Priča o malom Italijanu koji uvek igra male mafijaše veoma je zanimljiva. Pre glume se bavio desetinama drugih stvari, a u filmski svet ušao je sa više od 50 godina životnog iskustva.
NE PROPUSTITE
Džo Vitereli je odrastao četrdesetih i pedesetih godina u najopasnijem kraju Menhetna, voleo je da svira gitaru, ali samo tajno jer nije hteo da mu prijatelji pomisle da je "šonja". Takođe je krišom odlazio u Karnegi Hol i na Brodvej stideći se da to otkrije pred njima, a novac koji su zajednički sticali džeparenjem zapravo je trošio na kulturu.
Malo kasnije u mladosti nasledio je četiri muzičke škole, što je lep početak, ali ne ako ste rođeni propalica, tako da je od novca od njih otvorio barove, gubio pare, kasnije vozio kamion, čak se bavio bušenjem rupa u kuglama za kuglanje, sve da bi izdržavao petoro dece.
Zatim se sa svojih 40 i nešto godina prebacio u Kaliforniju i upoznao reditelja Lea Pena, koji je odmah hteo da ga stavi u svoje filmove, ali je Džo kategorički odbijao.
"Četiri decenije sam se trudio da budem pritajen, a sad hoćeš da mi staviš lice preko celog platna. Neka, hvala", jasna je bila Viterelijeva poruka. Međutim, onda je 1990. godine Šon Pen, Leov sin glumac, snimao film State Of Grace i tražio je čoveka koji je baš iz njujorških opasnih krajeva. Preko 50 glumaca je bilo na audiciji, ali niko mu nije odgovarao, a onda je otišao našem junaku i izrekao ključnu rečenicu: "Džo, hoćeš li mi učiniti uslugu?"
Poziv za slavu i glamur se odbija, ali prijateljska usluga nikada, tako da je Džo pristao na saradnju i pokazalo se da pored tela koje ne liči na glumačko i licem ogrubelim od brzog života, tu ima pravog prirodnog talenta za glumu.
Onda je krenula filmska karijera koja je trajala sve do njegove smrti 14 godina kasnije. Za to vreme se pojavio u preko 40 naslova, igrao u Likvidatoru sa Švarcenegerom, Plavookom Mikiju s Grantom, Mafijašima sa Slaterom...
Verovatno najpoznatije pojavljivanje mu je u filmovima Mafijaš na terapiji i Mafijaš pod stresom, od čega mu je ovaj drugi poslednji u karijeri, i dve komedije s Robertom De Nirom i Bilijem Kristalom. A iako su njih dvojica, naravno, bili super, nema ko nije zapamtio i Želea, De Nirovog pomoćnika u gangsteraju, brižnog, ali opasnog sapatnika, pravog Zagorovog Čika kada bi Čiko bio nezgodni mafijozo.
Njegov doprinos funkcionisanju tih filmova je skoro jednak doprinosu glavnog dvojca, a i ruku na srce, dobio je mnoge pohvale. Gospodin kakav je bio, sprijateljio se sa svima s kojima je radio, konkretno De Nira nazvavši "najlakšom osobom za saradnju", a Bilija "najduhovitijim čovekom kojeg je upoznao".
Još jedna zanimljivost - nikada nije imao agenta, nego je sam birao gde će glumiti, otuda i tako veliki broj uloga. Mali don - Džo Vitereli preminuo je 2004. od komplikacija na srcu nakon operacije, u 66. godini.
