Pravi je estetski i umetnički doživljaj gledati Snežanu Savić u velikoj dramskoj roli. Dokumentarno-igrana serija "Jovanka Broz i tajne službe", gde glumi zlosrećnu Titovu udovicu u zrelim i poslednjim godinama života, pridružila se programima koji rasvetljavaju ovaj deo istorije. Nije bilo lako spremati ulogu velike "drugarice Jovanke", ali Snežana je zarobila njen lik bukvalno u prvom pojavljivanju.
*Šta vam je bilo najteže u pripremi za lik Jovanke Broz?
"Pokret sam mogla da vidim kroz dokumentarne snimke, a i sama sam bila savremenik Josipa Broza i njegove supruge. Ali za glas sam imala jedan jedini fono-snimak na Jutjubu, intervju s Mirom Adanjom Polak, urađen telefonom. Htela sam da uđem u melodiju njenog glasa, ritam, intonaciju, jer je bila specifična po tome. Malo je govorila ekavski, malo ijekavski. Mislim da sam uspela u tome, jer su me i urednici pitali kako sam uspela da nađem Jovankin glas. Onda sam im objasnila da govorim ja, a ne ona. To mi je kompliment, naravno."
NE PROPUSTITE
*Obe ste rasno lepe žene, fizička sličnost je nesumnjiva. Kako ste gradili njen karakter?
"Čitala sam sve što je o njoj pisano, potražila sve ljude koji su je poznavali - političare, sociologe, psihologe, istoričare, čitala između redova, da promislim kakva je to žena bila. Uglavnom se sve poklapa sa onim što sam čula od njene unuke, koja se sad pojavljuje u seriji zajedno s Joškom Brozom. Ona je sama govorila o svojoj tetki, s kojom se sretala u poslednjim danima života, i u danima kad je Jovanka bila izolovana u toj kući gde je teško živela, bez grejanja, gde je prokišnjavalo. Biće toga, jer moj lik obuhvata period pred njen razlaz s Titom kad joj je bilo 56 godina, pa do smrti 32 godine kasnije. To je vreme kad upada policija, izbacuju je grubo iz kuće i oklevetanu vode u izolaciju."
*Šta je na vas ostavilo najjači utisak?
"Bila je snažna ličnost, jaka, stamena, a po priči scenariste Svetka Kovača, koji je Jovanku poznavao, bila je realna, pragmatična, na zemlji i nije kukala niti se žalila. Ja sam preko svojih ličnih izvora shvatila da je nosila neki prkos u sebi, gordost, i često je govorila: "Živim iz inata. Sve sam svoje neprijatelje pobedila jer su otišli pre mene, a ja sam ih uprkos svemu nadživela i to je moja satisfakcija." Imam utisak i da je svesno otišla u ilegalu, u tišinu. Živela je s minimalnim prihodom, snalazila se, lišili su je ličnih stvari, garderobe, a sve je podnosila s veličinom. Fascinantna mi je ta snaga s kojom je sve podnela."
NE PROPUSTITE
*Imate li vi lično neke sličnosti s njom?
"Imam, uslovno rečeno, tu neku gordost, iako se ova osobina u našoj veri smatra grehom. Pre bih tu karakternu crtu nazvala ponos, jer danas je malo ponosnih ljudi. Skloni su kompromisu i podaništvu. Dopala mi se jedna rečenica koju je rekla u seriji: "Svi smo mi nečiji podanici. Pa i taj čiji smo podanici nečiji je podanik.""
*Kako ste izašli iz uloge? Da li je bilo teško osloboditi se lika Jovanke Broz?
"Nosim ja to još uvek, melodiju kako je govorila. Ona se malo i mazila: "Mene je Tiiito jako volio. On bi mi ujutru skuvao kavu. I ja imam zasluga što je Tiiito to što jeste. Ne možete se prema meni tako ponašati. To ne mogu dozvoliti"... Muzikalna sam i trudila sam se da uhvatim te važne nijanse njenog govora, ali se nadam da sam zadržala meru dobrog ukusa. Nije stvar u tome da je imitiram, već da je ljudi dožive onakvom kakva je bila."
*Je li vam bilo u glavi kako je izgledala u danima sreće i slave?
"Noćima sam gledala slike i snimke, način kako hoda. Imala je fantastično držanje, damsko, gotovo dvorsko ponašanje. A da ne govorim o stilu odevanja. To su skulpture, mala umetnička dela. Bila je ženstvena, s tanušnim strukom i raskošnom bistom. A ta njena frizura deluje kao instalacija na glavi i izgleda kao kruna. Mene podseća na Kleopatru, kao da je pravila kapu od sopstvene kose. To je dodavalo njenoj pojavi glamur i raskoš."
