Vesna De Vinča, nekada Jugović, jedna je od najzanimljivijih žena glavnog grada, ali to je premali prostor za osobu koja se svuda u svetu oseća kao kod kuće. Ona je zaista neko ko je mnogo uradio, na mnogim poljima, na svetskim mestima i sa svetskim ljudima. I nakon svega, živi u svom roditeljskom prelepom stanu, punom uspomena i svetlosti.
Rođeni ste na Vračaru, kod Hrama, u uglednoj porodici. Da li je to odigralo ulogu u vašem životu i brojnim poslovima?
- Moji su bili intelektualci i tradicionalisti. Živeli smo okupani tatinim beskrajnim optimizmom i vedrinom koje je, zamislite, sačuvao iako je bio zatočenik Golog otoka godinama, kao i maminom pedantnošću, izrazitom lepotom i stilom. Tek pred kraj života tata je progovorio o mukama Golootočana. Sticajem okolnosti policija je kucala na naša vrata u pet ujutru jer nam je neko udario kola. Tata je u bunilu skočio i viknuo: "Tanj'ce, deco, ne dajte me! Došli su opet da me vode!" Bila sam užasnuta. Nikada ni pre ni posle nije govorio o svojim lošim tragičnim iskustvima. Nas je vaspitavao da budemo slobodnog duha, da imamo otvoren um i beskrajnu ljubav za bližnjeg. Tata je, sada sam sigurna, za sve imao koncept. Kod njega vaspitanje nije bilo spontanost. Uvek me je za vreme raspusta slao u inostranstvo, kao nagradu, da učim jezike i upoznajem svet, želeći da mi svet i planeta budu na dlanu. Hvala mu. Mislim da je u tome uspeo. Svuda se osećam kao kod kuće.
Imali ste veoma prisan odnos sa majkom koja je, nažalost, preminula ove godine.
- Otišla je mamuška na onaj svet nedavno. Usporilo me je to. Zaustavilo se vreme. Idem dalje. Osmišljavam stan u staklenoj bašti, raj u urbanom nasilju. Videćemo dokle ću stići. Ustajem uvek u 6 sati, pijem čaj od žalfije, meditiram, tuširanje i onda skočim u dan, nasmejana i uzbuđena šta li će se sve lepo desiti, koga ću zanimljivog sresti...
Kako je mama gledala na vaš radoznali i avanturistički duh?
- Moji su očekivali da ću biti naučnik, profesor univerziteta. Bila sam uvek najbolji đak, od osnovne škole, preko gimnazije, do svih desetki na ekonomiji i postdiplomskom. Onda sam dobila prestižnu stipendiju Britanskog saveta za doktorat na slavnom fakultetu za ekonomiju u Londonu. I kada je trebalo da krenem u London, rekla sam - ne idem! Ostajem u Beogradu. Hoću da budem novinar na RTS. Shvatila sam da je novinarstvo taj moj put ka samoj sebi. Mama je dugo bila ljuta. Onda je shvatila da sam u pravu. Novinarstvo je strast i misija. Nikada ga nisam ostavila. Shvatila sam odavno da ne postoji nezavisno novinarstvo o kome su trubili godinama. Ali postoji slobodno. Sada radim više publicistiku. Dve knjige spremam: "Vizental kod" i "Gladovanjem do zdravlja i lepote".
Nekome bi bilo dovoljno da se bavi novinarstvom i uradi seriju intervjua sa velikim ličnostima epohe (Mandelom, Arturom Klarkom, Gadafijem, Arafatom, Vizentalom...). Vama nije. Osnovali ste kompaniju Miss You, umetničku koloniju na ušću Dunava i Save, producentsku kuću. Šta vas vuče novim poslovima?
- Sticaj okolnosti je bio da sam upoznala Trampa i krenula putem afirmacije mode i lepote. Onda sam otkrila taj umetnički gen u sebi. Trenutno se bavim modnom fotografijom i mislim da mi dobro ide. Stalno učim, sve više od mladih. I menjam se, non-stop se menjam, da bih ostala ista - mlada, zdrava i kreativna. Za sada mi polazi to za rukom. Živela sam na brodu 10 godina. Brod je pretpostavljao i poseban način mišljenja i života, naravno. Kada krene severac, to ljuljanje je uzbudljivo na Ušću. Ja ga shvatam kao uspavanku majke planete i tako usnim.
U poslednje vreme popularni ste zbog svoje detoks dijete. Često ste gladovali, ovaj put 42 dana. Da li je teško?
