Glumačka legenda Tanja Bošković posle određene pauze u karijeri, vraća se na male ekrane ulogom u novom projektu. Tom prilikom je otkrila šta za nju znače novi poslovni počeci, ali i zanimljive detalje iz svog privatnog života, pre svega o odnosu sa svojom decom, ali i - snajom.
U ovoj fazi svog života Tanja smatra da bi bilo ludo ne plašiti se novog početka, ali da bi bilo daleko luđe u takvu avanturu ne stupiti uopšte. U tome se sada ogleda njena hrabrost koja ju je, pošteno govoreći, krasila tokom čitave bogate glumačke karijere. Sada nema nazad – papir je zabeležio ono što jeste, a glumica koju odnedavno gledamo u seriji “Kaljave gume” na RTS-u otkrila nam je šta je inspiriše na promene koje su pred njom.
NE PROPUSTITE
*Ova serija je lep i vrlo redak povod da vas televizijska publika ponovo vidi na ekranu. Zašto ste se povukli iz medija?
"Smatram da nemam šta da kažem, a nemam ni potrebu da učestvujem u nečemu što mi se ne dopada. Prezirem televiziju na dnevnoj bazi, novine isto tako. Zato sam sve prestala da pratim, osim umetnosti i sporta. Obožavam da pratim Novaka Đokovića, svetskog broja jedan u ljudskom, moralnom i svakom drugom smislu. Znate, vrlo sam srećna što sam Srpkinja, a naročito kada je neko poput Novaka Srbin."
*Ko su ljudi do kojih vam je danas stalo?
"Moja deca, roditelji, moja sestra koja je strahovito važan čovek u mom životu. I dalje smo bliske kao kada se rodila, nikada se nismo posvađale, duboko se volimo i važno mi je što moja deca imaju tetku. Takođe je važno imati prijatelje, nemam ih mnogo, ali ti koje imam provereni su kroz čitav život, to su poluvekovna prijateljstva."
*Rekli ste da znate ko ste otkako ste rodili decu, te da vam je majčinstvo bilo veliki prelom u životu. Da li ste zadovoljni u kakve su ljude izrasli Lana i Đorđe?
"Veoma zadovoljna, srećna i mirna. Ali to nije zavisilo od mene. Samo od njih i Boga. Oni su mi zapretili i rekli da ne govorim previše o njima u intervjuima, smatram da nije učtivo."
*Šta mislite o izboru sina Đorđa da život gradi u Americi?
"Važno je da decu naučimo da mogu da odu gde hoće i kad hoće, da im razvijemo i osnažimo krila, da im damo najbolje od sebe, celu svoju ljubav, da verujemo u njihovu snagu i da ih pustimo. Sina sam pustila u Ameriku bez pola reči. Došao mi je jedno popodne i rekao da želi da ode tamo, samo sam rekla „dobro“. On je to podneblje izabrao zbog svoje i specijalizacije svoje žene, moje divne snahe. Ona je od mog sina napravila sina i domaćina. Postigla je jedno čudo. Nit' manje žene nit' veće energije. Ako im je tamo lepo, treba da ostanu. Svoju Ameriku sam potrošila, mislim da se neću vraćati čak ni turistički. Nemojte misliti da je negde lepše nego kod nas, to je velika zabluda. Mada, volela bih da živim bliže moru."
*Patite li što još niste postali baka?
"Uzdam se u Boga da će se to desiti. Biću posvećena baka, ali ako mi budu tražili da budem. Neću biti od onih baba koje se naturaju svojoj deci. I nisam im naporna s pitanjima kada će dobiti dete. Da biste bili u dobrim odnosima sa svojom decom i roditeljima, ne pitajte ih mnogo (smeh)."
*Govorili ste o novom početku u vašim godinama, znači li to da se ne bojite starenja?
"Ne plašim se, to je prirodan proces. Žena u ovim godinama može da bude prelepa ako ima mir u duši i ljubav u srcu. Ne razumem se naročito u muški mozak, ali znam da se žene na pragu starenja plaše tog novog početka. Tu i dalje možete da promašite, da lutate, ali ako u tome pronađete pozitivne strane, novi početak je divan."
