Saša Lošić zvani Loša, frontmen kultnog benda "Plavi orkestar", napravio je pravi preokret na muzičkoj sceni tokom osamdesetih godina. Od obožavateljki svojevemeno nije mogao da se odbrani, a njegova energija na sceni je nezaboravna. Iako se u poslednje vreme više posveti autroskom radu, ostavio je dubok trag u jugoslovenskoj umetnosti.
Loša je rođen 19. jula 1964. godine u Banjaluci, otac Dobrota mu je bio poznati novinar, a majka je radila u biblioteci, odlično je svirala gitaru, te je zahvaljujući njima Saša izgradio dobar muzički ukus od malih nogu, što se posle oslikalo i na njegovo stvaralaštvo.
Još u gimnazijskim danima, početkom 1981, Lošić osniva svoj prvi bend, „Ševin orkestar”, koji je bio preteča „Plavog orkestra”. Pesmu „Suada”, zaštitni znak legendarnog benda, Lošić i Pavičić zajedno pišu u četvrtom razredu gimnazije.
Loša je od 1985. do početka rata u BiH bio vođa benda "Orkestra". Kada je situacija kulminirala, pevač se seli u Ljubljanu i okreće potpuno novi list - postaje marketinški stručnjak. Ali kako mu muzika tečke venama, 1997. godine sa braćom Ćeremida, obnavlja Plavi orkestar i vraća se u Sarajevo.
U Ljubljani je 1995. upoznao svoju sadašnju partnerku, Slovenku Špelu Možinu koja mu je velika podrška. Špela je diplomatkinja, a 2017. je dobila premeštaj u Sarajevo, što je i Sašu vratilo u njegov grad. Ipak, ima želju da jednog dana živi na Hvaru.
Danas uglavnom samo komponuje, a rad na muzici sa filmove mu je posebna strast, do sada je uradio numere za ostvarenja: „Gori vatra“, „Kajmak i marmelada“, „Autsajder“...
Lošić je sarađivao sa brojnim talentovanim muzičarima i pevačima iz cele Evrope, kao što su: Momčilo Bajagić, Vlatko Stefanovski, Crvena jabuka, Jovan Kolundžija, Severina, Zdravko Čolić i mnogi drugi.
Legendarni hit i čuvena greška
Stih čuvene jugoslovenske pisme "Bolje biti pijan nego star" krije nelogičnost za koju je krv upravo Loša.
Evergrin "Plavog orkestra" koji je pevala cela Jugoslavija "Bolje biti pijan nego star" obožavaju i današnje generacije. Mnogi su baš iz nju doživeli prva pijanstva, ali i ljubavi, te im uvek budi zanimljiva i lepa sećanja. Ipak, u pesmi postoji užasna nelogičnost koju je pre nekoliko godina priznao i sam Saša Lošić.
Naime, stihovi govore o Buci i jednoj velikoj srednjoškolskoj ljubavi. Na početku pesme Loša peva “Žao mi je što smo bili samo dobri drugovi”, dok se u refrenu stvar menja i reči numere glase: “Vino ne zna da smo nekad bili sretni par”.
Sale je priznao jednom prilikom da je tekst ovog ogromnog hita pisao dok je bio pod dejstvom alkohola, a tek nakon 25 godina shvatio je nelogičnost.
– Uhvatim se u razmišljanju, pevam 25 godina i nikad to nisam primetio. I onda sam počeo da kopam po pesmama i video da je pola potpuno iracionalno. Reči nemaju veze jedna s drugom, nema radnje, nema logike. A ljudima svejedno – kroz smeh je komentarisao Loša.
Zabrana u Jugoslaviji
Svojevremeno je čak bilo zabranjeno puštati tu pesmu, a sve zahvaljujući uvređenim penzionerima iz Novog Sada.
- Nikada se nisam ljutio kada bi neko napravio neku lošu recenziju o nama. Štaviše, Savez penzionera bivše Jugoslavije iz Novog Sada je svojevremeno pokrenuo inicijativu da budemo zabranjeni kao grupa zbog pesme 'Bolje biti pijan nego star - pričao je Loša i dodao:
- Stvar je čak došla do javnog tužitelja i zabranjeno je emitovanje te pesme. Tada smo imali jugoslavensku turneju, komunalci su morali lepiti belu traku preko već polepljenih plakata širom države jer se turneja zvala "Bolje biti pijan nego star".
