"Imam divno dete, tri puta sam srećno razvedena, sve svoje bivše muževe obožavam. Radim posao koji volim, moja emisija traje preko 30 godina. Nisam zaljubljena, ali volim sebe. Mogu da kažem da sam srećna osoba", reči su čuvene voditeljke Ruške Jakić, jedne od najupečatljivijih i najharizmatičnijih ličnosti srpske televizije. Njeno ime godinama je već sinonim za glamur, duhovitost, smelost i jaku žensku energiju. Karijeru je gradila kao novinarka i TV voditeljka, a najširu popularnost stekla je kroz kultnu emisiju "Ljubav i moda".
Neretko govori o ženskim temama, životnoj filozofiji, ljubavi i ličnom razvoju, uvek bez zadrške, a njene rečenice citiraju čak i klinci, koji je obožavaju.
Kad Vam neko pomene detinjstvo, šta Vam prvo pada na pamet?
- Ima zaista mnogo stvari, ali ove se nekako prve setim. Pošto sam rođena na drugi dan Božića, trebalo je da se zovem Božana. Ali, kada me je majka rodila, stalo me je grlila i govorila: "Rodio se moj cvetić, moja Ružica!". I na kraju sam dobila to ime, samo ona me je tako i zvala. Malo ko zna da je, zapravo, moje pravo ime Ružica, svi me zovu Ruška. A druga stvar je povezana sa ovim što se sada kitim nakitom, kao što je ovaj Miki trenutno na meni. Naime, kada sam bila mala, bili smo veoma siromašnim, takvo je i vreme bilo, i sad hoću da nadoknadim toj maloj Ruški koja nije mogla da se kiti - priča nam Ruška i otkriva da je bila baš nemirno dete:
- Inače sam se družila sa bratom koji je stariji od mene i uvek sam se pela na komšijsku trešnju, kolena su mi stalno bila krvava. Više sam bila muško, nego žensko. Nikad nisam bila devojčica sa mašnama, već prava muškarača.
Potičete iz vrlo ugledne porodice, koji saveti oca i majke su Vam ostali urezani u sećanje?
- Moj otac je bio predratni diplomata, doktorirao je prava na Sorboni, bavio se politikom. A majka mi je bila pola Čehinja, pola Grkinja, neverovatna lepotica. Pamtim ih po tome što su od mene napravili pravu ličnost. Kakva izađeš iz detinstva, i kako se roditelji prema tebi ponašaju, takva ćeš i da postaneš, to je vrlo važna poruka. To je bila domaćinska kuća i znale su se neke stvari koje se danas više, nažalost, ne znaju. U mojim venama teče srpska, grčka, češka i crnogorska krv.
Kako je izgledao Vaš put uspeha u svetu novinarstva?
- Zaposlila sam se sa 17 godina kada sam maturirala, bila sam đak generacije, upisala sam Filološki fakultet, a onda sam počela da radim u "Politici". Napustila sam studije, jer nisam mogla sve da postignem, ali sam kroz posao završila dva fakulteta. Lepota mi nikada nije bila ulaznica za bolji život, nego rad, rad i rad. Tako da sam bila sekretarica u "Politici", pa sam prešla u "Bazar", pa sam postala urednik tada najtiražnijeg časopisa "Ana". Učila sam mnogo od pravih novinara koji su u to vreme isto bili u "Politici". Od malih nogu sam htela da se bavim novinarstvom, uz oca sam puno čitala, učila i mnoge stihove čuvenih pesnika napamet.
Još na samim počecima primetio Vas je i Josip Broz Tito.
- U "Politici" se otvorila velika štamparija i na otvaranje su dolazili Jovanka i Josip Broz Tito. Svi smo stajali u redu da ih dočekamo, i u jednom trenutku Tito se zaustavlja ispred mene i pokaže prstom, nešto je Jovanki rekao, meni se nije obratio. To je bilo božanstveno.
Koje ključne momente biste izdvojili iz vaše višedecenijske i prebogate karijere?
- Najupečatljivji momenat je bio onda kada sam počela svoj život da menjam. Kada sam shvatila da sam pola života htela da budem u pravu, a onda sam odlučila da budem srećna. I kada mi je u ruke došla knjiga "Moć podsvesti". I nakon dvadeset i kusur godina ljudi su počeli da me kapiraju, da mi veruju, da me zaustavljaju na ulici, čak i klinci. Postala sam glavna zvezda na TikTok-u, samo jedan moj video ima preko dva miliona pregleda, a nema nijedan svoj zvanični kanal na društvenim mrežama. To sve vode moji fanovi. Više ne dopuštam da mi uđe neko u život ko će da me učini nesrećnom. Obožavam da pijem kafu sa Ruškom Jakić, jer mi je sa njom najlepše. Imam i svoje prijatelje sa kojima volim da se družim.
