Bilo ga je svugde - u novinarstvu, filmskoj i strip umjetnosti, te sportu nekadašnje Jugoslavije.
Pisao je za različite studentske novine, vodio TV i radio dnevnike, jutarnje programe. Profesionalno se bavio košarkom i stonim tenisom, a okušao se i kao glumac, i to u 13 domaćih i inostranih filmova. Svoje penzionerske dane danas provodi uz dobru pustolovnu ili istorijsku knjigu i kompjuter.
Njegovo ime je Miloje - Mića Orlović.
Detinjstvo
Njegov život počinje u Valjevu gde je rođen 28. maja 1934. godine. Sećao se Mića da je kao dete bio znatiželjan, nesnosan i nemiran.
"Sve me interesovalo. Umeo sam da budem dosadan da isteram te svoje želje. Imao bih različita interesovanja. Čeprkao sam po svemu i uživao u tome. Bio sam tutor mlađem bratu i nas dvojica smo zajedno počeli da se bavimo muzikom i sportom. Išli smo u nižu muzičku školu, dok je za to bilo mogućnosti. Tata se mnogo selio tada - imao je takav posao, jer je bio stručnjak za šumarstvo. Ipak, uvek smo se vraćali u Valjevo. Moja majka je Valjevka, a otac je s granice Kosova. Brat i ja imali smo prelepo detinjstvo.
Bavili smo se malo muzikom, malo sportom - kao i svi klinci", sećao se Mića.
Pričao je da su se on i brat već u gimnazijskim danima opredelili za fakultet.
"U to vreme bili smo dobri stonoteniseri. Čak smo dogurali do kluba Radnički iz Valjeva. A ubrzo potom je košarka došla na red, kojom sam se profesionalno bavio. Igrao sam u tadašnjoj studentskoj reprezentaciji Jugoslavije. Generalno gledano, to je bila lepa mladost", izjavio je Mića svojevremeno.
Onda je došao period studija i zajedno s bratom Mića je upisao književnost.
"Brat je otišao na jugoslovensku, a ja na jugoslovensko-svetsku. On je bio briljantan student s desetkama, a ja kampanjac. Toliko sam ganjao tu košarku, da sam kasnio na sve ostalo", priča Mića. U to vrijeme već je počeo raditi kao novinar u studentskim listovima "Student" i "Mladost".
Od radija do televizije
"Bio sam i stalni dopisnik jugoslovenskog sportskog lista. Tada ste morali tri godine da provedete kao pripravnik, pa tek onda dobijete licence za neku rubriku. To je bio ozbiljan pristup poslu. U to vreme živeo sam u studentskom gradu. Tu sam stanovao četiri godine, a petu se, zbog zakašnjenja na studijama, šlepao kod brata i još jednog druga Krune. Tu sam bio ilegalac. Posle toga bilo je sve u redu. E, već tada sam vodio razglasnu stanicu u studentskom gradu. Razglasna stanica je obaveštavala 6.000 ljudi, studenta. To sam radio tri puta dnevno", sećao se Mića svojih početaka.
Tada je dobio ponudu da se prijavi na konkurs za radio-spikere.
"Neko je čuo da ja dobro govorim, da imam čist jezik, dobre akcente, dikciju. Ponuđeno mi je da idem na konkurse za radio-spikere. Ali, u isto vreme, bio je otvoren konkurs za sportske reportere. Rekli su mi da mogu jedno i drugo. Tehničar koji je radio u studiju razglasa studentskog grada, neki Zijad iz Zavidovića, stavi mene na jedan motor, hrkavi, i odemo u Radio Beograd na konkurs. Ja prođem i za sportskog reportera i za spikera. Radio sam uporedo i jedno i drugo, ali to se nije moglo dugo izdržati. Znate, ni šefovi neće da vi lutate. Ne ide to baš", ispričao je u jednom intervjuu Mića.
Stalno zaposlenje na radiju dobio je 1957. godine, a u to vreme publiku počinje osvajati novi medij - televizija.
"Kada se pojavila televizija Direkcija je naredila da idem na TV. Pripreme su trajale nekoliko meseci. Gostovao sam u Zagrebu, gde su oni malo ranije krenuli s upoznavanjem s tehničom, itd. Tamo smo radio jednu emisiju 'Kultura u Beogradu'. Tako su se stvarala neka prijateljstva u Zagrebu i Beogradu. Interesantno je da smo Oliver Mlakar i ja istog dana i meseca dobili stalno zaposlenje. On u Zagrebu, a ja u Beogradu. Sećam se, to je bio 15. oktobar 1957. godine."
Šarmantni Josip Broz
Prvi put se pojavio na malim ekranima 1958. godine. Vodio je Dnevnik.
"To je bio 23. avgusta 1958. godine. Beše to Dnevnik. Bio sam predan tom poslu. I ne može se reći ni za mene i moje generacije da smo uludo trošili vreme. Bili smo profesionalci. Mnogo se čitalo. To je bila moda. Sva sreća da je tako bilo. Tako da je to bila kreativna, ozbiljna, profesionalna mladost".
Mića je u prvom kontaktu s kamerama imao malu tremu zbog vesti o Titovom obilasku velesajma.
"Imao sam malu tremu tog prvog dana, ali više zbog vesti, jer je Tito tog 23. avgusta 1958. godine obišao otvaranje velesajma. Zbog toga sam bio uzbuđen. Ali, upoznao sam Tita jer je to bilo u opisu mog posla."
Kaže da je uživao u Titovom društvu.
