Tito bio očaran njom, a ona se udala za čuvenog jugoslovenskog doktora: Imala šok ljubavnu aferu sa 2 brata, pa postala plen svog sluge

Đina Lolobriđida, čuveno Italijanka koja je oduzimala dah izgledom gde god bi se pojavila, imala je zanimljiviji život od brojnih filmova koje je snimala. Bila je rešena da uspe bez ičije pomoći, povukla se na vrhuncu slave, pa počela da gradi karijeru u potpuno drugoj sferi. Pored kultnih uloga i brojnih priznanja, jednako se pričalo i o njenom intrigantnom ljubavnom životu. Umrla je u 96. godini i do kraja je ostala - svoja.

Bila je veoma dobra učenica: osim izvrsnim ocenama, isticala se smislom za umetnost, pa je već u nižim razredima osnovne škole bila u dramskoj sekciji, a u crkvenom zboru počela je da peva sa deset godina. Posle završetka rata, u kojem se porodica selila po malim mestima u okolini Rima kako bi lakše izdržala opštu glad i nemaštinu, Đina je odlučila da nastavi školovanje. Izborila je skromnu stipendiju i 1945. godine upisala Akademiju likovnih umetnosti u Rimu.

Takmičenje na izboru za Mis Italije i ulazak u svet filma

Kako otac i majka nisu bili u mogućnosti da joj finansijski pomažu, snalazila se kako je znala i umela: pozirala je kao model, a onda se, zbog mogućnosti zarade, 1947. godine prijavila i na takmičenje za Mis Italije.

Iako je publika najburnije pozdravila upravo njen izlazak na pistu, na tom je takmičenju osvojila treće mesto. Svakako, Đinina raskošna lepota nije ostala neprimećena: odmah je počela da dobija filmske ponude.

Bilo je to ne samo doba kad su italijanski reditelji masovno uzimali naturščike, već i vreme — poratno — kad je italijanska filmska industrija doživela najveći procvat: svi koji su nešto značili u svetu filma, skupili su se u Činečiti, filmskom gradu u okolini Rima, u kojem se snimalo po stotinjak filmova godišnje.

Iako je u Večni grad došla sa sasvim drugim planovima - da studira likovnu umjetnost,  Đina Lolobriđida nije odoljela: prihvatila je 1946. godine malu ulogu u filmu Aquilla nera (Crni orao) jer je honorar, za njene tadašnje standarde, bio upravo astronomski — 1000 lira dnevno. O filmu kao životnom odabiru još nije razmišljala, iako je dobila još nekoliko manjih uloga, toliko malih da joj se ime nije našlo na odjavnoj špici. Nakon nastupa u ekranizaciji Donicetijeve opere Lucia di Lammermoor (1947) shvatila je da bi bilo nesmotreno prokockati prilike koje su joj se pružale.

Vrtoglavi uspon

Konačno su je primetili reditelji. Dobila je prve "prave" uloge u filmovima "Alarm", "Paijaci", "Anselmo zauvek". Ispostavilo se da Đina izvanredno uspeva da dočara lik "devojke iz susedstva", koja se po svemu razlikovala od tadašnjih zvezda – uglađenih, manirisanih lepotica. Ona je bila živa, temperamentna, drska i bliska običnim Italijanima.

- Nisam se zanosila. Bili su očarani mojim izgledom. Ali nisam bila jedina takva. U Italiji je bilo mnogo lepih devojaka. Ali ja sam bila vrlo uporna. Tome me naučila moja majka – da idem samo napred i nikada ne odustajem.- govorila je Đina godinama kasnije.

Odlazak u Holivud

A kad je Đini sledeće godine Mario Kosta ponudio ulogu u filmu-operi „I pagliacci”, zatražila je milion lira honorara, u to doba nezamislivo visoku svotu, ali Kosta je pristao. Iako je film mlako primljen, novinski stupci bili su puni tekstova o Đininoj „neponovljivoj ljepoti”. Nakon sledećih filmova (Mlada ne može čekati, Alina, Srca bez granica) počelo se pisati kako je Đina Lolobriđida, a ne vespa, italijanski udarni izvozni proizvod, i nije trebalo dugo čekati na poziv iz Holivuda. Javio joj se filmski mogul Hauard Hjuz, i tako je Lollo 1950. stigla u filmsku Meku.