Ugostili ste sve najuticajnije ljude sa naše javne scene u Vašim emisijama, postoji li neko koga više nikada ne biste pozvali?
- Ne postoji, ja biram svoje ljude sa kojima ću da razgovaram i strogo vodim računa o tome. Nikada mi se nije dogodilo sa sam zažalila što sam nekog pozvala. Nisam obraćala ni pažnju da li me je neko izdao, ni šta će ko da kaže, teram svoj život. Jer, sve što drugi hoće loše da kažu o tebi, govori o sebi samom.
Momo Kapor, Dragan Nikolić, Miroslav Lazanski - svi oni su Vam bili veliki prijatelji, kako su izgledala Vaša druženja?
- Moma Kapor mi je bio veliki drugar, zbog njega je moja ćerka dobila ime Ana. U vreme kada sam bila trudna pisao je knjigu "Belešeke jedne Ane" i kada sam se porodila svi su govorili rodila se Ana iz "Bazara". To su bila prelepa druženja. Gaga Nikolić i Moma su bili vrlo duhoviti, intelektualci. Nikada nismo gledali koliko ko ima love. Mi sedimo, recimo, u "Grmeču" i pušimo zajedno jednu cigarnu, ako više nema. Ili iz jedne čaše popijemo špricer. Sa Gagom sam vodila modne revije, to njegovo umeće da vas nasmeje bilo je neverovatno. Takvi ljudi danas su retkost, gotovo da ih više i nema - kaže nam Ruška i ističe da joj je posebno teško pao odlazak velikog prijatelja Miroslava Lazanskog:
- Baš mi nedostaje. Zvala sam ga kad je došao iz Moske, obećao je da će da vodi njegovu ženu i mene na ručak. Posle dva dana je preminuo.
Da li je istina da vam je Zdravko Čolić posvetio pesmu? Jeste li imali puno udvarača sa javne scene?
- Uh, mnogo njih mi se udvaralo. Čola mi je zaista posvetio pesmu. U "Beogradskoj hronici" bili smo zajedno gosti, on mi je prišao, dao mi ružu i rekao: "Pesmu Ružice, Ružo, Ruška posvetio sam tebi!".
Iza Vas su i tri razvoda, vrlo zanmljiv ljubavni život.
- Dejan Đurović je bio moja prva najveća ljubav. Tad je bio baš popularan, igrao je u onom filmu "Subotom uveče", vodio je "Dragstor ozbiljne muzike". On je bio u Radio Beogradu, ja polazim kući, prilazi mi jedan dečko i donosi mi buket cveća, kaže: "Evo Vam buket cveća od jednog mladog gospodina koji nema smelosti da Vam priđe." I ja se okrenem i vidim njega. Tako smo se upoznali. Sve je bilo lepo, kad smo prestali da se volimo, tad smo se i razišli. Svi su ga tada napadali kako je mogao da dozvoli da me izgubi.
U drugom braku ste dobili ćerku Anu, ali ni on nije opstao.
- U drugi brak sam ušla sa čuvenim arhitektom Laletom Nadeždićem. Nikada nijednu ružnu stvar nisam rekla o svojim bivšim muževima, oni su svi bili deo mog života. Kako da ne pamtim Laleta po lepom kada sam sa njim dobila nešto najlepše na svetu - moje dete koje stalno ponavlja da je zahvalna Bogu što sam joj baš ja majka.
Treći brak je najduže trajao, ali je imao i najburniji kraj.
- Sa trećim mužem sam bila 13 godina, to je bio Voja Mulina, bubnjar iz Škulinog orkestra. Čuvena je priča kako me je on prevario. Nisam ni znala, dok me nisu obavestili. Otvorio je kafić, a žena koja je radila tamo, spremala mi je i kuću i stalno mi je govorila da svratim nekad u lokal. Pošto nikako nisam odlazila, jer nisam htela da se mešam u njegov posao, na kraju mi je rekla da ima ljubavnicu. To je bila pevačica, nije bila nešto mnogo poznata, pevala je u onom "Đerdanu". Dala sam mu 24 sata da izađe iz moje kuće i skloni mi se iz vidnog polja. Svi kažu da je hteo da se "ubije" što sam ga ostavila. Posle godinu i po dana, kada sam se hemijski očistila, pozvala sam ga na kafu i tada sam mu rekla: "Prema mom detetu si bio fantastičan, moja te majka volela više nego rođenog sina, bio si odličan domaćin, opraštam ti sve, jer je deo krivice sigurno negde i u meni". On je tada plakao kao kiša. I sa svekrvama sam se odlično slagala.