Ko je Buca?
Saša Lošić je pre skoro četiri decenije otkrio je bila devojka i njegova prva ljubav o kojoj peva u legendarnom hitu.
Kako je odnos Buce i Loše izgledao, napisano je u listu "Blits" 1985. godina. Saša je kao srednjoškolac bio zaljubljen u jednu prekranu u prelepu devočicu.
Računao je na obostrane poglede za vreme velikih odmora, na stidljivi smešak kad uđe u njen razred da posudi sunđer, na kratke susrete pred školom, a potom na predvečernje šetnje po zubatom jesenjem suncu i po opalom lišću. Ali, život nikad nije naklonjen onima koji su iskreni!?
Saša je, tim povodom, jednom prilikom napisao: "Čovek, u životu, ima dve ljubavi – jedna mu kuva, a druga mu je sudbina!"
Prelomni trenutak, u odnosu između Loše i Buce, jeste maturantski sastanak ispred gimnazije. Padala je neka sitna prolećna kišica i Loša je dugo čekao ispod strehe. Ona je kasnila čitavih pola sata i, kad se pojavila, bila je u društvu svog najboljeg prijatelja.
Pozdravili su se onako, u prolazu, i na način koji je trebalo izgledati nenametljiv: "O, ćao, otkud ti…"
Pošto je doživeo svoje prvo najteže razočaranje, Loša odlazi u kafanu "Pošta" preko puta Narodnog pozorišta i naručuje litru belog vina.
Nekoliko nedelja posle toga, direktno inspirisan ovim događajem, nastala je legendarna pesma "Bolje biti pijan nego star".
Zašto Loša stalo nosi kapu?
Tokom karijere duge preko 4 decenije, Loša nikada nije skinuo kapu, njegov zaštitni znak. Samo na slikama iz mladosti, kada nije bio popularan, može se videti kako Saša izgleda bez tog aksesoara kojeg je zavolela čitava bivša Jugoslavija.
Upravo jedna takva fotografija sada je osvanula na Fejsbuk profilu muzičara i urednika brojnih medijskih projekata i izdavača Nevena Kepeskog.
"Podsetnik na jedan od boljih žurki u Zagrebu, osamdesetih. A bilo ih je ohoho. Loša i Boro Radaković. Odvalili po Bitlisima. Ovo je valjda jedina Lošina fotka bez kape... Fotkala moja malenkost", napisao je Kepeski u opisu crno-bele fotografije koja je oduševila njegove pratioce.
O razlozima zašto Loša nosi kapu pričale su se razne priče, ali sigurno je da je popularni pevač sredinom 80-ih godina pokrenuo novi trend te da su zahvaljujući njemu dobro zaradili brojni prodavači kapa u Sarajevu, ali i u celoj bivšoj Jugoslaviji.
- Moja originalna kapa iz 1983. je "lenjinka",” kasnije je 1985. postala “lošinka”. Kapu koju sam nosio na početku prvi sam put video na fotografijama učenika 1. sarajevske gimnazije iz 20-ih godina prošlog veka. Slike sam video u muzeju gimnazije - ispričao je Loša, a potom se osvrnuo i na plave kapute:
- Mi smo nekad vojne uniforme bojili u teget i prišivali zlatnu dugmad. Isti outfit sam posle video kod mnogih bendova, Coldplaya, Oasisa. Uvek smo bili ispred vremena - zaključio je.
Iako je pokušao da skine kapu i promeni imidž, to više nije bilo moguće, a jedan čovek je zahvaljujući trendu koji je pokrenut zbog Loše zaradio ogromnu količinu novca.
- Bilo bi neatraktivno bez nje. Posle tog skidanja, članovi benda su mi brižljivo rekli: “Znaš šta, ma... bolje da nosiš onu kapu”. Kad smo osamdesetih doživeli tu nenormalnu popularnost, hodao sam jednom sarajevskom ulicom i odednom čujem iza sebe: “Loša, Loša, samo momenat!” Izlazi gazda jedne prodavaonice kapa na Baščaršiji i kaže mi: "Samo da ti zahvalim, prodali smo 70.000 ‘tvojih’ kapa, od njih smo žena i ja izgradili vikendicu - otkrio je frontmen "Plavog orkestra".