- Ko može da gladuje 42 dana, može mnogo toga. Izbrusila sam svoju volju. To je cilj - jačati volju! Skoro 30 godina praktikujem gladovanje. To je trening kome svi moramo da pristupimo ukoliko hoćemo da opstanemo. Živimo u vremenu otrova, i to sve jačih otrova. Gladovanje je pre svega detoksikacija. U drugoj fazi se tope viškovi, salo, masti, ugljeni hidrati. U trećoj fazi odlaze patogene forme, ciste, tumori, a u četvrtoj se obnavljaju svi organi, na čelu sa kožom. Podmlađivanje je evidentan rezultat. Počela sam da gladujem kada sam dobila bolest štitne žlezde posle izveštavanja sa ratišta. Od tada nisam uzela nijedan lek. Ne sećam se kada sam poslednji put uzela antibiotik.
Sa kim ste najbliskiji od članova porodice i jeste li porodičan tip kako vreme protiče?
- Uvek sam bila porodičan tip. Najbliža sam sa svojim bratom Batom. On je dokaz da anđeli mogu biti obučeni u ljudsko telo.
Udavali ste se dva puta. Nedavno ste gostovali u Magazinu In na TV Pink i govorili o svojim ljubavima. Možete li da nam to pojasnite?
- Moj prvi muž bio je M. M. Lango. Taj brak se uspešno raspao posle sedam godina. To je bila škola života koja je nastupila posle tatine smrti. Valjda mi je trebao neko stariji.Tu sam naučila šta ne želim od muškarca. Volela sam ga i kada sam otišla. Tada sam shvatila da postoji dobra i loša ljubav, obe strasne. Iz loše treba bežati. Loša ljubav oduzima energiju, lepotu, nateruje suze u oči, ograničava, zatvara, demotiviše, a dobra ljubav ti daje krila i stalni osmeh na lice. Bio je 20 godina stariji. Bio je stručnjak za mlade žene. Posle mene se ženio dva puta. Sati provedeni sa kumom Batom Živojinovićem, Tomom Zdravkovićem, Kaporom i drugim legendama, deo su nezaboravnog iskustva. Pila sam sa njima stalno i gotovo postala alkos.
Drugi muž Predrag Vitas bio je anđeo. U tom braku kafana nije postojala, niti piće. Bila je to dobra ljubav, puna strasti, stvaranja, smejanja, bezrezervne podrške. Takvu slobodu niko nije imao kao ja i poverenje. Vitas je bio vitez, uvek gospodin, čak i u ono vreme kada je bio "drug". Pala sam u nesvest kada smo ga sahranjivali. Bila mi je čast sto sam ga poznavala. Moj Ličanin, snaga, lepota. Bio je najlepši, apolonski građen, skoro dva metra visok... Od očiju, stopala, do ruku, sve je bilo savršeno. A najlepši je bio iznutra. Blag. Samo jaki ljudi mogu biti tako blagi. I danas, 21 godinu od kada ga nema - nosim crninu. Svoj usud sam nekako pretvorila u stil. Ne zna ni sama kako sam to pregurala, taj Predragov odlazak. Sada se smešim kada pomislim na njega. Znam da je tu, sa mnom.
Učestvovali ste nedelju dana u Velikom bratu kao istraživač. Dakle, čemu služe rijaliti programi?
- Rijaliti nisu smišljeni kao šou-biznis! To je smišljeno kao psihotretman za mase i deo je koncepta novog poretka. Sve je naravno započelo u SAD. Sigurno je da rijaliti služe zaglupljivanju ljudi i krađi naše pažnje. Cilj Velikog brata je da se putem rijaliti programa uništavaju tradicionalne i nacionalne vrednosti i humanizam kao koncept života. Cilj je forsirati sukob i đavolsko u učesnicima. U tome uspevaju. Ali ko ima vremena za rijaliti a nije plaćen, on mi je stvarno sumnjiv.
Ima li hrabrih žena na javnoj sceni?
- Ima, i to sve više. Ali, pitanje je šta je hrabrost i šta je pobeda? Onaj ko te iznervira taj će te pobediti! Trudim se da me gluposti i sitnice ne opterete i iznerviraju. Onda ostaje dosta toga da se bude hrabar. Mislim da hrabar čovek na početku pojede svoj ego pa onda ide napred. Nije to lak put.
(Izvor: Ljilja Jorgovanović / Magazin Lena
Magazin Lena možete pronaći na kioscima nedeljom uz dnevno izdanje lista Kurir)
