Iskreno

LIDIJA VUKIĆEVIĆ: Bila sam stroga. Svi pominju "razgovore". Vidim da od tih razgovora mnoga deca biju svoje roditelje!

Od kada sam se razvela, nijedan muškarac nikad nije prenoćio u stanu u kojem sam živela sa sinovima!

Celebrities
10:58h Autor:
Foto: ATA Images / Antonio Ahel

Nakon odmora od napornih snimanja maratonske serije "Igra sudbine", Lidija Vukićević je tamo gde joj je najlepše, kod kuće, sa decom. Od njene udaje za fudbalera Mitra Mrkelu prošlo je 30 godina, a od razvoda gotovo 20. Sve se promenilo, samo je ona ostala ista, kao da joj vreme ne može ništa na kraju njene šeste decenije.

*Pune su novine vaših fotografija sa letovanja u Turskoj. U kupaćem kostimu izgledate fantastično. Kako to postižete?

"U pitanju je disciplina života. Kako vodim računa o kući i deci, tako vodim računa i o sebi. Nikada nisam bila površna. Pazim na ishranu, pogotovo u ovim godinama. Ne vežbam u teretanama, ali kod kuće radim trbušnjake. Postoji i genetika, a najviše nega. Negujem se od osmog osnovne, jer sam imala majku koja je i mene i sestru učila da se negujemo. Ne želim da imam ni kilogram viška, jer mi smeta, odmah mi nije dobro. Zato održavam i figuru, da budem zategnuta."

*Kad pogledate svoje stare slike, da li biste se vratili u mladost?

"Ne znam, iskreno. Možda i ne bih. Meni je svako prošlo vreme bilo lepo, čak i ako nije. Ne može da se kaže za razvod da je lep, ali razvela sam se da bi mi bilo bolje. Svuda sam nosila neko svoje sunce. Možete da živite u dvorcu i izobilju, ali ako na to ne gledate lepo - džabe. Optimista sam, pa sam i u ružnim stvarima nalazila lepotu. Lepo mi je bilo tada, a lepo mi je i sada."

*U čemu je tajna vašeg dobrog odnosa sa decom?

"Neko je rekao da majka određuje sudbinu dece. Čak i kad sam bila u braku najviše sam bila vezana za decu, a kad sam se razvela uzela sam komandu u svoje ruke. Porodica se rastura kada se majka oda porocima ili digne ruke od dece, a ne kada otac to učini. Vođena time, deset godina nakon razvoda nikuda nisam izlazila. Karijera mi nije bila bitna, skoro 15 godina nisam ni radila. Nije bilo lako, ali zato sada uživam u svojim sinovima. Nikada mi nije mnogo trebalo za sreću. Kao vernik, zaista mislim da je najvažnije zdravlje. Sve što dođe preko toga, bilo mi je dar. Tako sam gledala na život, tako gledam i danas."

*Da li vam sinovi uzvraćaju ljubav i brigu koju ste u njih uložili?

"Ogromno, čak i preterano. Prijatelji s kojima sam letovala čudili su se da me oni zovu po tri puta dnevno. Ako sam legla da spavam a nisam se javila, probude me da pitaju kako sam. Sinovi mi daju utočište, snagu i oslonac. Nisu "mamini sinovi", jer ja nisam to dozvolila. Andrej je imao devet, a David četiri godine kada sam se razvela, ali nisam ih sputavala i ograničavala. Da sam ih previše vezivala za sebe, doživeli bi me kao obavezu. Govorila sam im da mi je najvažnija njihova sreća. Bez kažnjavanja, zabrana, pritisaka, obaveze da mi se javljaju, desilo se da su postali brižna i odgovorna deca."

*Koliko ste bili strogi?

"Bila sam stroga kad je trebalo. Nisam pristala da budem "truleks" krpa, da skačem na svaku njihovu želju, pravi mi da jedem ovo, ono... ne. Znali su da poštuju moje vreme i obaveze, a sve su imali. Žene dođu u period kad počnu da govore: "Jao, ja sam vama sve dala, nisam ni živela, a vidi kakvi ste!" Ne, brinula sam i o njima i o sebi. Tražila sam samo da me poštuju. Koliko će da me vole, to je druga priča. Nikada nisam čula od njih: "Ma daj, šta ti znaš". Razgovarali bismo satima o stvarima o kojima smo imali potpuno različita mišljenja. Dala bih svoje komentare, a njih pustila da sami odluče. I sada imam dvojicu zdravih momaka koji znaju i da se postide, znaju šta je emocija, koji su veliki kavaljeri i prijatelji."

