INTERVJU MARINE TUCAKOVIĆ IZ 1980: Ima par tekstova gde sam stvarno lupala! Loši pevači nisu shvatali da je pesma grozna

*Ljutiš li se kad ljudi kažu da su tvoji tekstovi loši?

Ne. Zašto da se ljutim? Svako ima prava na svoje mišljenje.

*Šta ti lično misliš o tvojim tekstovima?

Neki su dobri, neki nisu.

*Zašto pišeš loše tekstove?

Zavisi od muzike. Ako je muzika loša, loš je i tekst. Zavisi od pevača… Jer, po meni, svaka muzika zaslužuje adekvatan tekst.

*Da li su pevači svesni da je to loš tekst?

Nisu, kao što nisu ni svesni da su oni loši pevači.

*Zašto uopšte radiš s lošim pevačima?

Zato što sam idiot. Stvarno, meni bilo ko da traži tekst, ja bih ga napisala.

*Ti ljudima ne umeš da kažeš ne?

Ne umem. Ne znam kako, ali ne umem. Oni dođu, traže tekst i ja kažem – dobro.

*Ali, recimo, ti ljudi te nerviraju, ne voliš ono što rade?

Onda im takav tekst uradim.

*Da li se ljute ili bune, kad vide o čemu se radi?

Ne, ne, ne… nikad. Svi su srećni i zadovoljni.

*Pa, dobro, radiš li za neke ljude ozbiljno?

Ne bi bilo lepo da kažem za koje ljude radim ozbiljnije, mogu da nabrojim tekstove s kojima sam zadovoljna. Recimo, sviđaju mi se tekstovi za ceo Slađanin LP, tekstovi za Olivera Mandića, par tekstova za Smak i YU grupu, zatim ovo što sad radim za grupu Zana, nekoliko starih tekstova za grupu Dag… to je sve.

*Samo ti se ovo dopada, ovoliko malo?

Pa, nešto sam zaboravila…

*Koliko si tekstova ukupno napravila?

Mnogo. Oko dvesta.

*Imaš li sve ploče kod kuće?

Nijednu. Nijedan isečak iz štampe, nijednu ploču, ništa.

*Kad si počela da pišeš tekstove?

Pre šest godina, za grupu Dag. Družila sam se njima, išli smo zajedno u školu i tako… Oni me hvalili pevačima i tako je krenulo.

*Šta znači danas biti Marina Tucaković? Znači li to biti finansijski siguran?

Ma, jok.

*Hoćeš da kažeš da ne zarađuješ dosta love?

Zarađujem, ali to nije nikakva sigurnost.

*Imaš li više para od pevača?

Ne, mnogo manji mi je procenat, a zatim, pevači idu na koncerte, gde je i glavna zarada. Ja imam samo procenat od izvođenja na radiju i televiziji, kao i procenat od prodaje ploča. Pazi, ja uvek reskiram da pevač proda ploču u hiljadu primeraka, a da ja za to dobijem sto dinara…

*Ali, ako se ploča proda kao »Apsolutno tvoj«?

Onda dobijem jedan stari milion, a Mirza na toj ploči zaradi četrdeset miliona… Uostalom, to je najveći iznos koji sam ikad dobila: jedan stari milion i baš za »Apsolutno tvoj«. Pored toga, najviše sam dobijala od Slađaninih ploča i ploče YU grupe.

*Od koga si najmanje dobijala?

Čekaj… Davorin Popović, pa Jadranka Stojaković, Miša Marković. Njihove ploče nisu dobro išle…

*Koliko je u tome tvoja krivica, drugim rečima, koliko su tvoji tekstovi u stanju da refleksuju pevačev »image«, koliko su stanju da stvarno odgovaraju pevaču ili grupi?

Trudim se da upoznam čoveka, ukoliko sam zainteresovana za njegov rad i muziku.

*A šta ako nisi zainteresovana?

Onda pišem onako… Šta mi prvo padne na pamet.

*Da li se stidiš tih i takvih tekstova?

Ne stidim se. To je deo biznisa. U stvari, znaš u čemu je problem. Postoje izvesni ljudi u ovom našem poslu koji ti dođu, a pošto sam ja takav idiot da ne umem da odbijem, kažu »molim te, napiši mi to za jedan dan, treba mi za snimanje«. I pošto znam da će oni ili on da prihvate bilo šta, ja to i napišem, pošto sam lenja. Međutim, postoje ljudi kod kojih se trudim da ja nešto kažem o svetu i koji me slušaju. Mislim, kao kod Slađane, Smakovaca, YU grupe. Tu sam stvarno pokušala da kažem nešto što ja mislim, da iznesem neki svoj odnos.

*Zar to nije pomalo nedemokratski, da ti govoriš kroz njihova usta?

