Nakon šest godina tišine, vratio se glas koji ne možete zaboraviti. Filip Mitrović, pevač kojeg je publika zavolela zbog emocije, iskrenosti i snage u interpretaciji, ponovo je na sceni – i to u svom najautentičnijem izdanju do sada. Iza njega je burno razdoblje, ispunjeno ličnim borbama, rastom i samospoznajom. Danas otvoreno govori o svemu što je prošao – o usponima i padovima, o povlačenju iz javnosti, borbi sa anksioznošću, veri, muzici koja mu je bila lek, i o ljubavi koja mu svakodnevno izmami osmeh na licu.
Nije Vas dugo bilo, a onda ste se vratili u još boljem svetlu na velika vrata sa novim albumom, šta se sve dešavalo u Vašem životu tokom ovih šest godina?
- Šest godina je zaista kratak period, ali iz moje perspektive jeste dug jer se toliko stvari privatno i poslovno iskristalisalo i dovelo u balans. To je šest godina dragocenog iskustva, ljudi, 3-4 nastupa sedmično, lekcija koje su me kreirale i pomogle da vratim svoj fokus i da se vratim na suštinu, a to je pravljenje muzike.
Nedavno ste izjavili da ste zahvalni Bogu na svim lošim prilikama, ljudima i situacijama, šta Vas je nateralo da se povučete sa scene koju toliko volite?
- Moramo biti realni prema sebi i priznati da smo nekada sami sebi najveći neprijatelji. Dešava se da zaboravimo ko smo i šta smo i koliko vredimo, pa u tom vrtlogu zaborava koji nas vuče u mulj upoznamo i takve ljude, pristanemo da budemo deo nekih priča i sredina u kojima se ne snalazimo, ne plivamo i ne pripadamo. Trebalo bi prepoznati ono što je toksično, i izdignuti se iz toga.
U okruzenju u kom sam se nalazio zadovoljavao sam se novcem, dobrim svirkama i zonom komfora iz koje mi se nije izlazilo. Van zone su bili demoni i hiljadu pitanja i strahova sa kojima sam se morao suočiti.
Tiho prolazio kroz pakao anksionznosti.
Suočavali ste se sa napadima panike, anksioznošću, pričalo se da ste pili i lekove za smirenje, koliko je to ometalo Vašu svakodnevicu? Šta biste poručili ljudima koji se bore trenutno sa istim problemima i da li ste u tim trenucima imali razumevanje porodice?
- Nisu to bili lekovi za smirenje i nisam ni u jednom trenutku zloupotrebio bilo šta, jednostavno mi je stalo da se sredim i radio sam na samopouzdanju i na tome da vratim veru i budem najbolja verzija sebe. Nije mi bila potrebna podrška jer sam tiho prolazio kroz pakao anksionznosti, strahova od života, budućnosti, i svega još na šta se ne bih vraćao. Bila mi je potrebna podrška i stručnost jedne osobe koja je kroz terapije jedino mogla da mi pomogne.
Otvoreno govorite i o tome da ste potražili pomoć psihoterapeuta, koje reči stručnjaka su Vas trgle i naterale da pobedite sebe?
- Ima puno stručnjaka, ali ne leži nam svako, niti nas može razumeti svako. Bitno je upoznati osobu koja je dovoljno školovana i iskusna da može sa vama raditi pažljivo, jer popravljati nečiju svest i vraćati ga u balans nije ni malo naivna stvar i velika je odgovornost. Siguran sam da ću jednog dana moći da pričam na ovu temu bez zadrške i da ću na svom primeru pomoći mnogim ljudima koji prolaze kroz slične stvari.
Vratili ste se nastupima, izdali ste novi album, čak je i Vaša stara pesma "Ne pričam nikom o tebi" ponovo vrlo tražena, da li ima nekih zanimljivih dešavanja i anegdota sa publikom?
- Nešto što je najbitnije i što podvlačim crvenom olovkom, a oslanja se na prethodna pitanja, i kao savršeni zaključak donosi moj novi abum koji se zove „33“. On je zapravo rezultat i rezime svih predhodnih godina provedenih u tišini i borbi. Bavi se temama oslobađanja loše i bolne ljubavi, vraćanju sebi, razgovora sa detetom u nama. Ovo je jedan duboko emotivan album koji će vas na momente rastaviti na komade. Većinu pesama sam i sam napisao i na taj način dao pečat, a i sam vizual omota albuma je koncept koji sam razradio, i zaista jedva čekam da izađe u celini. Pesma „Ne pričam nikom o tebi“ je sa prvog albuma koja je dozivela i svoj rimejk u duetu sa Sajferom i napravila uspeh kakvom se ni u snu nisam nadao. To je za mene dodatni „energy boost“ jer mi je potvrdilo da mojoj muzici potrebno vreme, i da kvalitet neosporno mora naći svoj put.
Autor ste mnogih svojih novih pesama, kako izgleda kada stvarate, da li se to dešavalo u momentima kada Vam je bilo najteže? Za koga biste voleli da napišete hit, ko Vas sa estrade inspiriše?
