Za Ljiljanu Stanišić ne postoji zadatak koji ne može da obavi, niti sagovornik koji pred njom do kraja nije ogolio dušu. Ona je jednostavno takva - uporna, znatiželjna, temeljna i neverovatno šarmantna. Godinama je radila najzanimljivije priče i teme u dnevnom listu Kurir, a onda je smelo napravila korak dalje i upustila se u televizijske vode. Kod nje u emisiji "Sceniranje", koja se emituje nedeljom od 21 čas na Kurir televiziji, uvek je pravi spektakl jer gostuju najveća imena naše estrade i poznate ličnosti, koji joj otkrivaju nepoznate detalje iz svog života i ono što nikada nisu ispričali. Ono što se malo zna je ko je Ljilja - kako je odmilja zovu - u privatnom životu, a upravo to je otkrila ekskluzivno za Lenu...
O tvojim ekskluzivama, koje su kao bomba odjeknule, godinama se unazad priča, ali se o tvom privatnom životu malo zna.
"Ja sam prava Ripanjka. Otac mesar i poštar, majka kuvarica. Živeli smo u garaži dok roditelji nisu sagradili kuću. Trbuhom za kruhom, dok sam bila mala, otišli su u Nemačku da rade, a ja sam ostala da živim sa bakom na selu. Nana, kako sam je zvala, bila mi je i otac i majka dok se roditelji nisu vratili. Ona je želela da budem pevačica, pa sam joj od malih nogu po ceo dan pevala pesme Lepe Lukić i Lepe Brene."
Kako to da nisi postala muzička zvezda nego novinarka?
"I ja se to pitam. Čak sam, po naninoj želji, pevala i kod brata na ispraćaju u vojsku. Nažalost, ili na sreću, niko me nije spazio, pa se na tom veselju i završila moja karijera (smeh)."
Po čemu pamtiš detinjstvo?
"Bila sam veoma nestašna. Pravi vrag. Deca su me zvala "pegavo jaje", šta ću, cela sam pegava, s pravom su me zadirkivali, ali mi je to tada teško padalo. Izbegavali su da se druže sa mnom jer sam bila em najsitnija u razredu, em puna pegica, da ne kažem ružna, em sam često nosila istu garderobu, jer smo tako bili u mogućnosti, pa su me vršnjaci zadirkivali. Sećam se, majka me pojuri na livadu da čuvam koze, imali smo ih tri, a ja je molim da, ako neko od drugarica dođe da me traži, ne govori da sam čobančica. Pomagala sam joj i u bašti, ali retko, jer su mi prsti bili žuti od buba zlatica koje sam skupljala po krompiru koji je majka sadila, pa su mi se u školi smejali zbog toga. Međutim, čim sam završila osmi razred, nisam više želela da kopam, plevim luk, trebim bube i čuvam stoku, nego da radim."
Kako je došlo do toga da postaneš novinar?
"Slučajno. Nakon što sam rodila prvo dete, poželela sam da promenim status "očajne domaćice", koja po ceo dan kuva, čisti kuću, nego da i ja uradim nešto od sebe u životu. Upisala sam školu novinarstva, bila najbolji polaznik te generacije, i evo, danas radim u najuticajnijem mediju u našoj zemlji."
Šta ti je najteže palo u životu?
"Tatina smrt. Za njega sam bila mnogo vezana. Koliko god da je bio strog i grdio me, ponekad čak i prutom vaspitavao, njemu sam bila privrženija nego majci. Kad mi je rekla da je preminuo, htela sam kosu sa glave da počupam. Žao mi je što je otišao a nije doživeo da vidi to što je njegova ćerka postala najpoznatija Ripanjka. U Beogradu živim poslednjih petnaest godina, ali mi je draže što sam prva u svom selu nego celu Ameriku da mi daju. Drago mi je kad čujem da neko kaže: "Eno je Žućina ćerka na televiziji"."
Smatraš li da na pravi način gradiš karijeru?
"Gradim je najbolje što umem. Ovaj posao zahteva kontroverze, intrige, misteriju, špekulacije, i sve to ja umem da lepo upakujem i serviram onoliko koliko smatram da treba. Nisam mogla da pretpostavim da ću biti voditelj, ali, kako je krenulo, ne bi me čudilo da jednog dana ugostim neku svetsku zvezdu. Nemam nameru da od sebe pravim budalu zarad rejtinga."
