U Holivudu, prestonici šou-biznisa, gde vladaju nerealni zahtevi za lepotom, mladošću i zdravljem, postoji zvezda koja ne zadovoljava ni jedan od tih kriterijuma, a koju svi obožavaju – devedesetosmogodišnja Beti Vajt.
Njena životna energija, duhovitost i vrcavost pleni pažnju publike, čak i one koja je rođena u vreme kad je, po nekim pravilima, Beti trebalo da uživa u zasluženoj penziji.
Tako je njena izjava u TV emisiji ‘Lopez Tonight’, emitivana 21. januara 2010, izazvala salve smeha – na pitanje voditelja kako u tim godinama uspeva tako mnogo da radi, Beti Vajt je odgovorila:
– Ja sam vam poput prostitutke, kad mi se ponudi dobar posao, jednostavno ne mogu da kažem ‘ne’.
A 2016, gostujući u emisiji ’Today’ priznala je da su joj muškarci i dalje omiljen hobi, ali da teško nalazi momke za izlaske, i tako opet zaintrigirala i nasmejala javnost.
ŽIVELA SAM KAO ROK ZVEZDA, ČAK JE I MOJ VEŠ IMAO TELOHRANITELJE: Životna priča najlepše žene 90-tih!
NESUĐENI PISAC
Beti Marion Vajt rođena je 17. januara 1922. u gradu Ouk Tri, država Ilinois. Kao jedino dete mašinskog inženjera Horasa Vajta, potomka dansko-britanske useljeničke porodice, i Tes Kačikis, čiji su roditelji krajem 19. veka došli u Ameriku iz Grčke, imala je, kako tvrdi u knjizi ‘Here We Go Again’, ‘detinjstvo iz bajke’.
– Moji roditelji su mogli biti obrazac za svaku knjigu o vaspitanju dece. Uspeli su u nečemu što se čini gotovo neostvarivim: nisam bila razmažena, ali ni usamljena. Bili su mi najdraže društvo, imali su skladan brak, zadivljujuće poštovanje jedno prema drugom i od njih sam naučila najvažnije stvari u životu.
A jedna od njih je, kako se kasnije pokazalo, gotovo fanatična privrženost životinjama. Tes i Horas Vajt su često kući donosili povređene ili napuštene životinje koje su našli na ulici, pa kad bi ih izlečili davali su ih ljudima u koje su imali poverenja, a neke i sami zadržali. Kao dete iz harmoničnog porodičnog okruženja bila je odlična u školi, sve ju je zanimalo, a kada je došlo vreme za odluku šta želi da postane u životu, čvrsto je verovala da će biti spisateljica. Možda bi se njeni planovi i ostvarili da se porodica u vreme velike ekonomske krize nije preselila u Los Anđeles.
Blizina Holivuda pokazala se, naime, kao velika prekretnica u Betinom životu. Pošto je 1939. pevala na maturskoj zabavi svoje srednje škole, spisateljske ambicije pale su u zaborav.
– Verovali ili ne, šou-biznis je kao virus. Kad se njime zarazite, nema leka – napisala je u knjizi.
Međutim, Drugi svetski rat je pomeo mnoge ambicije i nade, pa i njene. Umesto mikrofona, u ruke je uzela volan i, kako sama kaže, ‘s dvadeset minuta vozačkog iskustva’ počela da radi kao vozač-volonter u ‘American Women’s Voluntary Services’.
U tom okruženju upoznala je mladog vojnika u kojeg se zaljubila preko ušiju. Neposredno pre njegovog odlaska na front u Evropu, Beti Vajt je od njega u novembru 1942. dobila verenički prsten i postala jedna od stotine hiljada mladih devojaka koje su vezu održavale pismima.
PRONAĐEN MRTAV SA SAMO 27 GODINA. UZROK SMRTI: LAŽAN? Kako je skončao legendarni Džim Morison!
– S neverovatnim zanosom pisala sam svaki dan, on mi je odgovarao, i nakon nekoliko meseci shvatila sam da je najvažniji muškarac u mom životu zapravo poštar – tvrdi Beti Vajt.
