Nekada omiljena pevačica Jugoslavije nakon ćerkine smrti je ostala bez glasa: Sahranila je rečima koje kidaju dušu pa otkrila bolne detalje

Jedna od najvoljenijih pevačica sa prostora nekadašnje Jugoslavije, Meri Cetinić, decenijama je svojim raskošnim glasom osvajala publiku i ostavila dubok trag na muzičkoj sceni. Karijeru je započela veoma mlada, sa svega 14 godina, a ono što je počelo kao dečja ljubav prema muzici vremenom je preraslo u poziv kojem je ostala verna čitavog života.

Muzika je bila njen život od najranijih dana

Meri Cetinić rođena je 15. juna 1953. godine u Splitu, u skromnoj porodici. Njena majka bila je domaćica, dok je otac radio kao električar. Odrastala je uz dvojicu starije braće, Borisa i Antu, a muzika je vrlo rano postala sastavni deo njenog života.

Već sa 14 godina zakoračila je na muzičku scenu, a svoj put gradila je pre svega zahvaljujući izuzetnom glasu i prepoznatljivoj interpretaciji. Veliku popularnost stekla je kao članica grupe "More", nakon čega je nastavila samostalnu karijeru i postala jedno od najpoznatijih ženskih imena jugoslovenske estrade.

Tokom osamdesetih godina bila je među najtraženijim pevačicama na prostoru tadašnje države, a njena popularnost potvrđena je i priznanjima – 1981. i 1982. godine proglašena je za pevačicu godine.

Za Meri, međutim, muzika nikada nije bila samo posao. Ona je u pesmi pronalazila smisao, utočište i način da izrazi ono što rečima često nije mogla.

Kad ne bih pevala, ne bih znala šta ću sama sa sobom. To sam osetila za vreme onih pauza. Meni je pevanje smisao života. A kad, kao pevačica, budeš i priznata, onda po meni, ne postoje veća životna zadovoljstva - izjavila je jednom prilikom Meri, a preneo Yugopapir.
Sa 23 godine postala je majka i ostala sama

Iako je njen profesionalni život bio pod budnim okom javnosti, Meri je svoj privatni život uglavnom čuvala daleko od medija. Poznato je da je sa svega 23 godine postala majka ćerke Ivane, ali i da njen brak nije dugo potrajao.

Kako je svojevremeno govorila, u brak je ušla mlada i trudna, verujući da je to prirodan sled događaja i da tako treba da bude. Međutim, brak se završio kada je Ivana bila sasvim mala, a Meri je odlučila da svoju ćerku podigne sama.

Kratko je trajao moj brak, u koji sam ušla trudna s 23 godine, jer sam mislila da to tako treba da ide, onako starinski. Našu ćerku sam podigla sama – rekla je Meri svojevremeno.

Majčinstvo je za nju bilo jedno od najvažnijih životnih iskustava, ali je istovremeno morala da uskladi brigu o detetu sa zahtevnom karijerom. Često je Ivanu vodila sa sobom na turneje, nastupe i putovanja, pa je ćerka odrastala uz muziku koja je obeležila život njene majke.

Vremenom je postalo jasno da je Ivana od Meri nasledila ne samo ljubav prema muzici već i talenat. Njih dve su 2014. godine snimile zajednički album „Dozvoli mi“, čime su na poseban način spojile dve generacije i pokazale koliko je njihov odnos bio snažan i dubok.

Muzika je uvek bila ispred svega

Nakon razvoda Meri se više nije udavala. Iako je tokom života, kako je sama govorila, bilo prilika da ponovo zasnuje brak, muzika je u njenim životnim prioritetima uvek zauzimala posebno mesto.

Za takav način života nije tražila opravdanje. Jednostavno je osećala da je njen put drugačiji i da bi čovek koji bi joj bio partner morao da prihvati činjenicu da je muzika neodvojivi deo nje.

– Bila sam u životu u situacijama da se trebalo odlučiti udati se, pripasti samo jednoj osobi. Muzika je uvek prevagnula, bila mi je važnija. U stvari, problem je u tome što treba pronaći ličnost koja će te stalno slediti, a to je muškarcu malo problematično, što ja razumem – zaključila je tada.

Ipak, ono što je Meri najviše ispunjavalo nije bila slava, već odnos sa ćerkom. Ivana je izrasla u talentovanu umetnicu, a njihov zajednički rad dodatno je učvrstio vezu majke i ćerke.

Niko tada nije mogao da pretpostavi da će njihova zajednička muzika jednog dana ostati jedna od najdragocenijih uspomena koje će Meri imati.

Najteži gubitak: ostala je bez svog jedinog deteta

Ivana je godinama vodila tešku borbu sa opakom bolešću. Meri je sve vreme bila uz nju, verujući da će zajedno uspeti da pobede ono što im je život postavio kao najveću prepreku.

Nažalost, bolest je na kraju bila jača.

