Aleksandra Kovač je najstarija ćerka kompozitora Kornelija Kovača i starija sestra pevačice Kristine Kovač. Rođena je 30. decembra 1972. godine u Beogradu. Živela je u Španiji i Velikoj Britaniji, a od 1995. godine živi i radi u glavnom gradu Srbije, piše Biografija.org.
Već sa 13 godina počela je da piše pesme, a muzikom profesionalno bavi od 15. godine. Prvi bend koji su osnovale sestre Kovač zvao se Next Of Kin. Godine 1990. objavile su album „Way To The Top“ na kome se našlo devet pesama na engleskom jeziku. Sa sestrom Kristinom je 1991. godine pevala prateće vokale Bebi Dol na izboru za najbolju pesmu Evrope. Nastupale su sa mnogim poznatim pevačima poput Bajage i instruktora, Pilota i drugih, a nakon potpisa ugovora s britanskom kompanijom „Mismanagement“ stupile su na svetsku muzičku scenu. Nakon povratka u Srbiju promenile su ime benda u K2, a prvi album za srpsko tržište izdale su 1995. godine pod imenom „`Ajmo u život“. Nakon drugog albuma preselile su u Španiju gde su snimale za Diskografsku kuću „EMI“.
Grupa je prestala da postoji 1998. godine, a Aleksandra je započela samostalnu karijeru. Sa Romanom Goršekom, bivšim članom rok benda „Plejboj“ je osnovala Producijsku kuću „RA Production“. Pisala je pesme za hrvatske i bosanskohercegovačke pevače poput Ivane Kindl, Nine Badrić, Severine i drugih. Aleksandra i Goršek su 2001. godine izdali maksi singl „You & Me“ koji predstavlja mešavinu soula i fanka.
Prvi solo album pod nazivom „Med i mleko“ objavila je 2006. godine, a iste godine je osvojila regionalnu muzičku nagradu „EMA“ koju dodeluje televizijska kuća „MTV“. Godine 2009. je sa Goršekom osnovala školu pevanja i dečji hor „Beogradski glas“. U međuvremenu je pisala muziku za pozorište, reklame i televizijske serije i emisije. Za muziku iz predstave „Bura“ su na Festivalu „Joakim Vujić“ osvojili su glavnu nagradu. Aleksandra je član udruženja kompozitora u Hrvatskoj i Švedskoj. Bila je ambasador Saveta Evrope u kampanji „1 u 5“ koja je se bavi borbom protiv nasilja nad decom.
Detinjstvo i obrazovanje
Aleksandra Kovač je rođena 1972. godine u Beogradu. Njen otac je Kornelije Kovač, jedan od najpoznatijih kompozitora sa ovih prostora, a majka Spomenka Kovač je bila tekstopisac čije su pesme pevali mnogi izvođači, uključujući i Aleksandru. Ima dve godine mlađu sestru Kristinu i šesnaest godina mlađu Anju. U rodnom gradu je završila osnovnu i srednju školu, te upisala Muzičku akademiju na Univerzitetu u Beogradu. Godine 1996. stekla je zvanje profesora muzičke kulture.
U periodu od 2013. do 2014. godine je na Univerzitetu u Edinburgu pohađala studije kompozicije za film, pozorište i televiziju, te stekla zvanje magistra.
Početkom aprila 1977. godine otac ju je upisao u Dečji hor „Kolibri“ koji je vodila Milica Pešić, dirigent i jedan od najboljih muzičkih pedagoga u bivšoj Jugoslaviji. Kako je njena majka jednom prilikom zapisala, Aleksandra je na početku bila pomalo nesigurna, ali se posle opustila i sprijateljila sa dečacima i devojčicama s kojima je vežbala i nastupala. Još od detinjstva Aleksandra svira klavir, a kako je u jednom intervjuu priznala, a ljubav prema dobroj muzici nasledila je od majke. Vrlo rano su sestre Kovač počele da nastupaju, a kada je Aleksandri bilo 17 godina potpisale su ugovor sa britanskom Produkcijskom kućom „Mismanagement“, te započele saradnju sa poznatim muzičarima. Karijera
Sestre Kovač su vrlo rano zakoračile u svet muzike. Već 1989. godine potpisale su ugovor sa muzičkim menadžerom Dejvom Margersonom , vlasnikom Izdavačke kuće „Mismanagement“ iz Londona. Započele su saradnju s velikim imenima svetske muzičke scene poput Dereka Brambla , Roda Argenta, Pitera Van Huka i drugih. Tokom 1993. godine nastupale su kao predgrupa Erola Brauna, frontmena grupe Hot Chocolate na njegovoj britanskoj turneji.
Po povratku u Srbiju započele su rad na novom albumu. Ovog puta kao grupa K2. Album pod nazivom „Ajmo u život“ izašao je 1995. godine. Na njemu se našlo 11 pesama, a veliku popularnost doživele su naslovna pesma, „Džang manija“, „Milo moje“ i druge. Većinu pesama su napisale same, a na pesmi „Super žena“ sarađivale su sa Kerin Vajt. Soul balada „Milo moje“ je pesma Duška Radovića koju je Kornelije Kovač preradio za potrebe grupe K2. Album je prodat u više od 100 000 primeraka, a Kristina i Aleksandra su postale muzička atrakcija čije pesme su se pevale širom Srbije.
Na srpsku muzičku scenu donele su jedan sasvim novi zvuk. Već sledeće godine izdale su dva albuma, jedan za srpsko i jedan za špansko tržište. „Komuna“ je 1996. godine objavila album pod nazivom „Malo soula“ sa deset novih pesama. Izdvojile su se naslovna pesma, te numere „Biću tvoja devojka“, „Da l` je tebi“ čiji tekst je napisala njihova majka Spomenka.