Veza je trajala pune dve godine, a onda je shvatila da provodi dane pišući pisma čoveku kojeg možda ne bi ni prepoznala da se pojavi pred njom. Zato je verenički prsten spakovala i poslala njegovoj majci. Samo nekoliko meseci kasnije, njen, tad već bivši verenik, vratio se iz rata s devojkom koju je upoznao u Italiji, i kojom se odmah oženio.
Što iz revolta, što zbog euforije zbog završetka rata, Beti Vajt je u maju 1945. brzopleto uletela u brak s pilotom borbenog aviona Dikom Barkerom, ali je brak trajao kratko – razveli su se nekoliko meseci kasnije.
– Počela sam da sumnjam u svoje procene jer sam sve vreme kao obrazac imala uzoran brak svojih roditelja. Zbog lošeg iskustva sa verenikom, a onda i prvim mužem, odlučila sam da se posvetim pronalaženju posla i tako lakše prebrodim dva neuspešna pokušaja u ostvarivanju veze kakvu sam gledala celog života – priznaje Beti Vajt.
TELEVIZIJSKI PIONIR
Za početak, upisala je časove glume u malom pozorištu u predgrađu Los Anđelesa. Cena časova iznosila je za ono doba visokih 50 dolara mesečno, a posle samo dva meseca vlasnici pozorišta ponudili su joj ulogu u predstavi ‘Dear Ruth’.
– Nisam mogla da verujem! Ne samo da im za taj mesec nisam morala platiti časove glume, nego su oni meni platili da glumim u njihovoj predstavi! Činilo mi se da ću se svakog trenutka probuditi i postati svesna da sanjam.
Kroz prve glumačke angažmane upoznala je Lejna Alana, pravim imenom Albert Vuten, koji je glumio na Brodveju, a onda procenio da bolje može zarađivati kao glumački agent. Osim što mu je postala klijentkinja, s Alanom je razvila dublji odnos i posle samo nekoliko meseci postali su par pred kojim je, činilo se, stajala sjajna budućnost. Lejn Alan je zaista bio spretan: kako bi joj obezbedio članstvo u sindikatu glumaca, koje je bilo uslov da dobije bolje angažmane, obezbedio joj je snimanje nekoliko televizijskih reklama na osnovu kojih je dobila potrebne dokumente.
– Sada mi je smešno što je moj ulazak u šou-biznis zapravo omogućila reč ‘parkay’, što je naziv za margarin koji sam tada reklamirala – priznaje glumica.
U januaru 1946. Beti Vajt je drugi put izgovorila sudbonosno ‘da’, a njen novi muž se bacio na posao da joj pronađe što bolje angažmane. I uspeo je: osim nekoliko reklama, koje su im omogućavale da prebrode tešku besparicu u koju su zapali posle venčanja, dobila je ponudu koja joj se činila gotovo nestvarnom – 1949. je postala jedna od voditeljki u projektu koji će se pokazati kao pun pogodak, ‘Hoolywood on TV’. Bila je to kolaž emisija u kojoj se pevalo, razgovaralo, a gledaoci su bili dodatno privučeni nagradnim igrama.
Emisija joj je donela ogromnu popularnost i postigla gledanost kakvu se niko nije usudio ni da prognozira, pa je prvobitni honorar od 20 dolara nedeljno zamenjen novim od 50, što je u ono vreme bio astronomski iznos za petočasovno radno vreme. Ali, na tome nije stalo: posle mesec dana i sve veće navale za reklamiranjem u intervalima emisije, Beti Vajt je doživela šok kad joj je producent doneo ugovor u kojem joj je honorar povećan na 300 dolara nedeljno.
– Tada je započela moja ljubav s televizijom i nije prestala do danas. Istina, u to vreme se radilo pomalo ‘na divlje’, nije bilo sindikata, mi smo kao voditelji imali višestruke uloge, radili smo sve, od pevanja, reklamiranja proizvoda, do razgovora s gostima. Nažalost, ili hvala Bogu, tada nije bilo magnetoskopa, sve je išlo uživo, pa danas ne mogu da vidim kako je to izgledalo.