Hauard Hjuz je dolazio do njenog apartmana posle ponoći sa celim orkestrom, tražio da plešu do zore, a nakon tri meseca ponudio joj je ugovor na engleskom. Odbila je da potpiše dok ne dobije prevod. Bogatog ekscentrika to je uvredilo, pa je Đina sledećeg dana spakovala kofere i vratila se u Rim. Italijanski režiseri odmah su je zasuli ponudama, pa je u samo nekoliko godina (početkom pedesetih) snimila desetak filmova, među kojima su joj neki obeležili karijeru: Grad se brani, Fanfan la Tulipe sa slavnim Žerar Filipom, Hleb, ljubav i fantazija, Hleb, ljubav i ljubomora, Rimljanka po romanu Alberta Moravije, Supruga za jednu noć....

Naučila je francuski i engleski, što joj je pomoglo da postane jedna od najtraženijih evropskih glumica, te ubrzo počela da osvaja i nagrade. Prva, i Đini najdraža, bila je Victoire, koju je dobila u Francuskoj 1953. kao „najbolja strana glumica”.

Đinina popularnost u Evropi bila je ogromna: izazivala je gužvu gde god bi se pojavila. Njen izlazak iz hotela na festivalu u Kanu 1953. prouzrokovao je takav haos da je morala da interveniše policija.

I Josip Broz Tito je ugostio

Nakon filma Najlepša žena na svetu, ekranizaciji života Line Kavalieri, glumice i pevačice iz doba belle epogue, u kojemu je otpevala arije iz opere Toska, i slavna Marija Kalas nije mogla da veruje da Đinino pevanje nije sinhronizovano. Za ulogu u tom filmu, koji je u sezoni 1955/1956. bio najgledaniji u Italiji, Đina Lolobriđida je dobila prestižnu nagradu David di Donatello i proglašena za najbolju glumicu godine. Primali su je predsednici  argentinski Huan Domingo Peron, kubanski Fidel Kastro. Ugostio je čak i maršal Josip Broz Tito, kojeg je, takođe, očarala lepotom. Bla je i gost kraljice Elizabete II.

Buran ljubavni život

Kada je godinama kasnije komentarisala slučajeve intimnog zlostavljanja u filmskoj industriji, glumica je otkrila da je i sama doživela ovo traumatično iskustvo.

Đina je svojevremeno izjavila da je i ona bila žrtva intimnog zlostavljanja, a onda je istakla da treba pokazati mnogo "hrabrosti" i to osuditi odmah, a ne nekoliko godina kasnije, kao što je to ona učinila.

"Treba biti hrabar i to odmah reći i osuditi, čak ni ja nisam imala tu hrabrost. Ćutala sam i nisam ništa rekla", rekla je jednon prilikom Đina.

Lolobriđida je otkrila da je u dva navrata bila žrtva napastvovanja od jednog stranca i jednog Italijana.

"Prvi put, bila sam nevina, nisam ništa znala o ljubavi. Dakle, bilo je ozbiljno, a osoba je bila veoma poznata. Imala sam 19 godina i išla sam u gimnaziju", prisetila se ovog teškog životnog iskustva.

Ona je tada dodala da drugo iskustvo zlostavljanja ne želi detaljnije da pominje, osim da se dogodilo posle njenog venčanja 1949. godine.

"Napastvovanja, još kad ih ima više, ostanu u nama i to obeleži naš dalji karakter. To je nešto o čemu se ne govori lako", govorila je čuvena glumica.

Ljubavna priča sa Jugoslovenom

Za nju se ozbiljno zainteresovao i milijarder Hauard Hjuz, koji joj je ponudio ugovor u Holivudu, podrazumevajući – kao nešto samo po sebi – i ljubavnu vezu sa svojim štićenicama. Ko zna kako bi se život buduće filmske legende razvio da nije odbila njegove uporne udvaranja. Ali, Đina je i dalje verovala u dve stvari: da će sve postići sama i... u ljubav.