- U momentima kad mi je bilo najteže mislio sam samo na to da mi bude bolje. Nisam mislio ni o čemu. Kada smo odlučili da ćemo raditi album, čini mi se kao da je Bog želeo da me nagradi i kao česmu otvorio inspiraciju. Zaista sam se osećao konektovano, i javile su se slike i ideje koje sam ja samo pretočio na papir. Doslovno mi se dešavalo da u polu snu čujem melodiju i pevanje, da ustanem i samo zapišem to i nastavim da spavam. Onima koji su verujući ljudi ne moram mnogo objašnjavati. Nisam razmišljao još o tome kome bih pisao, nisam još nudio pesme, sebično ih čuvam za sebe, jer smatram da sam zaslužio da budem na mestu koje mi odavno pripada. Imam pesmu koju bih snimio sa Džejlom Ramović, pa ako se desi, biću presrećan.
Izjavili ste da više ne pristajete na kompromise – zašto?
- Nisam isključiv, ali znam da se na neke stvari ne bih vraćao, eksperimentisao i snimao nešto što nisam ja... Imao sam dovoljno vremena da svašta probam i da skijam na raznim stazama. Ima onih koje prepoznajem kao crvene staze, i njih se klonim.
Upoznali smo Vas u “Prvom glasu Srbije", da možete da vratite vreme, da li biste opet učestvovali? Jeste li nailazili na neku nepravdu tokom takmičenja?
- Odgovor je da. Sve bih uvek i isto ponovio. To je bio moj put, i znao sam da će biti dug i nimalo lak. Svako drugi bi se odavno predao. Moj horoskopski znak i karakter su takvi da ja, ako se zainatim, pomeram planine. Samo što sam u međuvremenu naučio da budem koliko-toliko strpljiv. Bilo je puno nepravde, ali bitno mi je da sam to oprostio, i ne nosim više tu gorčinu.
Kako gledate na svoje učešće u rijaliti programu “Farma” i šta danas mislite o takvim TV formatima?
- Mislim da su sabirni centar svega najprljavijeg i najlošijeg što postoji u društvu današnjice. Moj mozak ne može da obradi informaciju da neko u 2025. moze da dozvoli sebi da ima tu etiketu, da se time ponosi i da ulazi da se srozava toliko. Ne želim biti licemer, ali rijaliti u moje vreme je bio „Oxford“ za ovo danas. Hvala Bogu, pa imam pokriće i svoje kvalitete da mi etiketa rijaliti učesnika nije nešto po čemu me ljudi pamte.
Istakli ste da je Saša Popović veoma zaslužan za ono što ste danas, kako Vam je pomogao?
- Raširio je ruke i uzeo me u svoje jato onda kada mi je egzistencija bila ugrožena. Kada sam na sahranu otišao, pomolio sam se i zahvalio mu. Hvala mu što je verovao u mene i ohrabrio me da ne odustanem.
Sada imamo priliku da Vas vidimo u potpuno drugačijim stajlinzima, odakle ta promena u imidžu?
- U vreme kada sam počinjao nisam bio dovoljno hrabar da vizualno nosim sebe kako se osećam. Bio sam mlad i uplašen. Kada dođe balans i neka zrelost, naučiš da nosiš svoj personaliti, i da šta god obučeš - nosiš samopouzdano. Sada veliki Filip čuva onog malog u sebi i ne da mu da pogne glavu.
Pre nego što ste postali pevač, radili ste kao pica majstor, da li i dalje znate da napravite savršeno testo?
- Moram Vam reći da sam kuvar po profesiji. Picu sam počeo da pravim da bih bio više u kontaktu sa ljudima, jer smatram da sam talentovan za prodaju i komunikaciju. Nikad nisam zapravo uzivao u tome koliko u kuvanju.
Danas kuvam za svoje prijatelje, a Boga mi ne bih se bunio ni restoran da otvorim. Omiljena pica mi je sa mortadelom i pistaćima, a svoje cake ne otkrivam.
Kakvi ste kada se zaljubite i da li je neka dama osvojila sada Vaše srce?
- Hvala Bogu, došlo je ono pravo. Mislio sam da je teško uskladiti noćni život, posao i ljubav, ali zapravo ko te voli nosiće se sa svim i uz pravu osobu i kompromise, nema bojazni da li će to uspeti. Srećan sam toliko da lebdim, da se nekad pitam čime sam to zaslužio. Sigurno da jesam, mislim da svi na kraju dana dobijemo svoj bumerang. Ono što baciš - vrati ti se.
Sa druge strane, priznali sta da ste bivali i prevareni, jeste li puno patili zbog ljubavi?
- Puno sam patio zbog ljubavi, ali zahvalan sam na svakom dragocenom iskustvu, to me je oblikovalo, formiralo i kako kaže moja pesma: „ Kad pamet sve zaboravi, oziljci večno pamte“.
Šta možemo da očekujemo od Vas u narednom periodu, da li spremate još neka iznenađenja?
- Toliko toga prelepog me čeka, za početak još pesama i na koncu predstavljanje kompletnog albuma, a publika koja mi šalje ovoliko ljubavi i snage zaslužuje ceo album u komadu, jer su pesme poređane tako da se
prepliću u jednu celinu koja opisuje mene i sve dobro što sam postao.