Tempo u televizijskim studijima se zahuktavao, minutaža se povećavala, entuzijazam je rastao, ali u privatnom životu Beti Vajt sve je išlo suprotnim smerom. Naime, njen muž je sve teže podnosio činjenicu da mu ženina karijera cveta i popularnost nezaustavljivo raste, dok je on manje-više profesionalno tapkao u mestu. Osim što su se zbog njenih sve intenzivnijih angažmana jedva susretali u kući, i hemija između partnera je nestala. Razvod u decembru 1949. nametnuo se kao jedino rešenje, a Beti Vajt je to doživela kao veliki lični poraz.
– Stalno sam se pitala gde to grešim i šta ne radim dobro. Od braka u koji sam toliko verovala ostao mi je samo pekinezer Bandit, koga mi je Lejn poklonio kad smo se venčali. Posle razvoda bila sam uverena da u mom životu više neće biti nijednog muškarca.
Paradoksalno, televizijski magovi su upravo u tom trenutku odlučili da Beti Vajt, zbog ogromne popularnosti, povere vlastitu emisiju u kojoj bi, među ostalim – savetovala gledaoce s ljubavnim problemima! I sama glumica bila je skeptična kako će odraditi taj zadatak, ali nije odolela izazovu i prihvatila se vođenja emisije ‘The Betty White Show’.
– Kad iz ove perspektive razmišljam o tim vremenima, ne mogu verovati kako je sve bilo drugačije: 1950. u SAD je samo 11 posto stanovnika imalo televiziju u kući, dok danas 80 posto domaćinstava ima dva ili više aparata, a broj programa prelazi zdrav razum. Uprkos tome, imam utisak da smo u ono vreme imali jači uticaj na publiku – tvrdi glumica.
TREĆI BRAK, TREĆA SREĆA
Svojevrstan surogat za kvalitetnu vezu nalazila je u neverovatnoj predanosti u brizi za životinje, pa je u svojim emisijama ugošćavala ljude s najraznovrsnijim ljubimcima koji se mogu zamisliti. Takođe, uvela je i praksu pomaganja napuštenoj deci i ispunjavanja želja teško obolelim devojčicama i dečacima, što je publika prihvatila s velikim oduševljenjem. Popularnost joj je toliko narasla da su je gledaoci 1955. u jednoj emisiji telefonskim putem izabrali za počasnu gradonačelnicu Los Anđelesa, ali Beti Vajt nikada nije imala političkih ambicija i sve je ostalo na počasnoj tituli.
U to doba Amerika je iznedrila mnogobrojne TV emisije takmičarskog tipa, od kvizova do igara pogađanja ‘tajanstvenog gosta’, a Beti Vajt je u gotovo svakoj od njih barem neko vreme bila voditeljka. Ali, uprkos njenom oprezu, jedna od tih emisija, ‘Password’ (Lozinka), pokazala se sudbonosnom. Naime, gostujući 1962. u emisiji, upoznala je tada popularnog voditelja Alena Ludena. Posle snimanja, Luden ju je pozvao na večeru i glumica priznaje da joj je ‘posle dugo vremena bilo tako lepo da je poželela da veče traje 24 sata’.
Tom prilikom je saznala da je pet godina stariji Alan pre godinu dana ostao udovac i da ima troje dece: četrnaestogodišnjeg Dejvida, trinaestogodišnju Martu i desetogodišnju Saru. Kako su se oboje uglavnom kretali u istim krugovima, njihovi susreti su postajali sve češći, a njen otpor prema novoj vezi sve labaviji. Postojala je, međutim, naoko nepremostiva prepreka: Luden je živeo i radio u Njujorku, a Beti Vajt nije bila spremna da se odrekne tople kalifornijske klime. Ipak, ljubav topi i mnogo čvršće glečere.
Pošto su, sticajem okolnosti, Alen Luden i Beti Vajt dobili zajednički angažman u pozorišnoj predstavi ‘Critic’s Choice’, u kojoj su glumili bračni par koji prolazi kroz kratkotrajnu krizu, stvari su postale još ozbiljnije.