Jer srce joj je brže kucalo kada bi se setila Milka. Upoznala ga je na zimskom italijanskom skijalištu dok je sa prijateljima dočekivala Novu 1947. godinu. Milko Skofič je bio izbeglica iz Jugoslavije i radio je kao lekar u logoru za izbeglice. Ubrzo se ostvarila želja Đinine majke – ćerka se udala za lekara. Istina, Milko je ubrzo promenio profesiju i postao njen impresario i desna ruka, zadužen za sve što se ticalo komfora i organizacije života.

Otprilike godinu dana kasnije, cela Italija je pričala o mladoj glumici. Naravno, pažnja muškaraca bila je preterana, a glumica je uživala u obožavanju.

Brižna majka

Što se ljubavnih veza tiče, dugo je bila verna svom mužu. Dobili su sina i Đina je bez razmišljanja odbijala uloge ako bi joj posao smetao da bude uz dete, ili bi vodila sina i dadilju sa sobom na snimanja. Tokom 60-ih godina njen uspeh je bio fenomenalan, žene su kopirale njenu frizuru zvanu "Lolo", šminkale se i oblačile kao ona.

Razvod posle 22 godine braka

Vremenom su odnosi sa mužem izgubili strast i nisu dobili novi zamah. Tračevi više nisu bili samo tračevi – glumica je ponekad uzvraćala pažnju harizmatičnim muškarcima. U to vreme razvod u Italiji je bio gotovo nemoguć. Ipak, Đina i Milko su se posle 22 godine braka razveli, a njihov razvod bio je tema svih medija. Ljubitelji Đininog talenta bili su razočarani jer je ranije često govorila o svetosti porodice i neraskidivosti braka.

Ubrzo se završila i njena karijera. Ne zato što je nestalo ponuda, već jer su reditelji tražili drugi tip žena – intelektualnije i sofisticiranije. Njoj su nudili uloge vlasnica bordela ili žena mafijaša.

I zato je donela tešku, ali dostojanstvenu odluku: povukla se iz filma dok je još bila u punoj snazi – lepa, talentovana, neiscrpljena u trivijalnim ulogama.

Bila je obezbeđena i nezavisna. Putovala je sa sinom, uživala u slobodi, a zatim se posvetila svojoj velikoj ljubavi – slikarstvu. Njene slike su se prodavale za ogromne sume na aukcijama. Kasnije se posvetila novinarstvu.

Đina je sama snimala i fotografisala, a intervjuisala je najveće zvezde sveta – filmske, političke, umetničke. Čak je i nedodirljivi Fidel Kastro pristao na ekskluzivan intervju!

Volela je i Sovjetski Savez, dolazila je više puta, srela se s Hruščovom, rado se družila sa sovjetskim glumcima. Svi se sećaju čuvenog kadra njenog poljupca sa Jurijem Gagarinom, iz kog je žuta štampa pokušala da napravi ljubavnu aferu.

Koju čuvenu braću je zavela?

Ali, kao i uvek, prave tajne otkrivene su kad je to sama želela. U poznim godinama priznala je da je imala romansu sa dva poznata ruska reditelja – braćom.

- Bila sam zaljubljena u starijeg. Prelepe priče... Bio je i pisac - rekla je Đina uz osmeh i pauzu, pa dodala:

- To je bio Andron Končalovski. Uvek sam birala muškarce s kojima možeš da razgovaraš.

Rekla je da su planirali brak, ali je brat Nikita Mihalkova otišao da snima novi film, što ju je razočaralo.

- Iz inata sam započela romansu s mlađim bratom, Nikitom Mihalkovim. Sumnjao je s pravom da je to bila osveta. Ali i Nikita je bio vrlo šarmantan — dodala je kroz osmeh.

