Vladeta Jerotić, akademik, neuropsihijatar, psihoterapeut i jedan od najdubljih mislilaca na ovim prostorima, veliki deo svog rada posvetio je pitanju roditeljstva i zdravom emocionalnom razvoju dece. Njegove misli o vaspitanju i danas se citiraju, jer su jednostavne, razumljive, ali istovremeno izrazito duboke i tačne. Jerotić je uvek isticao da je deci potrebna stabilnost – stabilnost u ljubavi, stabilnost u granicama i stabilnost u ponašanju roditelja.
Prema njemu, dete ne postaje zdrava, sigurna i odgovorna ličnost slučajno. Ono se oblikuje svakodnevnim odnosom koji gradi sa roditeljima – njihovim primerom, njihovim reakcijama, rečima, ljubavlju, ali i onim što je podjednako važno: granicama.
Prezaštićivanje, preterana strogoća – dve krajnosti koje jednako štete
Jerotić je naročito upozoravao na dve opasne krajnosti u vaspitanju:
- prezaštićivanje i preterana popustljivost, i
- preteška, neobjašnjena strogoća ili kazna.
Dok je prvu video kao „gušenje detetove slobode, hrabrosti i samostalnosti“, drugu je smatrao „pritiskom koji stvara strah, bunt ili povlačenje“.
Deci jesu potrebna pravila, struktura i red, ali samo ako su praćeni emocijom koja je jednaka ili jača od same strogoće.
Ako dete zna zašto nešto ne sme, koji je smisao pravila i da roditelj postupa iz ljubavi, ono raste uz osećaj sigurnosti, a ne straha.
Ako se dete zastrašuje, ponižava ili kažnjava iz besa – posledice se osećaju godinama, ponekad i celog života.
O batinama, granicama i roditeljskoj odgovornosti
Vladeta Jerotić nikada nije promovisao nasilje, ali je govorio o realnosti naših prostora i tradicionalnog vaspitanja. Prema njemu, blaga fizička kazna može biti prolazna i bez posledica samo ako postoji:
- duboka emocionalna sigurnost,
- odnos pun ljubavi,
- jasno objašnjenje zašto je dete kažnjeno, i
- odsustvo besa i agresije kod roditelja.
Njegova čuvena misao glasi:
„Ako dete, i kad ste strogi, oseća ljubav, i ako ga nekad udarite po turu, neće biti posledica. Ako ne oseti ljubav – biće posledica.“
Drugim rečima, nije problem u kazni – problem je u motivu, načinu, tonu i u onome što dete oseća.
Ako je roditelj smiren, pravedan i dosledan, čak i najblaža kazna ima smisla.
Ako je roditelj besan, impulsivan, nepravedan ili frustriran – svaki vid kazne ostavlja ožiljak.
Jerotić je često naglašavao i sledeće:
„Nikada ne kažnjavajte dete dok niste sigurni da je zaista krivo.“
Kazna bez pravde i razumevanja, govorio je, „razara detetovo poverenje u roditelja“.
„Turski tuševi“ – najveća zamka balkanskog vaspitanja
Jedna od najzanimljivijih i najkarakterističnijih Jerotićevih kritika odnosila se na tipičan balkanski model roditeljstva, u kojem:
- otac glumi isključivo autoritet,
- majka glumi isključivo utehu.
Otac kazni, viče, ponekad pretera.
Majka odmah potom teši, štiti, hrani, daje čokoladu, ublažava sve što je otac rekao.
Jerotić je ovo nazvao „turskim tuševima“ – nagle i oprečne promene toplog i hladnog, kazne i nagrade, koje dete emocionalno zbunjuju.
Takvo dete ne razume:
- šta je pravilo,
- šta je greška,
- ko je autoritet,
- kome da veruje.
Odrasta naučeno da može da zaobiđe jednog roditelja preko drugog.
Kasnije u životu razvija manipulativnost, nesigurnost, nedostatak poštovanja i teškoće u formiranju granica.
Kultura kažnjavanja u Srbiji, mnogo batina, malo pohvala
Na osnovu dostupnih istraživanja, Jerotić je ukazivao na zabrinjavajući problem:
ucestalo korišćenje fizičke kazne u Srbiji i regionu.
Čak 90% roditelja priznaje da koristi batine kao metod vaspitanja.
Paralelno sa tim, pohvale, podrška, razgovor i emocionalna sigurnost – gotovo da ne postoje.
Rezultat:
- deca odrastaju nesigurna u sebe,
- slabo veruju u svoje sposobnosti,
- boje se grešaka, autoriteta i neuspeha,
- teško izražavaju emocije,
- često ulaze u disfunkcionalne partnerske odnose kao odrasli.
Jerotić je smatrao da ovaj model vaspitanja direktno utiče na to kako će osoba voleti, raditi, odlučivati i živeti kasnije.
Završna poruka Vladete Jerotića roditeljima
U svojoj mudrosti i jednostavnosti, Vladeta Jerotić je suštinu roditeljstva sažeo u nekoliko ključnih principa:
1. Kazna nije problem – način na koji se primenjuje može biti.
Kazna bez ljubavi je nasilje. Kazna praćena toplinom i razumevanjem može biti lekcija.
2. Ne kažnjavajte iz besa.
Bes je roditeljski neuspeh, ne dečiji.
3. Ne šaljite deci mešovite i zbunjujuće poruke.
Doslednost je ključ.
4. Pohvalite dete češće nego što ga kritikujete.
Samo dete koje se oseća vredno i voljeno može postati siguran i zdrav odrasli čovek.
5. Roditelj ne mora da bude savršen – samo prisutan, stabilan i pun ljubavi.
