Autor kontroverzne biografije poznatog glumca i redatelja objavio je novo izdanje, uprkos tome što ga je Istvud tužio zbog prethodnog. Nakon mnogo parničenja i malih prepravki, knjiga je objavljena u SAD-u 2002.
Knjiga "Clint, The Life and Legend" Patrika MekGiligana tokom godina izazvala je gotovo jednaku količinu kontroverzi kao i glavni lik kojeg predstavlja.
Originalno je objavljena u Velikoj Britaniji 1999. godine, da bi zatim neko vreme plutala bespućima američkog izdavaštva, tražeći izdavačku kuću.
NE PROPUSTITE
Prema tračevima, pretnje advokatskog tima Klinta Istvuda uplašile su sve izdavače. Kao što piše na omotu knjige, gotovo da nije objavljena koliko ga je sam Istvud tužio, ali biografija je, bez obzira na to, dočekan s mnogim pohvalama.
Vašington Post prozvao ga je "prokletom optužnicom muškarca i kulture koja od njega čini superjunaka". Nakon mnogo parničenja i malih prepravki, knjiga je objavljena u SAD-u 2002. godine, te je prozvana jednom od knjiga koja najdublje otkrivaju sve mitove koji prate jednu osobu u savremenom Holivudu.
"MekGiligan je otkrio, korak po korak, kako je glumac ograničenih resursa (njegov redatelj u tzv. špageti vesternima, Sergio Leone, tvrdio je da Istvud ima samo dva izraza, "sa ili bez šešira") izgradio imidž ne samo kao glumac, nego i kao autor", napisao je Alen Bara iz Salona i dodao: "Tokom godina, Istvud je nekako novinare doveo do stanja u kojem se uopšte nisu doticali njegovog privatnog života, uključujući i neprestano ženskarenje, vanbračnu decu, zanemarivanje prve supruge, Megi, i konačno, njihov "neuredan" razvod."
MekGiligan je pokazao kako je Sondru Lok, Istvudovu glavnu glumicu u šest filmova i osobu s kojom je živeo 15-ak godina, Istvud uz svoje odane novinare demonizirao, što je gotovo knjiga unutar knjige. Tako je Istvud stekao reputaciju kao zvezda koja retko daje intervjue, a gotovo nikad ne izvodi javne nastupe, dok je istovremeno bio možda jedna od najintervjuisanih i najuspešnijih zvezda iz svog miljea".
Kontrolišuća osoba koje se ljudi boje i kojoj se ne žele suprotstaviti
Upoređujući koliko je teško bilo napisati Klintovu biografiju, za razliku od one Džeka Nikolsona, MekGiligan tvrdi da je Džek bio mnogo drugačiji, nimalo kontrolišući, te je ljudima oko sebe rekao da sami izaberu da li žele učestvovati ili ne. Gotovo svi s kojima je pričao su voleli i poštovali Džeka i ponašali su se zaštitnički prema njemu, bez obzira što rekli o njemu, te niko nije ništa rekao u poverenju. S druge strane, ljudi oko Klinta nisu želeli da pričaju bez njegove dozvole. Čak ni oni koji ga poznaju godinama ili ga nisu dugo videli; svi odreda su tražili dozvolu koju nisu dobili.
"On je glavna osoba iza svog lika i predstavljanja u javnosti. Mnogo je drugačiji glumac od Džeka, ali i drugačija osoba, pa su se ljudi bojali njegove reakcije, i to na način na koji niko nije doživljavao Džeka. S druge strane, Klint je iza sebe tokom karijere ostavio mnoge ljude, naročito i profesionalno, i to na problematične načine, a mnogima pre nije niko pristupio, želeći čuti njihovu priču i pričati o njihovim iskustvima s glumcem."
MekGiligan napominje da su mu mnogi ljudi rekli da ih niko nikad pre nije kontaktirao i mnogo toga su mu rekli u poverenju. Premda nije gotovo ništa od toga upotrebio u knjizi, to je potvrdilo njegovo lično mišljenje o Klintu. Istvud je najproblematičnijim delovima knjige smatrao optužbe da se fizički sukobio s prvom suprugom, zatim da nije završio u ratu protiv Koreje zbog zanimljivog konteksta, te da nikad nije bio javni član neke religije.
Jedna od tema knjige je i način na koji se Istvudov pravi život meša s njegovim filmovima. Na primer, "Prljavi Hari", koji osuđuje sudiju i advokate, nastavci i još neki Klintovi policijski filmovi, svi su isprepleteni s advokatima i optužnicama u njegovom stvarnom životu.
"Ustvari, ja često kažem da možda ne bi "pokupio" tužbu da sam knjigu završio s rečenicom u kojoj izjavljujem da sebi ne mogu pomoći nego da i dalje volim Klinta i njegove filmove. Ali smatram da se njegov lični život i aktivnosti iza kamere reflektuju u moralu, temama i motivima, te svim aspektima njegove ličnosti. A to se vidi i u njegovim filmovima. Na taj način, knjiga je u potpunosti autorska, i to je jedan od razloga zašto se knjiga svidela mnogim ljudima koji inače obožavaju Klinta i njegov rad, jer su mogli naučiti mnogo toga o njemu, a što se novinari i kritičari nikad nisu usudili pitati", objašnjava MekGiligen.