Ljubav i veridbasa 34 godine mlađim

Počela je navodno 1984 godine sa markantnim Špance na jednom prijemu u Monaku, gde je Đina takođe posedovala rezidenciju i vilu. Tamo je upoznala šarmantnog i visokog Havijera Rigau i Rafolsa.

- Tada sam imao 23, a ona 57 godina, što je po meni idealna razlika između muškarca i žene. Đina je moj život. Zaljubljen sam u nju svih ovih godina - rekao je Havijer.

Par je uoktobru 2006. godine istupio u javnost i najavio skoro venčanje.

- Između Havijera i mene u početku je bila samo strast, ne i ljubav. To je došlo kasnije, a ja sam uvek bila slaba na mlađe muškarce - objasnila je ona.

Dva meseca kasnije venčanje je otkazano, a glumica je krivicu za to pripisala velikom pritisku medija.

- Havijer je očajan, a otkad smo najavili venčanje, muče ga laži i izmišljotine. Ne može to više da podnese - rekla je legendarna heroina.

S druge strane, on je izjavio da će, uprkos svemu, uvek voleti svoju bivšu verenicu.

Lični asistent je iskoristio?

Adrea Pjacola je imao 21 godinu kada je došao da radi kod Đine. Kada je ona umrla, Andrea je zatvoren na tri godine jer je proglašen krivim za krađu slavne zvezde.

Pijacola, koji je imao samo 35 godina kada je počeo sudski proces, ušao je u Lolobriđidin život prvobitno kao vozač, deset godina pre nego što ga je tužio sin slavne glumice. Posle toga je unapređen i postao je "majstor za sve" u Đininom životu, a potom i glumičin menadžer. Štaviše, u jednom momentu se sa svojom devojkom preselio kod Lolobriđide, a godinama su kružile spekulacije o prirodi njegovog odnosa s glumicom, budući da se na javnim događajima pojavljuju držeći se pod ruku.

Milko Škofič, Đinin sin, teretio je godinama Pijacolu za više spornih tačaka, a prvi put našli su se pred sudom 2015. godine. Od tada ga je optuživao da je preuzeo upravljanje firmom koja brine o Lolobriđidinoj imovini, da je prodavao luksuzne nekretnine, da je kupio Ferari, da je podizao novac sa njenih računa, kao i da je prodao 350 glumičinih umetnina ukupne vrednosti 334 hiljade dolara.

Pored ružičaste palate u blizini Rima, Đina je posedovala i tri stana u gradu, kuću u Monte Karlu, umetnički atelje u Toskani, plus dragulje u vrednosto od 5miliona evra, slike, sklupture, starinski nameštaj.

Osećala se poniženo

Đina je prilikom gostovanja u jednoj emisiji na italijanskoj televiziji, nakon što je sudski spor privukao ogromnu pažnju javnosti, priznala da se oseća poniženo.

"Ne zaslužujem ovo. Ništa loše nisam uradila ništa loše, a moja porodica je na mene besna, ne žele da me ostave na miru. U ovim godinama bi trebalo da imam malo mira, ali ga još nemam. Imam pravo da živim i umrem u miru", rekla je tada glumica u suzama.

Ali kada je umrla od zastoja bubrega u 95. godini, većina Đinine imovine od 10 miliona evra bilo je razbucano.

Ružičasta vila, potpuno uništena, morala je biti prodata da bi se vratili dugovi. Za njenog sina Milka Škofića, koji nije video svoju majku pet godina nakon što je Andre preuzeo sve veću kontrolu nad njenim životom i poslovima, bio je to najtužniji završetak.

"Jedna od poslednjih stvari koje mi je rekla bila je: "Sve sam uradila pogrešno", kaže Milko u svom prvom, ekskluzivnom intervjuu o majčinoj smrti.

"Bila je veoma, veoma emotivna jer me nije videla dugo vremena. Mislim da je u tom trenutku shvatila sve što je izgubila i da je živela u laži. Stalno je govorila: "Ne, ne, ne".

"Ne znam da li je znala da je to kraj ili ne. Ponekad je bila tamo i onda bi joj misli odlutale. Onda je jednog jutra uopšte nije bilo", istakao je Đinin sin.