Smrt ćerke bila je udarac od kojeg se Meri dugo nije oporavljala. Za majku koja je svoje jedino dete podigla sama, koja je sa njom delila i najteže i najlepše trenutke i koja je kroz godine gradila život oko nje, taj gubitak predstavljao je prazninu koju ništa nije moglo da popuni.

Od Ivane se oprostila potresnim rečima, koje su pokazale svu dubinu njene ljubavi, ali i nezamislivu bol sa kojom je ostala da živi.

Bila si moj dragulj, tvoja predivna poetska duša, puna ljubavi i nežnosti, veliki muzički talenat i humor činile su naš život srećnim, prepun ljubavi… Opaka bolest je pretila, ali smo je savladavale zajedno… Ovaj put je bila jača, nismo uspele,j, prema nebeskim visinama, zvezdsunce moje i dragi Bog te je uzeo k sebi u svoj zagrljaama a tvojoj neutešnoj majci ostavio najdublju tugu… Tvoje stotine puta ponavljano mami, I love you odzvanjaće u mom srcu zauvek! Počivaj u miru Božjem, najdraža moja Ivi- napisala je neutešna pevačica.
Dve godine nije mogla da peva

Nakon Ivanine smrti Meri se gotovo potpuno povukla iz javnog života. Nestala je sa scene, nije se pojavljivala kao ranije i dugo nije mogla da se vrati onome što joj je čitavog života bilo najvažnije.

Muzika, koja joj je decenijama bila utočište i smisao, u tom periodu kao da je utihnula zajedno sa njom. Bol je bio toliko snažan da je uticao čak i na njen glas.

Meri je kasnije iskreno govorila o tome koliko joj je bilo teško da ponovo pronađe sebe nakon najvećeg gubitka.

"Dve godine uopšte nisam imala glas. Toliko je sve bilo zgrčeno od boli."

Za nekoga ko je od najranije mladosti živeo od muzike, ta rečenica možda najbolje opisuje razmere tragedije koju je doživela. Nije izgubila samo dete – izgubila je i deo sebe, a sa njim na neko vreme i sposobnost da radi ono što je čitavog života radila.

Povratak na scenu posvetila je Ivani

Ipak, tri godine kasnije, Meri je pronašla dovoljno snage da se ponovo pojavi pred publikom. U Šibeniku je održala koncert posvećen svojoj ćerki Ivani, a taj nastup za nju nije predstavljao samo povratak muzici već i svojevrsni povratak životu.

Na scenu se vratila noseći sa sobom ogromnu tugu, ali i uspomenu na dete koje je bilo centar njenog sveta.

"Ona je bila moj svet, moj život, moja sreća i moja tuga."

U tim rečima sadržano je sve ono što je Ivana predstavljala za svoju majku. Bila je njeno jedino dete, njena naslednica, saputnica i osoba sa kojom je delila ljubav prema muzici. Zato je i povratak na scenu, nakon godina tišine, imao posebno značenje.

U tišini i veri pronašla je način da nastavi dalje

Danas Meri Cetinić svoj život vodi daleko od nekadašnje estradne vreve. Mir pronašla je u Blatu na Korčuli, okružena prirodom, daleko od reflektora i medijske pažnje.

Nakon svega što je prošla, promenile su se i njene životne vrednosti. Slava, koncerti i javnost više nisu ono što joj je najvažnije. U prvi plan došli su mir, tišina, vera i unutrašnja snaga.

Upravo su joj molitva i povlačenje u samoću pomogli da pronađe način da nastavi dalje, noseći uspomenu na ćerku kao nešto što će zauvek biti deo nje.

"Posle smrti moje Ivane najvažniji su mi bili mir, tišina i molitva. U samoći se mnogo toga spozna, postajemo ponizniji."

Meri danas ne govori o životu kao o nečemu spektakularnom. Posle svega što je doživela, jednostavnost joj je postala dragocenija od svega što je nekada donosila popularnost.

"Moji se dani kroz vrime vuku"

Daleko od velikih pozornica i života kakav je nekada vodila, Meri je pronašla svoj mir u jednostavnosti svakodnevice. Priroda, tišina i život u skladu sa onim što je okružuje postali su njen novi ritam.

O svom današnjem životu govori bez velikih reči, gotovo poetski, kao žena koja je naučila da prihvati i lepe i teške strane postojanja.

"Ovde se živi u skladu s prirodom. Nema ničeg spektakularnog u mojim danima. Moji se dani kroz vrime vuku, s teplin i ladnim život se miša… žari me sunce, pere me kiša."

Iza nje je karijera duga više od pola veka, bezbroj pesama, nastupa i uspomena, ali i životna tragedija koja je zauvek promenila. Ipak, uprkos svemu što joj je sudbina oduzela, Meri Cetinić ostala je verna onome što je od najranijih dana bilo njeno utočište – muzici.

Danas je njena pesma drugačija. U njoj više nema samo mladalačke energije, velikih scena i aplauza. Ima tuge, iskustva, vere, uspomena i ljubavi prema ćerki koja će, kako je sama rekla, zauvek živeti u njenom srcu.