Na pesmi „Rano je“ sarađivale su sa Aleksandrom Radulovićem Futom, Marinom Tucaković i Kornelijom Kovačem.
Grupa je 1998. godine prestala da postoji, a Aleksandra je započela samostalnu karijeru i to ne samo kao pevačica i tekstopisac, nego i kao aranžer i muzički producent. Sa Romanom Goršekom, kompozitorom i basistom benda Plejboj je u septembru 2000. godine osnovala Produkcijsku kuću „RA production“. Pažnju su usmerili na komponovanje, muzičku produkciju, marketing, te potragu za novim mladim talentima i njihovom vokalnom usavršavanju. Sledeće godine objavili su EP „You & Me“ na kome se osim naslovne pesme, našla i numera „For Better Or Worse“, te dve remiks verzije. Akustičnu gitaru svirao je Rastko Aksentijević, a bubnjeve Srđan Dunkić. Bas je svirao Goršek, a prateće vokale otpevala je Kristina Kovač.
Želeći da svoje znanje i iskustvo prenesu na nove generacije mladih ljudi kojima je muzika strast, Aleksandra i Roman su 2009. godine osnovali školu pevanja pod nazivom „Beogradski glas“. Oni već dugi niz godina pomažu mladim talentima da usavrše znanje i veštine kako bi lakše ostvarili svoje snove i izgradili uspešne karijere u muzici.
„Mlečni put“ Aleksandra je objavila 2020. godine. „RA Production“ je na svom zvaničnom „Ju Tjub“ kanalu objavila njene pesme „Ko si ti da govoriš o ljubavi“, „Večita ljubav“, „Poljubi me“, „Kuća slomljenog srca“, „Ti i ja“ i druge. U saradnji sa suprugom Aleksandra je komponovala muziku za film „Dara iz Jasenovca“ koji je premijerno prikazan 25. novembra 2020. godine na Kosovu i Metohiji. Kompozicije „Red River Sava“, „Yellow Star“ i „Serbian Soul“ izveo je orkestar iz Budimpešte.
Privatni život
Aleksandra Kovač je rođena 1972. godine u Beogradu, kao najstarija ćerka kompozitora Kornelija Kovača i njegove supruge Spomenke. Detinjstvo je sa dve godine mlađom sestrom Kristinom provela u Beogradu, a već 1987. godine sestre su započele muzičku karijeru. Njihov bend se, uprkos velikoj popularnosti ugasio 1998. godine, jer je Aleksandra poželela da nastavi da gradi karijeru, a Kristina se posvetila suprugu, ćerki i porodici. U jednom od retkih intervjua priznala je da je smrt majke Spomenke bio jedan od najtežih trenutaka u životu. Naime, supruga Kornelija Kovača je 2005. godine izgubila bitku s rakom. Iza nje su ostale ćerke Aleksandra, Kristina i Anja, kao i brojne pesme koje je napisala za svoje ćerke, ali i druge poznate izvođače iz Srbije i regiona. Aleksandra je dugi niz godina u vezi sa Romanom Goršekom, s kojim uspešno vodi Produkcijsku kuću „RA Production“ i školu pevanja „Beogradski glas“.
Zajedno su pisali pesme za sebe i za druge, te komponovali muziku za predstave, filmove, serije i reklame.
Porodica Kovač se u žiži javnosti našla 2014. godine kada je Kristina na svom „Fejsbuk“ profilu objavila status u kome se javno odriče svoje sestre. Kao razlog za to navela je činjenicu da Aleksandra nije stala u njenu odbranu kada ju je Roman napao, te dodala da njena ćerka Tara skoro da i ne poznaje svoju tetku.
Aleksandra se saopštenjem obratila medijima koji su svakodnevno spekulisali o svađi u porodici Kovač. Ona je tom prilikom istakla da je sve navedeno neistina, te da se Kristina odrekla nje i muzike još 1998. godine kada je grupa K2 prestala sa radom. Uputila je izvinjenje svom partneru Romanu i njegovoj porodici zbog lažnih informacija koje su iznesene u javnost. Kornelije Kovač je izbegavao da daje izjave na tu temu, a jednom prilikom je kratko izjavio da Kristini ne može da oprosti što je „prljav veš“ njihove porodice iznosila u javnost. Aleksandra Kovač važi za jednu od najhumanijih osoba na srpskoj javnoj sceni. Rado se odaziva dobrotvornim priredbama, a bila je ambasador Saveta Evrope u kampanji „1 u 5“ koja je imala za cilj da ukaže na problem seksualnog zlostavljanja dece i pomogne svim mladima koji se suočavaju sa tim problemom.
Aleksandra ne krije da je ona ta koja ne želi brak, a svojevremeno je i objasnila takav stav.
- S obzirom na to da živimo u 21. veku, prošlo je doba kada je za ženu bilo najbitnije da se uda. Mislim da je za pripadnicu lepšeg pola u Srbiji mnogo bitnije da se osamostali, završi škole, izdržava samu sebe i pravi kvalitetne izbore u životu. Ljubav je nešto što treba da pokreće, ne sputava. Meni lično daje podstrek i snagu da se borim. Činjenica kako imam podršku osobe koja mi najviše znači na svetu je dovoljna. Dovoljna je da mogu da premostim i sve životne prepreke i imam osmeh na licu - rekla je ona još ranije.
Međutim, njih očigledno ništa ne sprečava da funkcionišu, traju i uživaju u ljubavi.