Predstava se igrala mesec dana, a na poslednjoj se dogodilo nešto što je zauvek odredilo živote dvaju protagonista. Naime, u završnoj sceni, kad bračni partneri posle mnogo zavrzlama izglade nesuglasice, zavesa pada u trenutku kad muž s velikim olakšanjem zagrli svoju ženu i strastveno je poljubi. Završna scena u poslednjem izvođenju, međutim, potrajala je mnogo duže nego što je to bilo predviđeno i Beti Vajt se, kako je priznala, silno prepala.
Tokom večere, na koju ju je Alen Luden izveo posle predstave, iz džepa je izvadio kutijicu s prelepim prstenom sa šest briljanata i krupnim safirom, stavio je pred nju i upitao je želi li da se uda za njega. Beti je zanemela i toliko oklevala da je on uzeo kutijicu i vratio je u džep.
Nekoliko meseci kasnije, za Uskrs joj je poslao plišanog zeca kojem je na uši okačio prelepe minđuše od rubina i briljanata i napisao kratku poruku: ‘Molim te’. Beti mu više nije mogla odoleti: venčali su se 14. juna 1963. u Las Vegasu. Bila je to godina u kojoj je Beti Vajt doživela neke od svojih, kako sama kaže, najlepših trenutaka u životu, ali krajem godine zadesio ju je udarac koji je veoma teško podnela. Posle kratkotrajne bolesti koja nije ukazivala da se radi o nečem ozbiljnom, u novembru je preminuo Horas Vajt. Bilo mu je samo 65 godina, a kako je Beti Vajt vrlo teško podnela očevu smrt, Luden je pokušao da supruzi pomogne gestom koju je ona neizmerno cenila: 1968. kupio je imanje u Čapakvi, u blizini Los Anđelesa.
– Smesta se zaljubio u Kaliforniju i ja sam ga zbog toga još više volela – piše u knjizi.
Oboje su imali brojne autorske zabavne emisije, glumili u serijalima i zarađivali astronomske iznose. U ostalom, Beti je sredinom sedamdesetih godina prošlog veka dva puta osvajala Emi za epizodnu ulogu u sitkomu ’Šou Meri Tajler Mur’. I kada se činilo da žive u bajci, nad njih su se nadvili crni oblaci. Luden je počeo da oboljeva, lekari su tvrdili da se radi o premorenosti, potom o problemima s prostatom, sve dok 1981. nije ustanovljena preciznija dijagnoza: karcinom bešike. I kao da to samo po sebi nije bilo dovoljno, krajem maja doživeo je jak moždani udar i dve nedelje proveo u komi.
– Kad se probudio i počeo pomalo da govori, ponadala sam se da, možda, ipak nije tako loše kao što je izgledalo. Nažalost, moje nade su za samo nekoliko dana pale u vodu. Alen je izdahnuo na mojim rukama, 9. juna 1981, samo pet dana pre naše osamnaeste godišnjice braka. Jedino što sam u tom trenutku želela, jeste da odem s njim – priznaje Beti Vajt.
UMESTO PENZIJE, JOŠ VEĆA POPULARNOST
Pa ipak, život se nije zaustavio. Uprkos gubitku koji ju je potpuno slomio, glumica je shvatila da jedinu utehu nalazi u angažmanima na televiziji, pa nije odbijala nijednu ponudu. Glumila je u desetak dobro primljenih TV serijala i nekoliko filmova, verujući da joj sa šezdesetak godina preostaje jedino skoro penzionisanje. A onda, kada je to najmanje očekivala, dogodilo joj se nešto o čemu nije mogla ni da sanja: 1985. producenti s mreže NBC ponudili su joj ulogu u serijalu ‘Golden Girls’ (Zlatne devojke). Priča se zasnivala na životima četiri žene u ’zlatnom dobu’ koje dele kuću u Majamiju. Više zbog rezignacije i sveopšte utučenosti, Beti Vajt je prihvatila ulogu Rouz Najland, stare i beskrajno naivne gospođe koja s prijateljicama, energičnom Doroti (glumila ju je sjajna Bi Artur), Blanšom, putenom ženom s američkog Juga kojoj se život vrti isključivo oko muškaraca (Ru Maklanahan) i Sofi, Dorotinom brutalno iskrenom majkom (Estel Geti), provodi pomalo monoton život u penzionerskoj oazi američkog juga.
