čini srećnom što je privlačna takvom muškarcu i što on na nju gleda kao na senzualnu ženu.
Iako su mnogi mislili da je njihova ljubavna priča bajkovita, biografkinja tvrdi da to nije istina. Pričalo se i da ju je Onazis jednom zamalo ubio kada je fizički nasrnuo na nju i izudarao je. Jednom joj je i pred društvom opalio šamar, nazivajući je pogrdnim imenima.
Ali, svaki udarac nagrađivao je skupocenim poklonima, posebno nakitom, a ona je radila sve što je on želeo- bila mu je pratnja u striptiz-klubovima, a u krevetu je, po njegovoj želji, nosila dijamante.
Kada je 1968. oženio Džeki, udovicu Džona Kenedija, izgledalo je da je njihovoj vezi došao kraj.
Međutim, mesec dana nakon venčanja na privatnom grčkom ostrvu Skorpiosu, Onazis je poželeo da se vrati operskoj divi. Ona je pristala tek nakon njegovih pretnji da će se svojim automobilom zaleteti kroz njena vrata.
A njen susret s drogom dogodio se i pre veze s Onazisom, a to se desilo u Njujorku kada je upoznala Maksa Džejkobsona, poznatog i kao "Dr. Feelgood", koji je slavnim osobama ubrizgavao ‘vitaminske injekcije’ kako bi im povećao izdržljivost, a on su bile prepune amfetamina i metamfetamina.
To se nastavilo i tokom afere sa Onazisom, koji ju je psihički uništio, uvidevši koliko je nesigurna, naročito zbog svoje kilaže.
Sve to je ostavilo posledice po njen glas, pa je morala da se povuče sa muzičke scene. Penzionerske dane porovodila je u svoj domu u Parizu, gledajući televiziju i prejedajući se sladoledom u društvu svoje sestre.
Poslednje godine života provela je usamljena, a preminula je 1977 od posledica srčanog udara u 53. godini.
Biografkinja je uspela da stupi u kontakt s neurologom koji je lečio Mariju Kalas pre smrti i koji je otkrio da je dugo patila od dermatomiozitisa, upalne bolesti koja joj je zahvatila središnji živčani sistemi uzrokovala joj progresivnu slabost mišića.
Međutim, budući da su je lekari i pre toga prozvali hipohondarom, umesto da joj pomognu, okrenula se tabletama za spavanje koje su joj uništile život, ali i glas, zbog čega je prerano okončala svoju karijeru, ali i život.