Šta možemo da očekujemo u novoj, jesenjoj sezoni emisije "Sceniranje" na Kurir televiziji, u kojoj si domaćin?
"U zavisnosti ko je gost, takvo će i "Sceniranje" biti. Gledaoci su ti koji biraju ko im drži pažnju. Ja sam tu samo da ljudima koji su ispred malih ekrana javne ličnosti predstavim iz ugla iz kog dosad nisu imali priliku da ih upoznaju. Recimo, Marina Tucaković je trebalo da otvori ovu sezonu. Sve smo se dogovorile. Nažalost, kada je sezona počela, njoj je pozlilo. Zamislite da se emisija emitovala kako je bilo dogovoreno u trenutku kada je objavljeno da je preminula..."
Šta se radi u tim slučajevima?
"Traži se najbolja alternativa. Ovo je zaista specifična situacija. Kada radite u elektronskim medijima, morate da budete spremni na sve. Tek smo počeli, biće tu svega, i suza, i smeha, i potresnih ispovesti, ali, nažalost, i ovakvih tragičnih situacija."
Kakve su zaista javne ličnosti?
"Kako koje. Mnogi se foliraju. Prave se da je u njihovom životu, braku sve u najboljem redu, a to nije baš tako. Zabavno mi je kad me gledaju u oči i lažu. Što je najcrnje, lažu sebe, ali i ljude koji ih prate. Ima i onih koji se foliraju da ne prate rijaliti, a privatno žive mnogo gore od samih učesnika šou-programa."
Šta ti najviše smeta?
"To što se više čitaju afere, prostitucija, ubistva od nekih lepih intervjua ili dešavanja u životima poznatih. Više bih volela da lepe priče koja sam uradila imaju bolji odjek od svega gore navedenog."
Gde sebe vidiš u skorijoj budućnosti?
"I u skorijoj i u daljoj, tamo odakle sam potekla - u svom selu. Imam u planu da kupim plac na nekom brdu odakle puca pogled na Ripanj i da uživam sa svojim sinovima, njihovim devojkama, svojom porodicom i prijateljima, da im spremam specijalitete i gajim životinjice."
Važiš za jednu od najstilizovanijih novinarki kod nas, kako ti je to pošlo za rukom?
"To mi i nije nešto teško. Nažalost, mnogo je žena koje misle da je stil kada se istaknu grudi, zadnjica, potencira provokativna garderoba. Meni se to ne sviđa. Dopada mi se kad vidim damu na ulici koja je obučena u skladu sa svojim godinama. Ne robujem trendovima, ali umem da spojim nespojivo. Mnogo puta primetim da se ljudi okrenu na ulici, to mi je simpatično, i meni privuče pažnju svaka dama koja vodi računa kako se pojavljuje na ulici. Kada je odabir garderobe u pitanju, trudim se da kupim jednu, ali vrednu stvar koju mogu da kombinujem u više prilika."
Šta misliš o plastičnim operacijama i da li bi nešto promenila na sebi?
"Trenutno ništa ja tu ne bih menjala. Zahvaljujući mojoj sestri Dragani Milićević, lice mi je uvek sveže i negovano. Više pažnje pridajem nezi nego plastici. Da se razumemo, nemam ništa protiv estetske hirurgije, samo sve treba uraditi sa merom. Protivnik sam toga da mlade devojke idu pod nož, a dame u godinama, ako nešto na telu padne, i treba da podignu. Žena treba sebi da je lepa, pa tek onda drugima."
Majka si dva dečaka.
"Tako je. Uroš i Vuk su moj pokretač. Stariji je moja kopija, uporan je, istrajan, od akcije, nestašan, dok mlađi još uvek gleda u brata, koji mu je uzor i reper za sve. Ponosna sam na obojicu. Ukija moram posebno da pohvalim jer ceo svoj raspust provodi tako što čuva stoku i radi poslove u polju u našem selu Bioci, nadomak Trebinja, odakle mi je majka, gde se voda vadi iz čatrnje, gde nema asfalta, gde je raj za dušu i telo, a teško za život jer su uslovi jako loši. Mom sinu ne pada teško da se budi rano da napoji goveda, da istera ajvan (stoku), da cepa drva ili plasti seno. I tako poslednjih devet godina. Naučio je šta je život i da hleb može da ima sedam kora. Zato ih od malih nogu učim da imaju radne navike, i dobro mi ide u tome."
Autor: Nataša Bajat, časopis Lena