"On je bio izuzetno šarmantan čovek, bez obzira šta se pričalo o njemu. Bio je dvostruka ličnost. U političkom smislu i nekim svojim odlukama, bio je nedokučiv za nas. Ali, privatno, bio je jedan šarmer i uvek je zabavljao celo društvo. To je bio neverovatno. Po tome mi je ostao u sećanju. Bio je vrlo jednostavan i srdačan. Znam da je politički imao i nekih grešaka, ali je imao i sjajnih poteza. Nama je omogućio da dobro živimo".
Glumac i strip junak
U tom "zlatnom" periodu Mića je glumio i u nekim filmovima, a snimio ih je ukupno 14.
"Suviše sam voleo televiziju da bih se posvetio filmu. U ono vreme kao popularnu ličnost malih ekrana zvali su me ne snimanja jer im je mnogo za prodaju tog filma. Bilo je dobrih filmova, ali i onih koji su se snimali samo za uzimanje para. Poslednji film koji sam snimio zvao se 'Nije nego' gde sam igrao samog sebe", objašnjava Mića dodajući da se okušao i kao strip junak.
"Bio sam treći strip junak. Jedan reditelj, čijeg se imena i ne sećam, režirao je jedan sumanut, blesav film. Taj isti redatelj, kada je propao na tom filmu, pravio je te stripove. To su bili neki krimići. Jedan broj tog stripa sam pročitao. Moram priznati da je malo amaterski slikano, te da je naivan u svojoj prezentaciji. Ali, oprobao sam se i u toj umetnosti".
Na prinudnom odmoru
Nakon Titove smrti, zavladala su burna vremena u Jugoslaviji, a takvo stanje u državi uticalo je i na profesionalni život Miće Orlović.
"Tadašnji direktor Goran Miljković me odredio za odgovornog urednika programa za inostranstvo. Imali smo sjajnu ekipu na jugoslovenskom nivou. To je bio najljepši period mog televizijskog obitovanja. Tih 12 godina smo putovali po svetu, radili emisije o našoj dijaspori. Imao sam veliku odgovornost, puno se radilo, ali je bilo i lepo. Držao sam 17 televizijskih privatnih stanica u Americi i Kanadi koje su bili dobre sve do 1990. godine kada je jedan od direktora doneo mudru odluku da prerano pređe na satelit. Pošto sam se bunio i stavio veto, oni su me 'skinuli'. I kad su me tu 'skinuli', teško je išlo dalje. Dve, tri godine bio sam vraćen u marketing. Ja s marketingom pojma nemam! Ali, dobro - bio sam programski urednik. Napravio sam dva kviza, 'Ginis' i 'Istorija srpskog naroda'. Posle sam izbačen - kao nepodoban. Imao sam prinudni odmor. Dobijao sam 33 odsto od plate i morao sam da ćutim do penzije. Od 1996. godine na ovamo je izgubljeno vreme. To su bile moje najzrelije godine, a sedio sam kod kuće, čuvao ženu i ona mene", pričao je Mića sa setom.
Uvek vozio dobre automobile, ali nikad nije kupio imanje
Nakon završetka karijere Mića je pričao da se kaje što nikad nije kupio imanje za "stare dane".
"Često sam putovao i vozao dobra auta. Recimo, 'ajkule', auto iz snova. Imao sam dva reklamna komada. Mogao sam da imam imanje, ali sam se kasno setio toga. Obožavao sam prirodu. Dobio sam ponudu, blizu Beograda, kod Šumica, da kupim kućicu od 150 kvadrata s dvorištem. Bila je ideja da dam svoj stan od 84 kvadrata i da uzmem kredit na tri godine. Ali bio sam kukavica. Bojao sam se kredita", poverio se Mića.
Kako je zaprosio svoju suprugu Biljanu
"Baš sam tada došao na funkciju šefa programa za inostranstvo. Moj kum Drago Ilić mi je tada rekao da će mi sekretarica biti Biljana Vukičević. Bio sam razveden već tri godine. Moj kum mi kaže da je Biljana zaljubljena u mene, te da trebam da obratim pažnju na nju. To sam učinio i tada sam shvatio da ona potiče iz divne crnogorske porodice. Pozvala me je na ručak kod roditelja. To je trebalo da bude prosidba na starinski način. Njenom ocu sam objasnio da sam bio oženjen i da imam kćerku. I nakon mesec dana sam Biljanu pitao: 'Je li, mala, da li ja nešto za vas značim'. A ona meni: 'Čućeš, za koji dan, sada idem prvo do Podgorice i roditelja'. Čim se vratila iz Podgorice, otišli smo pravo kod matičara. Ona je osoba iz mog sveta. Uvek me razumela i lako smo komunicirali. Jako voli moju kćerku. Družimo se i s bivšom ženom. Baš treba da budem zadovoljan sudbinom koja mi je pružila neki mir", govorio je Mića sa radošću pred kraj karijere.
"Mića Orlović bio je ne samo eminentni TV voditelj, već i neka vrsta jugoslovenskog pandana Džona Vejna. Kršan i markantan, sa humorom alpari onom teksaškom, vodio je kvizove i kontakt emisije ležerno i urođenom lakoćom. Zabavan ali i odrešit, predstavljao je prototip balkanskom muškarca/kauboja naspram feminiziranih tipova koji su kasnije naselili ekrane noseći svilene kravate i minđuše", opis je Miće Orlovića od strane poštovala njegovog rada.
Preminuo je 2013. u Beogradu u 79. godini. Mića Orlović zauvek će ostati upamćen kao legenda televizijskog novinarstva.