Najvažnija lekcija koju ste naučili ćerku?
- Da je život najvrednija stvar na svetu i da ni zbog koga ne bi trebalo da se žrtvuje. Znate kako žene kažu da su se žrtvovale za svoje dete i odvajale od usta zbog njega. Ja se nikada nisam žrtvovala za ćerku, sve što sam radila, radila sam zato što želim. Život ne priznaje žrtve, zgaziće te. Deci treba dopustiti da budu autentične ličnosti, a ne nametati svoje stavove. A i ja sam od nje naučila mnoge stvari, na primer, da ne pokušavamo da promenimo osobe sa kojima živimo.
Kako se slažete sa zetom?
- Super, odlično. U početku nije, ali me je posle ukapirao.
Kako se nosite sa problemima?
- Pokušavam da izbegavam probleme svojom energijom. Ako se i dogode neke stvari, samo kažem: "I to će proći". Volim da šetam, uđem u neki butik, nešto mi se dopadne, kupim. Žene uvek štede na sebi, a ja im kažem: "Kada, ako ne sada?". Ja nemam kovertu za crne dane, nego za uživanje. Mogu da živim jednako dobro i sa hiljadu dinara i sa hiljadu evra. Kad imam hiljadarku, znam šta ću - kupim najskuplje cigare, odem da popijem svoj kapučino, a kod kuće su pojesti kačamak. I kažem: "Živeo život, doći će lova!". I uvek dođe. Uopšte ne želim da se opterećujem stvarima na koje ne mogu da utičem.
Promenite nešto i na gore, možda bude bolje.
Koja je Vaša tajna večno mladolikog izgleda?
- Sve polazi iz glave. Pre 25 godina sam operisala gornje kapke i ništa drugo. I geni su čudo, moja majka je bila lepotica. Jednom nedeljno obavezno pojedem burek, obožavam ga. Jedem šta mi se i kad mi se jede - pitaj telo šta mu treba. Kod kozmetičara ne pamtim kad sam bila. Kod lekara nisam išla više od 10 godina. Niko nema tapiju na život, živite ga danas što bolje možete - obašnjava nam Ruška, a zatim se posebno osvrnula na svoj stil:
I dan-danas se oblačim kao tinejdžerka, jer meni garderoba služi kao sredstvo da istaknem svoju ličnost i karakter, energiju koju posedujem. Garderobu biram prema raspoloženju. Kupujem je u prodavnicama polovne garderobe, kod Kineza, u pordavnicama u Bulevaru kralja Aleksandra, na pijaci. Nikada nisam bila opterećenja brendovima. Ne nosim brendove, moj brend se zove Ruška Jakić. Moja ličnost je moj brend, i to je važna poruka za mlade ljude. Ženama pokušavam da objasnim da skinu papilotne, patike od svog muža koji je otišao pre 10 godina da kupi cigare i nikad se više nije vratio, za život treba hrabrost. Često mi žene prilaze da mi udele komplimente i kažu kako se sete mene kada hoće da izađu nesređene iz kuće. Ja se svaki dan sređujem, kao da imam snimanje, uvek sam našminkana i dobro obučena. Jer, kada prođeš pored ogledala i vidiš sebe takvu, onda ti je i život bolji. A kad sebi kažeš: "Vidi na šta ličim!", ode dan. Neki mi zameraju što imam jaku šminku, ali ja sam jaka žena, nisu za mene izbledele nijanse.
S obzirom da su za Vas godine samo broj, šta mislite, kada žena počinje da stari?
- Žena počena da stari onda kada je sve mrzi. Mogu da se osete staro i u tridesetima, odriču se života kada pređu određenu starosnu granicu. A ja im kažem da moraju da se pokrenu i da promene nešto, mene nikad ništa ne mrzi. Sve mogu, sve stignem i u svemu uživam. I trudim se da radim samo stvari u kojima uživam. Na pirmer, ćerka i zet me kritikuju što mnogo pušim cigarete, a ja ne pušim što mi škodi, nego što volim.
Za Vas penzija ne postoji?
- Šta znači penzija? Zapustiš se, patiš. I dalje snimam emisije, zovem goste, sama spremam priloge, snimam reklame. To me i održava. Mene nikad ne pitaju da li imam ček od penzije, niti koliko imam godina. Carice nikad ne stare - zaključila je legendarna Ruška Jakić za naš magazin.