NE PROPUSTITE
*U seriji ima mnogo ličnosti iz tadašnje visoke politike - Ranković, Ljubičić, Dolanc... Koji momenat vas je impresionirao?
"Biće zanimljivo videti ostvarenja kolega glumaca koji su ih odigrali, Gordana Kičića kao Rankovića, Branislava Lečića kao Ljubičića, Dragana Vujića kao Dolanca... Jasmina Avramović igra Indiru Gandi i to je fantastična sličnost. Indira je insistirala da se sretne s Jovankom nakon Titove sahrane i čak se govorkalo da je prva dama svoje memoare dala upravo Indiri. Nikad se nisu pojavili. Intimno, mislim da je Jovanka Broz uspela da poživi tako dugo jer je shvatila da ne treba da izlazi u javnost. Ko zna koliko je toga odnela sa sobom u grob. Nikome nije rekla suštinu. Verovatno nije ni smela."
*Posle ove serije nastavili ste udarnički s radom. Kako vam je to palo s koronom koja diše za vratom?
"Igrala sam bez pauze tri serije zaredom, "Igru sudbine" i "Zlatne dane" Gordana Mihića. Mnogo naših ljudi se razbolelo. Otišao je Neša Nenadović, nekoliko ljudi iz tehnike, naš vozač... Izgubili smo mnogo divnih glumaca i umetnika. Ovo vreme umiranja je strašno, jezivo. Nisam mnogo disciplinovana osoba, pokušavam da se sačuvam, ali ne možete da glumite s maskom. Čak sam snimala s nekima koji su ležali koronu. Zasad izdržavam, opstojavam."
*Koliko ste imali vremena za vašu unuku, desetogodišnju Ninu?
"Nisam mogla zbog posla mnogo da joj se posvetim, a i ona je krenula u peti razred i ima obaveza u školi. Vidimo se, popričamo, imamo lep odnos. Rastu deca."
NE PROPUSTITE
*Da li imate tendenciju da je razmazite?
"Nisam ni moju ćerku Anitu razmazila. Bila sam vrlo strog roditelj. Malo se ljutim na nove tehnologije, obuzetost društvenim mrežama. To je užas ovog vremena. Shvatam da tu ima dobrih strana, pa ne pripadam srednjem veku mada sam iz prošlog. Baš me brine taj novi način druženja i komunikacije. Trebalo bi nešto da se učini da se to ne dozvoli, bar dok su deca u školi."
*Objavili ste 12 albuma sa svojim pesmama. Imate li nameru da izdate još neku?
"Kod mene se desilo da sam naporedo bila i glumica i pevačica, zato nikad nisam mogla da budem stalni član nekog pozorišta iako sam diplomirala glumu. Pevanje i televizija su me odvukli, jer su se predstave nekad spremale po osam meseci, a danas za mesec ili dva. Odbila sam mnoge velike uloge, mada se trudim da odigram još ponešto. Što se muzike tiče, dobila sam sve nagrade, od one za životno delo do nacionalne. Ako bi mi ponudili dobru pesmu i poetski tekst, snimila bih je. Ali ne po svaku cenu."
*Uloga Jovanke Broz podsetila nas je koliko je vaša lepota velika bila i ostala. A izjavili ste da lepe žene često nisu srećne i da je lepota usud.
"Visoka je cena svega što je izuzetno. Teško je sačuvati sebe od izazova koje lepota nudi. Teško je uz tu lepotu imati veliku dozu pameti. Šekspir je napisao: "Ima lepih žena, onih koje to nisu, i pametnih. A pametnu i lepu, takvo čudovište ovaj svet nije video." Pamtim lepotu Nikice Marinović, koja je bila sfinga, savršena od glave do prstiju i noktiju na rukama i nogama. Tragično je završila. Lepota je kao krst koji nosite i treba imati veštine da izbegnete mnogo opasnih zamki, da vas ne ponese. Viđala sam prelepe žene i one koje to nisu. Ove prelepe je život toliko mleo da su postale neugledne. Ona manje lepa živela je u miru i nije bila tolika navala na nju. I tokom vremena postaje lepotica, a ova prelepa, zbog opšte navale i neveštosti da se sačuva - uvene. Ali to je za neku drugu priču."
*Tekst preuzet iz časopisa Lena, nedeljnog dodatka dnevnog lista Kurir
