Dok je odrastala, Loren Vaser se uvek osećala lepo u svojoj koži.
Kao dete dva modela, Pamele Kuk i Roberta Vaserburgera, svet Loren Vaser bio je definisan lepotom. Nije prošlo mnogo vremena, a Loren je počela i sama da se bavi manekenstvom.
Sve što je želela bilo joj je na dohvat ruke.
Onda se 2012. godine sve promenilo. Nakon što je otišla u krevet sa simptomima sličnom gripu, Loren se probudila u bolnici u Los Anđelesu, bez sećanja šta joj se dogodilo. U periodu kada je primljena, Loren je bila u kritičnom stanju, njeni organi su otkazivali zbog sindroma toksičnog šoka. To stanje opasno po život, uzrokovano bakterijama koje je u velikoj meri povezano sa upotrebom tampona.
U to vreme, Loren je imala menstruaciju i nosila je tampon kao i obično. Nakon što je njena infekcija prerasla u gangrenu, manekenka je izgubila prste na levoj nozi, dok je desna morala biti amputirana ispod kolena. Godine 2019. amputirana joj je i leva noga.
"Otišala sam iz bolnice tri meseca kasnije u invalidskim kolicima i vratila se kući, šokirana, pokušavala sam da se pomirim sa svojom novom realnošću. Osam meseci sam se vozila u kupatilo i sedela na stolici pod tušem vrišteći na Boga, pitajući se zašto i kako se to dogodilo. Nisam mislila da ću ponovo biti voljena, nisam mislila da ću biti poželjna, definitivno nisam mislila da će me modni svet ikada prihvatiti."
"Da bih krenula napred, znala sam da moram da stvorim nešto što se uklapa u moj identitet. Oduvek sam volela zlato, pa sam odlučila da od svojih nogu napravim nakit, da svesno napravim nešto što ljudi gledaju i čime su fascinirani. Rezultat je, verujem, nešto blisko umetnosti.
Tokom protekle decenije, od kada sam dobila sindrom toksičnog šoka, svedočila sam kako industrija polako prihvata inkluzivnost, ali nemojte se varati: morala sam da se borim za svoje mesto. Nije bilo nacrta za model kao što sam ja. Retko se neko poput mene pojavio na pisti. Morala sam da napravim sopstveni put, sopstvenu aveniju postojanja. Šetajući za Louis Viton osećala sam se kao da sam napravila pun krug."
Danas sa ponosom nosi svoju zlatnu protetiku, čak planira da trči Njujorški maraton.
Tužila je proizvođače tampona i od tada je posvetila svoj život širenju svesti o prevenciji sindroma toksičnog šoka.
Činjenica je da na tržištu ne postoje zaista bezbedni proizvodi za menstruaciju. Mora postojati više transparentnosti i više informacija o tome šta se može dogoditi ako koristite tampone i odgovornost bi trebalo da bude na korporacijama da to obezbede.
"Uzmite reklame za tampone: vidite devojku kako trči na plaži, ali gde je upozorenje o potencijalnoj fatalnoj šteti koju proizvod može da izazove? Uvek koristim cigarete kao primer: vidite paklicu i vidite šta može da se desi, ali na vama je da birate da li ćete pušiti ili ne. Tako bi trebalo da bude i sa proizvodima za žensku higijenu."
"Srećom, moji dani više nisu ispunjeni time što vičem na Boga. Vratila sam svoju pokretljivost. Koliko god to zvučalo ludo, osećam se kao da sam ovakva ceo život. Ne osećam se drugačije, samo stvarno – stvarno srećno i blagosloveno“, piše Loren Vaser.
