"I did it my way" važi za Timotija Kerija više nego za bilo koju osobu u Holivudu.
Čuveni režiser Stenli Kjubrik ga je prvo obožavao pa ga oterao od sebe, Marlon Brando ga je u besu ubo hemijskom olovkom na snimanju, a Elija Kazan nikad ni na koga nije fizički nasrnuo osim na njega.
NE PROPUSTITE
Artur Pen ga se plašio i nije smeo da ga pusti da bude u filmu Boni i Klajd, odbio je Kopolu za Kuma, a onda pobegao s Kopolinog Prisluškivanja. Na Džona Kasavetesa pustio je besnog psa, umalo sarađivao s Tarantinom, ali je Harvi Kajtel odbio da se "taj manijak vrzma na snimanju"... Takvih primera ima još ko zna koliko.
"Ja sam potpuni čistunac, nikad nisam ni cigaretu zapalio. Ljudi su mi uvek nudili travu ili kokain, ali imam svoj kokain, to je moja ličnost. Ja sam kokain. Šta mi još treba?", govorio je Timoti Keri.
Jedna apsolutna dijabola, probisvet, genije svoje vrste, epizodista koji se trudio više od glavnih da ostane upečatljiv. Momak koji nije hteo da krade scene drugima, nego da poboljšava svoje, ali je radio i jedno i drugo.
Možda najbizarnija Kjubrikova scena (a to govori puno) jeste ona kada Keri u Uzaludnoj pljački ubija trkačkog konja u punom galopu na hipodromu. On dolazi na parking s kojeg ima sjajan pregled, vadi snajper i čovek jednostavno - upuca konja. Nadrealno, nezaboravno, još sa dozom rasizma prema radniku na parkingu - ceo segment doslovno može biti film za sebe.
Nije čudo što ga je Kjubrik posle zvao i za Staze slave, ali je tu Keri već otišao u neslućene daljine - kao od šale je lažirao sopstvenu otmicu da bi skrenuo pažnju javnosti na sebe. Kjubrik je poludeo posle toga i otpustio ga pre kraja snimanja, a nekoliko scena morao je da odradi skroz drugačije od predviđenog budući da je Keri trebalo da bude u njima.
Tarantino umesto njega odabrao "pitomijeg"
I pored svega pomenutog, bio je briljantan karakterni glumac, jedna pojava koja se više ne viđa, apsolutni psiho i zaista je napravio odličnu karijeru s obzirom na to šta je sve propustio.
Kasavetes ga je čak i potpuno iracionalno preferirao, uključio ga u The Killing of a Chinese Bookie i Minnie i Moskowitz, igrao je u Asu u Rukavu kod Vildera, Divljaku, Jednookom Džeku. Njegov lik nalazi se čak na omotu albuma Beatlesa Sgt. Pepper's Lonely Hearts Club Band iza Džordža Harisona, a kod Tarantina je trebalo da igra Džoa Kabota u Uličnim psima, ali je odabran "pitomiji" Lorens Tirni.
Ipak, Kerijevo ime nalazi se na špici među onima kojima je Tarantino zahvalan na inspiraciji.
Neretko je završavao u zatvoru, imao je čak izjavu kako ne može mirno ni da prošeta parkom, a da ga policajci čudno ne gledaju, dok majke počinju da skupljaju decu i vode ih kući.
Šta reći, osim - kakav čovek! I sam je imao šestoro dece, a preminuo je 1994. godine u 66. godini od infarkta.
