Izvor informacija je, uglavnom, Mirjana Antonović, koja je i pokrenula celu priču tvrdeći da je Miroslav Ilić otac njenog sina Devina, što je potvrio i sud.
U knjizi „Ovo malo istine“ Mirjana se, između ostalog, prisetila i prvog razgovora sa Gordanom Ilić.
„U osmom mesecu trudnoće zadesila sam se u Beogradu u stanu moje sestre Jelice. Provodile smo uobičajemo prepodne uz čaj, slatke medenjake i još slađe razgovore. Pričale smo o imenu Kristijan, koje je, inače, Miroslav odabrao, i planovima za našeg sina koga smo s nestrpljenjem iščekivali. Jelica je skoknula do prodavnice kada je zazvonio telefon u hodniku.
‘Ovde Gordana Ilić, ko je to tamo, bre?!’, upitao je hrapavi ženski glas sa one strane slušalice.
‘Mirjam Antonović ovde, izvolite’, rekla sam.
A ti si ta Amerikanka? Otimačica muževa? Nije ti dosta što si ga zavela, još ćeš i dete da mu rodiš? Slušaj ti, belosvetska fufo, neće to tako moći kako ste vi to zamislili! Ako ti rodiš to dete, ubiću i njega, i tebe, i Miroslava, i našu decu, i sebe na kraju!’, siktala je u slušalicu.
‘Gospođo Gordana, smanjite doživljaj i ton, molim vas, za sve što vas zanima u vezi s masovnom egzekucijom konsultujte se sa vašim suprugom, a mojim verenikom Miroslavom’, rekla sam mirnim tonom i pribrano.
‘Verenikom? Slušaj ti, drska i bezobrazna ženo, ja sam mu zakonita žena i ja se pitam za sve, a ne ti! Ti si jeftina zabava, koju ću ja eliminisati, jer mu nisi ni prva, a ni poslednja!’
‘Gospođo Ilić, ja zaista niti mogu niti želim da razgovaram sa vama na ovaj način, jer ne razumem ovakav način komunikacije. Drago mi je da smo se upoznale i nemojte me više nikada uznemiravati, imajte obzira da sam trudnica, i vi ste bili dva puta, tako da znam da ćete me razumeti, doviđenja zauvek!’ “
‘Pozlilo mi je od tog poziva. U glavi mi je odjekivala pretnja za ubistvo mog nerođenog deteta. Bilo mi je žao Miroslava’, zaključuje Mirjana.“