*Da li je preuveličavanje da je deci potrebna muška figura u kući?

"Mislim da jeste. Postoje majke koje sukobe sa bivšim suprugom rešavaju preko dece. Ja to nisam radila. Uvek sam ih puštala kod oca kad god su on i oni to želeli. Ali za njihovo vaspitanje bila sam odgovorna isključivo ja. Moji sinovi se redovno viđaju sa ocem, čuju se sa njim gotovo svaki dan. Otac jedino nije fizički prisutan, a i kad je bio, opet sam ja vodila sve. U tom smislu kod nas se ništa nije promenilo."

*Kakav odnos imate prema devojkama sinova?

"Kad pomislim da im neka ne odgovara, samo kažem svoj komentar i ništa više. Ne bih im rekla da ne budu sa njom. Znam da to ne uspeva. On neće biti sa njom kad on ne bude hteo, a ne ja. Nisam od onih koje bi da seku vene, da se ubiju, ako on nastavi vezu. Često mi kažu godinu dana kasnije da sam bila u pravu. Kako će da nauče osim na sopstvenom iskustvu? Na mom sigurno neće."

*Znači, mora se glavom kroz zid?

"Apsolutno. I ja sam glavom udarala, i mene su roditelji puštali, ma koliko da su bili brižni i divni. Odrasla sam u harmoničnoj porodici, gde su otac i majka bili 60 godina u braku. Kad je otišao jedan, za njim je otišao i drugi. Nisu mogli da žive jedan bez drugog. Ja sam dete ljubavi i moja deca imala su šta da nauče gledajući kako se ponašam prema roditeljima. Nikada im nisam rekla: "Neću". To je bilo nezamislivo. I kada je moj otac živeo svoju poslednju godinu, ako bi pao, moja deca bi poletela kod njega da pomognu mojoj majci ma gde da su bili. A moja majka, stroga profesorka književnosti u gimnaziji, rekla mi je: "Lidija, ova tvoja deca su stvarno divna". To je od nje bio veliki kompliment, nije bila od onih majki koje tepaju "moja lepotice" i hvala joj na svemu što me je naučila."

*Kako ste se snalazili sa koronom?

"Prošli smo kroz to najnormalnije, jer sam uvek govorila da postoje stvari na koje ne možemo da utičemo, ali možemo da im se prilagodimo. Kad nije moglo da se izlazi, čudili su se što meni to ne smeta. Nisam mogla, pa šta da radim? Mi nismo razmaženi. Moja deca nisu razbijala igračku ako im nešto nije po volji. Mogli su, ali tog trenutka je usledio šamar. Ja ih nisam tukla, ali znala sam da ih udarim. Sledeći put je bilo dovoljno da ih pogledam. Deci mora jasno da se stavi do znanja šta se može a šta ne. Svi pominju "razgovore". Pa, vidim da od tih razgovora mnoga deca biju svoje roditelje. Razgovarala sam i ja, po deset sati, ali dok su mali morate da budete izričiti, sa veoma jasnim znakom. Deca se vaspitavaju od onog trenutka kad se rode. Kažu, shvatiće u srednjoj školi. Neće. Neće nikad, ako ga na vreme niste naučili. Nekim roditeljima treba dati sertifikat za roditeljstvo."

*Jesu li deca bila razlog što se niste ponovo udali?

"Ne. Nisam dozvoljavala da se mešaju u moj ljubavni život. Bila sam dovoljno zrela da biram svoje partnere. Da li se sviđaju mojoj deci ili ne, to je njihova stvar. Ne moraju da učestvuju u tome, ali ja ću nastaviti. I nije se desilo da im se neko nije dopao. Ruku na srce, nisam imala mnogo veza, bila sam u jednoj koja je trajala devet godina i bilo je fantastično. Moram da napomenem da, otkad sam se razvela, nikada nijedan muškarac nije prespavao u mojoj kući gde sam živela sa decom, a sada živim sa jednim od sinova. Ne bih se dobro osećala da izlazim iz sobe u kojoj sam bila sa nekim ko nije njihov otac. Moja vrata za njih nisu zaključana ni danas kada je David pilot, a Andrej radi kao skaut u Crvenoj zvezdi. Mogu da dođu kod mene u pola dana i pola noći. Mislim da sam i tako stekla njihovo poštovanje."

(Autor: Ljilja Jorgovanović, časopis Lena)

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs

Razmena sadržaja

Inicijalizacija u toku...