Olivera Balašević je promenila više profesija u životu - bila je gimnastičarka, profesorka, glumica, producent i pisac - ali je u celom regionu poznaju kao vlasnicu najlepše titule - panonsku princezu, suprugu nedavno preminulog kantautora Đorđa Balaševića, piše Lepa & Srećna.
NE PROPUSTITE
Rođena 29. aprila 1959. godine u Zrenjaninu, za koji je kasnije govorila kako je to jedini grad u kojem ona nije "provincijalka".
Svoj put večito aktivne devojčice, stalno u pokretu, i sad posle toliko decenija, Olja je započela na gimnastičkim treninzima kojima je ostala posvećena punih 11 godina. Ostvarila je brojne uspehe, takmičeći se u četiri discipline, a sigurno je najveći osvajanje olimpijske norme za Igre u Moskvi 1980. godine.
Danas ume da kaže - "ja nisam bivša gimnastičarka, ja sam bivša reprezentativka u gimnastici, a gimnastičarka sam i dan-danas."
OVAKO SU SE VOLELI VERA ČUKIĆ I GORDAN MIHIĆ: Njegova smrt bila je najjači udarac za nju!
Kako je kasnije pisala u svojoj knjizi, imala je ona i draže norme.
"Nema te norme na koju sam se namerila, a da nisam uspela da je ostvarim. Ako od života ne napraviš olimpijadu, kao da u njemu nisi ni učestvovao: pobediti u skakanju s mosta u kategoriji takmičarki do šest godina; trijumfovati u unošenju tri tone uglja u konkurenciji parova sa mamom; izvesti zvezdu na gredi upecanoj u Begeju; prva skočiti “cukaharu”; diplomirati sa najboljim prolaznim vremenom u disciplini majke dva deteta; ne propustiti visinu ni jednog roditeljskog; sa obe unuke ubedljivo, bez potrebe za foto-finišem, pobediti u trci dečijih kolica kroz Zmaj-Jovinu ulicu u Novom Sadu. I sve to samo da bih svim tim neosvojenim i sa po kojom osvojenom medaljom pretopljenom u zlato, pokušala da restauriram i popravim polupani porcelanski tanjir oslikan neoprostivo tegobnim životom moje mame.
Brže, više, jače.
Bolje, jednom rečju.
Uvek najbolje što možeš", napisala je u svojoj knjizi Planeta Dvorište.
Susret sa Đorđem Balaševićem promenio je njene planove, pa tako u Moskvu nije otišla. Kako je već mnogo puta citirano Đole je prevagnuo kao "peta disciplina".
Jednom prilikom je govorila da je to bilo ostvarenje njenog sna.
"Kao gimnazijalka sanjala sam sebe u kući punoj čipke, kako pečem kolače, a jedan dasa tu negde u mojoj blizini piše pesme. Eto, taj san mi se ostvario", pričala je tada uz osmeh i setila se kako je kao dete uz ručak stalno pevala, a majka Pelka joj govorila:
„Sine, nemoj da pevaš za ručkom jer će muž da ti bude nem.“ To narodno verovanje se, očito, nije ostvarilo.
Olivera je verovala da su njih dvoje bili povezani i mnogo pre te 1979. godine kada su se sreli. Imali su mladež na istom mestu, njegova sestra bila je starija od njega isto koliko i njen brat od nje... Mnogo toga neobičnog se poklapalo.
Tako se Olja odlučila za karijeru supruge i majke, ali nije odolela Đoletovoj želji da baš ona igra Jucu u filmu "Pop Ćira i pop Spira". Osvojio ju je jednom rečenicom - "Mnogo ćeš mi pomoći".
Kasnije se pojavila i u filmovima "Ulični pevači" (1981. godine), "Specijalna redakcija" (iz 1989. godine) kao i u filmu "Kao rani mraz", koji je režirala zajedno sa suprugom 2010. godine.
Gimnastičarka koja je diplomirala na DIF-u u rekordnom roku, sportistkinja koja je uspela da izbori brojne medalje, mama troje dece koji su završili fakultete i izrodili decu, napisala je knjigu "Planeta dvorište" koja osvaja sva srca i ovih dana čeka drugo izdanje.
I dalje, mnogi je najlepše vide u slikama iz Đoletovih pesama i ispovesti, kako skače salto sa pontona u Dunav dok joj Panonski mornar čuva češljiće na plaži i gleda u daljinu.
Najlepši izraz njihove ljubavi sažet je u nežnoj rečenici: "Eto, i danas sam uspeo da te nasmejem", a ona im je pomogla da prebole sve životne teškoće.
