Tog 13. juna 1933. godine rođen je zanatija Dragomir Bojanić Gidra, koji se proslavio po maestralnim filmskim ulogama. Jedan od najlegendarnijih glumaca sa ovih prostora, umetnik koji je “oživeo” neke od najkultnijih likova srpskog filma i čovek koji je zasmejavao milione gledalaca u najranijem detinjstvu doživeo je veliku tragediju. Sećanje na nju nosio je duboko u srcu iako nije dozvolio da mu ona obeleži život.
Ni po čemu nije imao detinjstvo dostojno običnog deteta
Još u najranijoj mladosti ostao je siroče! Njegova majka Novka umrla je od tuberkuloze dok je Gidra bio jako mali, ali to nije bio kraj tragedije za porodicu Bojanić.
Kada je Gidra imao nepunih deset godina njegovog oca Jovana – Jocu, oficira srpske vojske streljali su 1943. tokom Drugog svetskog rata.
I tako je Dragomir ostao potpuno sam. U potrazi za načinom da se prehrani i što pre pronađe zanimanje od kojeg će moći da “zaradi svoj hleb” završio je zanat. Srednju školu za preradu mesa, voća i povrća u rodnom gradu i nakon mature se zaposlio u fabrici konzervi “Crvena zvezda”.
- Po profesiji sam zanatlija. Imam kvalifikaciju stečenu u STŠ Kragujevac, hemijsko-tehnološki odsek. Glumom sam počeo da se bavim po potrebi službe, u kragujevačkoj fabrici konzervi “Crvena zvezda”. Zatim sam preko amaterskog pozorišta “Sveta Mladenović” došao u Kragujevačko narodno pozorište, čiji sam član dugo bio – ispričao je Gidra u jednom intervjuu s početka sedamdesetih godina prošlog veka.
Upravo tu, u ansamblu umetnika u Kragujevcu dogodilo se jedno malo čudo koje je omogućilo mladom Dragomiru da svoj raskošni talenat pokaže i izvan granica Kragujevca. Naime, priča kaže da su njegove kolege zajedničkim snagama sakupile novac koji je pomogao Gidri da ode u Beograd i upiše Akademiju.
“Upao” je iz prve i to u klasu čuvenog Raše Plaovića i već na prvoj godini počeo da igra u Narodnom pozorištu. A, ostalo je istorija…
Odnos sa Markom Todorovićem
Glumili su priijatelje, ali zbog jesne stvari je malo falilo da se snimanje nastavi pez uloge Milana.
Legendarni domaći serijal „Lude godine“ i „Žikina dinastija“ već decenijama se često reprizira i jedan je od omiljenih svim generacijama.
Za ovoliki uspeh filmova u velikoj meri su zaslužni glumci Dragomir Bojanić Gidra i Marko Todorović koji su glumili Žiku i Milana.
Ipak, mnogi ne znaju to da je nakon petog dela „Žikine dinastije“ Todorović želeo da odustane od svoje uloge zbog toga što je Gidra te godine radio na još nekoliko projekata, te su morali da čekaju termin koji njemu odgovara.
„Gidra je te 1985. snimio sedam-osam filmova. Nije znao gde će pre, jer je igrao i neke predstave u pozorištu“, ispričao je tvorac „Ludih godina“ reditelj Zoran Čalić, piše Kurir.
„Ranije sam planirao odmor i neću ga pomerati. Možete vi bez mene“, citirao je Čavić reči Marka Todorovića.
„Njegova uloga je bila velika i nije dolazilo u obzir da snimamo bez Marka. Pokušao sam da ga odobrovoljim. Našli smo se nekoliko puta u kafani kako bih omekšao njegov stav. Na kraju smo snimili film koji je doživeo neverovatan uspeh kod publike. Gidra je znao za tu priču i često je podbadao Marka na snimanju. Inače, odlično su se slagali. Pripadali su različitim glumačkim stilovima, ali su na setu i van njega bili sjajna kombinacija“, dodao je reditelj.
iako je na kraju sve rešeno i Todorović nije odustao od uloge, Gidra se često šalio na taj račun.
„A hteo si da pobegneš“, rekao je Bojanić jednom prilikom svom kolegi.