Pa šta da radim, ja ne sviram gitaru… i ne umem da pevam.

*Svejedno, zašto dovoljno ne proanaliziraš čoveka i shvatiš šta on hoće i da njegove ideje tekstualno uobličiš?

Pa, ja se trudim da radim tako. Sa Slađanom, Oliverom Mandićem, YU grupom.

*Ali, poslednji album YU grupe ocenjen je kao šund, baš zbog tekstova?

Da, ali ne zbog lošeg kvaliteta, već zbog nesporazuma u pesmama »Guraj, guraj« i »Autobus za raj«.

*Koliko je tvojih tekstova oporezovano kao šund?

Samo ova dva.

*Sigurno?

Sigurno.

*Da li to znači da uvek pišeš ono što hoćeš?

Ne pišem… Kad čujem pesmu, znam šta hoću da pišem. A onda ti sede nad glavom pevač, koji uvek ima neku zamerku i kaže »joj, to nije za mene, tu su neke nezgodne reči«, onda je tu recenzent u diskografskoj kući, pa još gomila sveta.

*Imaš li problema s muzičkim urednicima na radiju?

Uh! Pesme »Ljuljaj me nežno« i » Sutra imam prazan stan« nisu baš bile omiljene.

*Možda sam glup, ali ne shvatam nikakvu avangardu u tekstu »Ljuljaj me nežno«. Objasni mi o čemu se radi?

To je seksi tekst, a oni ne vole seks. Oni vole tekstove kakve pevaju pevači poput Duška Lokina, Tomislava Ivčića, znaš ono, ljubav, zeleniši, plavetnila…

*Ali i ti si pravila takve tekstove, da te podsetim?

Nemoj! Jesam ih pravila, ali to više ne radim, jer radim s drugim ljudima.

*Ako sam dobro shvatio, sad odbijaš ponude raznoraznih pevača i pevačica?

Sad odbijam, sad stvarno odbijam. Više ne radim s ljudima čija mi se muzika ne dopada. Recimo, zvali su me neki momci iz grupe Problemi s Miljacke, doneli su mi kasetu i kad sam čula, rekla sam da neću da radim.

*Ko ti se od domaćih tekstopisaca sviđa?

Sviđaju mi se Bora Đorđević, Goran Bregović. Dopadao mi se Dado Topić kako je pre radio, ne sada… Zatim, Arsen Dedić, Balašević ima par dobrih tekstova, Jasenko Houra iz Prljavog kazališta…

*Kako se osećaš kad na radiju čuješ neku staru pesmu i tvoj klasičan očajni tekst?

Kažem, svašta! Mislim, ima par tekstova gde sam stvarno lupala, gde mi dođe da pitam sebe kako si mogla?

*Koji je tvoj najgluplji tekst koji si uradila?

Uh. Čekaj da se setim… Daj, pomogni mi!

*Konkurencija je ogromna kad su tvoji tekstovi u pitanju, ti valjda najbolje znaš…

Čekaj, čekaj… Bilo je ono »Pitaš me da l’ te volim, volim te, pitaj me da l’ te volim, volim te«…

*Ko je ovo pevao?

Miša Marković… Ja pamtim samo tekstove koji mi se sviđaju. Ostalo sam zaboravila.

*Ti tekstovi su kao potrošna roba, šta li?

Pa, jeste. Tako ispada, al’ ja više neću da to bude u budućnosti.

*Šta hoćeš?

Znaš šta hoću? Hoću kad ja čujem moj tekst na radiju, bez obzira da li ti mislio da je loš ili ne, da kažem – to je dobro, meni se sviđa i ja se fino osećam.

*O kojim temama želiš da pišeš? Recimo, na albumu grupe Smak tvoji tekstovi, kakvi da su, suviše su neutralni. Meni ništa ne govore, nemaju nikakav stav…

Da, to je tačno. Ali, ima tu jedan tekst koji se meni svida. To je ono “moj svet je izvan kancelarija…”. Recimo, to sam ja. Zaista.

*Zar ti ne smeta što se mnogi tebi obraćaju za pomoć oko tekstova, ti si kao neka institucija…

Nervira me, normalno. Zato u poslednje vreme ne radim toliko, a sad ću još više da smanjim broj obaveza. Sad ću da radim samo ono što mi se sviđa. Kad već nisu nikakve pare u pitanju, onda…

*Možeš li da živiš od pisanja?

Kažem ti, zavisi za koga radiš i da li taj prodaje ploče ili ne. Da sam radila sve za “Jugoton” a ne za RTB, imala bih više…

*Kako su te primali u RTB-u?

Kao i sve druge. Nezahvalno.

*Sa kim planiraš da radiš, ozbiljno i odgovorno?

