Milorad Pavić, poznati srpski pisac i autor "Hazarskog rečnika", proveo je detinjstvo na Voždovcu u Beogradu, dok je njegova buduća ljubavnica, Jasmina Mihajlović, odrasla u Nišu. U trenutku kada su se upoznali, Pavić je bio u braku sa Brankom, a Jasmina je bila trideset i jednu godinu mlađa od njega. Ipak, njihova veza je postala ključni deo Pavićevog života i uticala ne samo na njegovu ličnu priču, već i na njegov književni opus. Erotska energija koju je Pavić posjedovao, kako su opisivali savremenici, bila je gotovo zastrašujuća, a odnos sa Jasminom Mihajlović dodatno je osnažio tu njegovu stranu.
Pavić nije ostao veran samo svojoj supruzi Branki, već je s vremenom započeo strastvenu vezu sa Jasminom. Kada je došlo vreme da sastavi testament, njegovi postupci su govorili mnogo. Umesto da svojoj supruzi Branki poveri odgovornost za svoja književna dela i nasleđe, Pavić je to zaveštao Jasmini. Napisao je u testamentu da upravo ona, njegova ljubavnica, treba da brine o njegovim knjigama i budućem očuvanju njegovog dela. Nakon njegove smrti, upravo je ona preuzela tu odgovornost i posvetila se brizi o njegovom književnom nasleđu.
Njegov život, kako su mnogi opisivali, može se jasno podeliti na dva perioda: pre i posle Jasmine Mihajlović. Ona je unela novu dimenziju u njegovu svakodnevicu i uticala na njegov rad i kreativnost.
Sudbonosni trenutak njihovog prvog susreta dogodio se 27. maja 1986. godine, kada je Jasmina prvi put ušla u njegov kabinet na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Kao studentkinja, radila je na diplomskom radu o njegovim pričama, i trebala joj je dodatna bibliografska građa. Kako nije bilo mnogo dostupne literature o savremenim piscima, odlučila je da se direktno obrati samom Paviću. Međutim, trebalo joj je dva meseca da skupi hrabrost i pozove ga.
„Imala sam tri telefonska broja ljudi koji su se zvali Milorad Pavić u Beogradu, i nisam znala gde živi. Pripremila sam pažljivo tekst koji bih mu rekla, ali kad sam konačno skupila hrabrost da ga pozovem, duboki muški glas me prekinuo pitanjem: ‘A zašto to radite?’ Bila sam zatečena. Nisam očekivala takvo pitanje. Nespretno sam odgovorila: ‘Zato što volim tu prozu.’ Dogovorili smo se za sutradan, u podne, u njegovom kabinetu. Tako je započelo naše poznanstvo,” prisećala se Jasmina kasnije.
Taj susret bio je početak ne samo njihovog odnosa, već i ključni trenutak u Pavićevom životu, koji je, od tog dana, počeo da dobija novi pravac. Njihova ljubavna priča oblikovala je ne samo njegove poslednje godine, već i ostavila neizbrisiv trag na njegovom delu.
Često je govorio: "Da nisam pisac, bio bih Kazanova." Mislim da ta velika umetnost ima veze s libidom. On je stvarno bio dobar ljubavnik. Kod njega nije slabila erotska energija jer piše, naprotiv, ona je jačala. I s tim nemaju veze ni godine ni bolest.
Meni stvarno nikad nije bio potreban drugi ljubavnik, niti da pogledam drugog muškarca. On je zadovoljavao sav moj svemir. Svi su govorili da je 31 godina velika razlika, pa sam se i ja nekad pitala kako će to funkcionisati, ali to nije bila prepreka, naprotiv. Non-stop smo vodili ljubav, na svim mogućim mestima, livadama, šumama, kolima, gde god bismo se našli, još ako je negde bilo zabranjeno, utoliko nam je bilo draže.
Stan nam je postao dosadno mesto za takve stvari. Dešavalo se da sto dana u kontinuitetu imamo seks svakog dana. I dok je ležao na samrti u Urgentnom centru, u odeljenju za infarkte, mažem mu neku švajcarsku kremu za lice i sve vreme razmišljam kako da poslednji put vodimo ljubav.
Kad se spoji erotika sa stvaralaštvom, to onda ima moć koja stvarno doseže do svemira. I vrlo često tokom seksualnog odnosa, kad ja padnem na njegovu glavu i čelo, osećala sam da smo jedno biće. To je nešto najmoćnije na planeti Zemlji. Znam da se o ovome obično ne govori, ali to je suštinska stvar. Kad sam prvi put posle infarkta došla kod njega, on mi je bio seksi u onoj crnoj majici.
Vodio je računa i na samrti kako će izgledati. Dva puta sam bila trudna s Miloradom. Oba puta je plod uginuo, ali oboje nismo želeli više dece, hteli smo da knjige budu naša deca. Naša veza je do poslednjeg momenta bila obojena tim erotskim nabojem. Čak i kad smo bili u strašnim bračnim svađama, kad bismo prošli jedno pored drugog, onda je to bila strašna hemija."
Jasnima je govorila da ju je muž poslao u ruke Miloradu Paviću, jer je insistirao na čitanju njegovih dela, bio je oduševljen njegovim stilom pisanja.
