Podsetićemo se životne priče jedne od najomiljenihih dama Amerike. Njen način oblačenja, frizura, šminka, biserne minđuše i ogrlice koje je nosila uz male haljine bez rukava, postali su prepoznatljiv stil Džeki O sve do današnjih dana.
Žaklina Kenedi Onazis rođena je 28. juna 1929. godine. Detinjstvo je provela između Njujorka i Ist Hemptona na Long Ajlendu. Školovala se u najboljim privatnim školama. Mladost je provela u Francuskoj, sve dok se nije upisala na prestižni Univerzitet „Džordž Vašington" u Vašingtonu.
Volela je da čita, slika i piše pesme. Dok je sa ocem imala veoma prisan odnos, sa majkom nije bila naročito bliska i nisu mogle da nađu zajednički jezik. Godine 1951. Džeki se po prvi put zaposlila u vašingtonskom Tajmsu. Njen posao bio je da postavlja škakljiva pitanja raznim ljudima. Jedan od tih ljudi bio je i kongresmen Masačusetsa po imenu Džon F. Kenedi.
Znala je šta želi
Džon, međutim, nije bio prvi izbor mlade Džeki. Ona je u decembru 1951. godine bila verena sa mladim brokerom Džonom Hjustedom. Iako se Hjusted veoma dopao njenom ocu, Džekina majka Dženet je bila protiv tog braka jer on nije bio dovoljno uticajan i imao je godišnju zaradu od samo 17.000 dolara. Veridba je raskinuta sledeće godine u martu.
Džeki i Džon Kenedi su se u nekoliko navrata sretali u Vašingtonu i u maju 1952. godine romansa među njima je započeta. Žaklina Buvije i Džon Ficdžerald Kenedi su se venčali 12. septembra 1953. Ona je na venčanju nosila haljinu dizajnerke En Lov i imali su 2.000 zvanica.
Njihov brak već od početka nije ličio na bajku. Problemi su se gomilali zbog Džonovih navodnih afera i njegovih problema sa zdravljem, ali obe stvari su se čuvale daleko od očiju javnosti. Džeki je u međuvremenu lečila tugu trošenjem novca na garderobu i dekoraciju stana.
U braku sa njim rodila je ćerku Karolinu i sina Kenedija Juniora. Manje je poznato da je ona rodila još dvoje dece, devojčicu Arabelu i dečaka Patrika, koji su umrli ubrzo posle rođenja. Kad je njen suprug izabran za predsednika SAD, Bela kuća je dobila lepu domaćicu koja nije žalila truda i novca da je reprezentativno uredi. Znala je tačno šta želi.
Poluosmeh nikada nije skidala sa lica, a novinare je koristila da bi o sebi i suprugu stvorila sliku kakvu je htela. Fotografije predsednika dok se igra s decom u Ovalnom kabinetu, njih četvoro na izletima, njihova letovanja i zimovanja - njena su zamisao.
Atentat na Kenedija
A onda je 1963. Kenedi ubijen u Dalasu. Kad je odjeknuo pucanj, skočila je na svog muža da bi ga zaštitila. Kada su u bolnici proglasili njegovu smrt, Džeki je odbila da skine krvavu garderobu i u svom roze kompletu pokapanom Džonovom krvlju otišla na aerodrom. U tom momentu je rekla: „Pustite ih da vide šta su uradili". Bila je jednako lepa, otmena i dostojanstvena dok je pratila supruga do večnog prebivališta.
Brak sa Onazisom
Mnogi su joj zamerili kad se 1968. udala za Onazisa. Onazis, bogati grčki brodovlasnik, bio je sveže razveden od operske dive Marije Kalas. Onazis je prekinuo ovu vezu da bi se oženio sa Džeki, udovicom Džona Kenedija, 20. oktobra 1968. godine.
Džeki je insistirala na braku, a ne na vezi, zbog svoje dece koju nije htela da osramoti. Četiri meseca pre toga brat njenog pokojnog muža Robert Kenedi ubijen je u Los Anđelesu. Tada je Džeki odlučila da je bolje da sa decom ode iz SAD jer je moguće da su svi Kenedijevi na meti.
Brak sa Onazisom je imao smisla, on joj je dao novac i moć koji su joj u tom trenutku bili potrebni. Onazis je izdao saopštenje koje je uzburkalo javnost: „Džeki je ptičica kojoj je potrebna sloboda i finansijska sigurnost, a ja sam joj pružio oboje”. Međutim, ovaj brak je kratko trajao.
Ubrzo je Onazis tražio razvod, a od parlamenta Grčke da usvoji ugovor koji će sprečiti da ona po njegovoj smrti dobije 25 procenata bogatstva, što joj je po zakonu pripadalo. U tom periodu je često pokušavao da vidi Mariju Kalas.
Džeki se pred kraj njihovog braka preselila u Njujork, gde je i ostala do svoje smrti. Onazis je umro sa 69 godina, 15. marta 1975. godine u Francuskoj, od bronhijalne upale pluća.
Njegova ćerka Kristina je nasledila pola njegovog bogatstva. Druga polovina je otišla na Fondaciju Onazis, koju je uspostavio u čast svog sina Aleksandra Onazisa. Takođe, Kristina je pokrenula sudsku parnicu čijom presudom je Džeki umesto 125 dobila 20 miliona dolara.
Poslednje godine
Onazisova smrt je učinila Džeki u 46. godini po drugi put udovicom. Sada, kada su njena deca bila starija, odlučila je da se posveti pisanju koje ju je oduvek ispunjavalo. Postala je urednik-konsultant u Vikong presu. Otkaz je dala kada je vlasnik bez njenog znanja objavio triler čiji zaplet asocira na ubistvo Džona Kenedija.
Nešto kasnije, 1978. godine, radi kao urednik u Dabldeju. Radila je samo tri dana u nedelji i koristila je duge odmore. Nije se ponovo udavala, a poslednjih godina života viđana je u pratnji belgijskog industrijalca i trgovca dijamantima.
U januaru 1994. godine dijagnostikovan joj je rak. Njena porodica je na početku bila optimistična, a ćerka ju je čak naterala da prestane da puši. U aprilu iste godine rak se brzo proširio. Velika povorka ljudi se sakupila 19. maja ispred njenog apartmana na Petoj aveniji u Njujorku. Umrla je u 64. godini, na dan kada bi njen otac, da je bio živ, slavio 103. rođendan.
Sahranjena je 23. maja pored prvog supruga Džona Kenedija i blizu njihovo dvoje prevremeno rođene dece, sina Patrika i ćerke Arabele. Ceremoniju su prenosile sve svetske TV stanice. Upamćena je kao posebna žena, koja je prvi put bila udata za najmoćnijeg čoveka na svetu, a drugi put za najbogatijeg.