Evo ovako, radim s grupom Zana i novom pevačicom Draganom Šarić. Uopšte volim da radim za nove ljude, to moraš da priznaš…

*Pa, uvek je bilo novih mušterija…

Da, bilo ih je, al’ nekako svi ti novi za koje sam radila na neki način su postali poznati i uspeli su da zarade pare na meni…

*Moraš li da čuješ muziku da bi pisala tekst?

Trebalo bi ali ponekad napišem tekst a da muziku ne čujem. Sećam se, pisala sam jedan tekst i dobila nagradu na Šlageru sezone, a da pesmu nisam prethodno čula, ono “Usne imam da ga ljubim«”.. Onda, “Valentino iz restorana”…

*Koliko je muzika u stanju da te ponese da napišeš dobar tekst?

Mene jedino muzika može da ponese da napišem nešto valjano. Ja volim rock, pomalo disko…

*Domaću zabavnu muziku?

Ne volim, mada sam često pisala tekstove…

*A kad bi ti sad ponudili da radiš za zabavnu muziku?

Ne bih pristala. Ne bih nikako. Ni za koga. Da si ti na mom mestu, stvarno bi ti puk’o film. To se desilo pre godinu dana i tada sam odlučila čvrsto – ne.

*Da li ti je prezime Tucaković smetalo u poslu?

Ne, ja mislim da mi je pomoglo. Pamtilo se… Ej, to me svi pitaju: da li mi je to prezime ili zanimanje? Prezime se pamtilo… Pomoglo mi je…

*Da promenimo temu. Koliko ti treba vremena da napišeš jedan prigodan tekst?

Zavisi. Zavisi od pesme, od muzike, od čoveka. U stvari, kad imaš ideju, realizacija nije problem.

*Šta uopšte misliš o doamćim tekstovima?

Mislim da imamo izvrsne tekstove, stvarno. Uzmi ti “Lutku s naslovne strane” ili “Oprosti mi pape”, to je sjajno.

*Ali, “Poješću te” za Lokice sigurno nije daleko od najgoreg teksta koji sam čuo u životu…

A, nije, možda ga nisi shvatio.

*Dobro, objasni meni i čitaocima “Džuboksa” o čemu se radi, možda mi nismo na istoj talasnoj dužini!

Meni je to simpatičan tekst, zašto ne? Priča je o tome kako su jedan dekica i jedna bakica otišli u hotel, nameravajući da prevare jedno drugo. To su Žil i Džim. Tu su još Bil i Kim i…

*Ništa mi nije jasno. Čija je Žil supruga?

Ma nema veze. Hočeš da ti kažem koji mi se moj tekst najviše sviđa? “Moj brat po pesmi” za Slađanin album.

*A onaj čuveni »Nemam ništa protiv, a nisam ni za«?

Zašto? Meni nije tako odvratan.

*Šta to znači?

Znači, negde u sredini sam, ni za, ni protiv.

*Ali, to je toliko bezlično…

Dobro, nemoj sad da me maltretiraš. To se lepo pevalo uz melodiju… zvučalo je kao štos. Ta je pesma upučena ljudima koji nemaju nikakvog stava.

*Ti nisi ta?

Nisam. ja sam tanana ženska dušica… ha, ha!

*Ko ti se svida od domaćih pevača?

Bebek, Dado Topić i Oliver Dragojević.

*Nano Prša?

Neee.

*Šta imaš protiv Nana Prše?

Nemam ništa protiv… a nisam ni za…

*Utiče li kritika na tebe?

Znaš kako. Kad neko napiše da je moj tekst loš, ja se stvarno zamislim… može kritika da mi pomogne, mnogo.

*Znači ne ljutiš se?

Ne, nisam sujetna. Što je sujeta veća, kvalitet nečijeg rada je manji. Sigurna sam… U mom poslu nailazim na devedeset odsto sujetnih ljudi. To je strašno! Čim mu kažeš istinu, da za njega, recimo, nije rock muzika, čovek poludi. Žalosno je to što kažem, ali većina ljudi koji su počeli da rade sa mnom, koje sam probila i s njima imala uspeha, u prvo vreme su me slušali i nisu pogrešili. Čim su postali nešto, odmah su kao znali sve bolje…

*Menjaju li pevači tvoje tekstove?

Obavezno! Uvek po jednu reč. Samo jednu! Pazi, neki put to ispadne dobro, ali najčešče je smešno…

*Onda si protiv?

Protiv, nego šta. Tu ne važi ono staro “nisam ni protiv, nisam ni za«” (smeh).

*»… I onda šta…«

»… Šta da radim ja…«.

*Intervju objavljen u »Džuboksu« aprila 1980. godine

Preuzeto sa: xxzmagazin.com