– Iskreno, bila sam oduševljena scenariom, ali nisam ni slutila koliko će sve to dobro ispasti. Još manje je iko od nas očekivao toliku popularnost.
A ‘Zlatne devojke’ su se pokazale zaista zlatnima: svaka od glumica dobila je nagradu Emi, a NBC je serijal prodao u 47 zemalja. Posle pet sezona snimanja ‘Zlatnih devojaka’ producenti su 1990. organizovali proslavu, a sve četiri glumice dobile su skupocene zlatne satove. Snimanje se nastavilo još dve sezone, a onda je usledilo osipanje. Prva se zasitila Bi Artur, koja je imala ambicije da radi neke druge projekte, a potom je usledila greška kompanije NBC koja je promenila termin emitovanja serijala i prepolovila gledanost.
U svakom slučaju, njena nova emisija, a i ‘Hollywood on TV’, u kojoj je povremeno nastavila da radi, imala je ogromnu gledanost, što joj je donelo nove ponude. Uskoro je bila toliko zatrpana poslom da je jedva pronalazila vreme za nedeljne ručkove s roditeljima, s kojima je živela posle razvoda. Počeli su da je opsedaju i filmskim ponudama, ali pošto je prihvatila uloge u tri relativno skromno primljena filma, shvatila je da joj je pametnije da se drži televizije. Muškarci su i dalje bili daleko od njenih planova, i glumica je bila uverena da će tako ostati zauvek.
– Toliko sam se bojala ponovnog neuspeha da sam samu sebe uverila kako mi je najmudrije da se držim po strani od njih i ponašam se kao da ne postoje.
S jednom ‘zlatnom devojkom’ manje, nesmotrenost se pokušala ispraviti serijalom ‘Golden Palace’, ali uspeh je izostao. Od četiri ‘zlatne devojke’ danas je živa samo najstarija, Beti Vajt; Estel Geti umrla je 2008, Bi Artur 2009, a Ru Maklanahan u junu 2010, posle teškog moždanog udara.
– Nikada o sebi nisam razmišljala kao o zvezdi, sve dok 1995. nije došla da me intervjuiše institucija američkog novinarstva, Barbara Volters. A kad se pojavila njena ekipa s 50 ljudi i dva kamiona, u kojima je bila tehnička oprema i pribor za božićno ukrašavanje moje kuće, jer se emisija emitovala u to vreme, postalo mi je jasno da sam iza sebe ostavila neki trag. Zlatni? Pa, nemojmo preterivati.
Od tada je prošlo više od dvadeset godina, a Beti se u međuvremenu pojavila u preko 40 serija i filmova. Naravno, baza fanova samo je postala sve brojnija, a Beti je stekla status ’američkog nacionalnog blaga’. Zato je prošle godine, zbog brojnih smrti poznatih umetnika, organizovana akcija ’Spasimo Beti Vajt od 2016’. Reagovao je čak i njen predstavnik za medije Džef Vitas, ubeđujući obožavaoce kako Beti i on imaju dogovor da će ona živeti najmanje 100 godina.
Da li zbog dogovora ili je u pitanju neka viša sila, Beti Vajt je pokazala da je jača i od 2017. godine.
Tokom svih ovih godina, Beti je postala čuvena i po legedarnim izjavama koje se rado prepričavaju. Izdvojili smo samo neke od njih:
- Često me ljudi pitaju: Šta još niste odradili u ovom poslu, a uvek ste želeli?, moj odgovor je uvek isti – Robert Redford.
- Uvek su me privlačili stariji muškarci. Međutim, postoji jedan problem – u mojim godinama nije ih puno ostalo!
- Za lepotu je potrebno osam sati sna. Devet – ako ste baš ružni.
- Mislim da je vodka ipak jedna vrsta hobija!
- Stvarno obožavam decu. Jedini problem je to što deca uvek odrastu u ljude. Ipak više volim životinje nego ljude.
