Siniša Mihajlović, srpska fudbalska legenda, i njegova Arijana, prelepa voditeljka i model, bili su omiljeni par među poznatima. Naime, zanosna Italijanka se odrekla karijere, kako bi se posvetila deci i podržala Mihu u sportskim podvizima, sa druge strane, on do poslednjeg dana nije zaboravio šta je sve učinila za njega.
Otkako je izgbila supruga, nakon lavovske borbe sa leukemijom, kao da joj se izmaklo tlo pod nogama. Arijana se posle Sinišine smrti povukla iz javnosti, a u unucima je pronašla najveću utehu. Kada je otvorila dušu i otkrila samo delić potresnih detalja dok je Siniša vodio životnu bitku, rasplakala je ceo svet.
„Upoznali smo se kada sam imala 23 godine, onda smo se venčali i dobili decu. Bila je to divna ljubav koja je trajala 27 godina, zahvalan sam što sam živela život sa njim", rekla je lepa Italijanka.
Borb sa Mihinom bolešću za nju bilo neopisivo teško, ne krije da je prolazile kroz razne faze.
„U trenutku kada je preminuo, bila sam u takvom šoku da sam se svima nasmešila. Možda, jer je gubitak muža bio moj prvi gubitak. Posle, mesecima, osećala sam se kao da se pitam da li sam luda. Sinišino prisustvo u kući je i dalje bilo jako. Osećala sam njegove ruke na svojim rukama. Čula sam buku njegovih papuča u kuhinji. I jedne noći, osetila sam ga kako leži pored mene u krevetu, osetila sam kako dušek tone na jednu stranu. Onda sam počela da razgovaram sa drugim ljudima koji su pretrpeli gubitak i otkrila da nisam jedina."
Nije znala kako da se vrati normalnom životu i svakodnevim obavezama, osećala se prazno i izgubljeno. Tada je shvatila da joj je potrebna stručna pomoć, kako bi se izborila sa osećanjima.
"Bila je to teška godina za mene. Prvih meseci, posle Sinišine smrti, bila sam zaista šokirana i nisam mogla ništa da uradim. Malo po malo, uz pomoć profesionalca pokušavam da obradim tugovanje. Moj psiholog mi je rekao: "Arijana, imaš dve opcije: možeš da živiš ili umreš." Odabrala sam da živim zbog dece i želim da se sećam svog muža u svakom trenutku. Bio je istinski borac koji je voleo život."
Da nešto nije u redu sa Sinišom, primetila je na odmoru u Sardiniji.
"Prvi put sam na odmoru na Sardiniji primetila da je malo umorniji nego inače. Dan posle teniskog meča sa prijateljem nije mogao da ustane iz kreveta, nije mogao da hoda više. Otišli smo u hitnu pomoć, ali nisu baš znali šta je."
Kada je saznao za dijagnozu, krio je dva dana od svoje porodice.
"Otišao je potom u Bolonju na preglede. Najviše me boli to što nikome ništa nije rekao dva dana. Kada me je pozvao odmah sam pomislila na neku ponudu za posao. Međitim, izgovorio je nešto što nisam ni u snu očekivala: "Halo, ljubavi... imam leukemiju"."
Naredene četiri godine su bile pune izazove, uspona i padova, ali i nade.
"Kada sam čula da ima leukemiju, ostala sam nema, nisam znala šta da uradim. Rekla sam mu da ćemo zajedno kroz sve proći i taj prvi put smo bili veoma jaki i mislili smo da ćemo pobediti."
Ističe da čuveni Miha nikada nije odustajao, nakon što je napustio posao, nastavio je da se leči snažno i odlučno. Podvrgao se prvoj tranpslataciji koštane srži i sve je delovalo da se vraća u normalu.
Ali, dve i po godine kasnije, nažalost, bolest se vratila.
"Tad sam se uplašila da ću ga izgubiti. Shvatila sam da je situacija veoma ozbiljna. Urađena je i druga transplatacija, ali bezuspešno."
Poslednja nada je bio eksperimentalni tretman u Bergamu koji, i pored dobrog početka, nije doneo željene rezultate. Doktori su obavestili suprugu da više ne mogu ništa da urade da bi spasili Sinišu.
"Doktori su mi rekli da su uradili sve što je u njihovoj moći (i da spasa više nema). A ja sam se sa decom dogovorila da njemu to ne kažemo. Poslednjih mesec dana smo živeli znajući da može da umre svakog dana."
Osećao je da mu se bliži kraj, a najviše je patio što neće moći da vidi kako mu deca odrastaju.
"Rekao mi je "Izvini što ne mogu da vidim kako nam deca odrastaju i stare". Želela sam da mu kažem mnoge stvari, ali morala sam da budem kamen i nisam mogla da dozvolim sebi da se srušim. Dva dana pre nego što je umro rekao mi je da me voli. Te četiri godine su bile razarajuće, imala sam šokove od onoga što sam viđala po bolnicama, videla sam i užas u Sinišinim očima. Još uvek pokušavam da se oporavim od tih trenutaka i čak i sada, noću, vraćaju mi se slike onoga što sam videla."
Kako su izgledali poslednji sati Siniše Mihajlovića?
Zvezda srpskog, italijanskog i svetskog fudbala, kako igračka, tako i trenerska, preminula je 16. decembra 2022. i to okružena ljubavlju supruge, dece i najbližih prijatelja.
"Kada sam shvatila da mu se disanje promenilo i da je ostalo malo, pozvala sam decu. Svi smo ćutali oko njega. Držala sam ga za ruku, videla sam ga kako se muči sa otežanim disanjem. Rekla sam mu "Ja ću se starati o deci". Čim je čuo te reči, poslednji put je uzeo vazduh... Tek tada je preminuo. Do tada niko od nas nije plakao. U sobi se osećao kao nalet energije", priča kroz uzdah Arijana:
"Pokuljale su i suze. Nikada nisam dozvolila sebi da me Siniša vidi kako plačem. Bila sam njegova stena. Sada se i moja deca mnogo trude da sve to prevaziđu, nisu se zatvorila u sebe. Postaju jača, žele da pokažu svom ocu da i oni to mogu", zaključila je.
Arijana je ostala uz Sinišu tokom njegovih uspona i padova, kako u fudbalu, tako i u privatnom životu. Njena podrška bila je ključna tokom izazovnih trenutaka, a posebno se istakla kada je Siniši 2019. godine dijagnostikovana leukemija. Bila je njegova snaga i podrška tokom teških borbi sa bolešću, o čemu su oboje često govorili u javnosti. Njena posvećenost i ljubav prema Siniši su i danas dirljivi za mnoge.
Siniša i Arijana u braku su dobili petoro dece. Porodica im je oduvek bila na prvom mestu i oboje su bili posvećeni roditelji koji su radili na očuvanju pravih vrednosti. Njihovi zajednički intervjui često su otkrivali koliko je njihova veza jaka i koliko su se međusobno podržavali tokom svih godina braka.
